Пловећи космодром „Морски стартˮ је распламсао многе наде откако се нашао у власништву руске компаније. Као прво, био је то једини космодром у приватном, а не државном власништву, као и једини пројекат „тешкеˮ приватне космонаутике у Русији. Као друго, Русија га није набавила без муке. Као треће, нико осим Русије на свету нема пловећи космодром.
Последњи фактор је највише распаљивао фантазију. Јер мобилни космодром усред Тихог океана омогућава да се ракете лансирају директно са екватора. Ако се космодром налази на екватору, са њега се може лансирати већи терет уз максимално ефикасно коришћење енергије ротације Земље. То је јединствени пројекат, предмет зависти чак и за Илона Маска.
Првобитно је то био међународни пројекат, мада са руским „коренимаˮ. 1993. године идеја за овакав космодром настала је у водећој руској корпорацији за производњу ракета „Енергијаˮ, али компанија није имала новац за пројекат. Тада је одлучено да се укључе страни партнери. Акције су подели бббли амерички „Боингˮ (40%), руска „Енергијаˮ (25%), украјински биро „Јужноˮ (5%) и „Јужмашˮ (10%) и норвешка компанија Aker Kværner (данас Aker Solutions).
Осим тога, у балтичкој луци се згодно нашла самоходна јапанска нафтна платформа „Одисејˮ, она која је 1988. године преживела пожар и ушла у светску историју највећих поморских катастрофа. После пожара нико је више није користио за првобитну намену и неколико године се њен зарђали труп могао видети са докова шкотског града Дандија. Након тога платформа је одвучена и поправљена у Виборшком бродоградилишту.
Пловећа платформа „Одисејˮ, брод који пристаје уз њу, као и целокупна опрема на њима, и копнена база у луци Лонг Бич у близини Лос Анђелеса – све то је био пројекат „Морски стартˮ. 1998. године са ње је изведено 36 лансирања, од тога 32 са успехом. Испоставило се да то није било довољно за покривање свих трошкова и 2009. године конзорцијум је банкротирао. Његова инфраструктура је најпре прешла у власништво „Енергијеˮ и „Роскосмосаˮ, а затим ју је 2016. године откупила приватна руска космичка компанија S7 Space. Bloomberg је тада на основу својих извора проценио вредност платформе на 100 милиона долара.
„Морски стартˮ је био главни посед компаније S7 Space, која је планирала да постане директна конкуренција Илону Маску и његовој SpaceX, притом стварајући своју ракету-носача. Отада су страни медији почели да пореде оснивача S7 Space Владислава Фиљова са Илоном Маском и Џефом Безосом, предвиђајући интересантну космичку трку. Међутим, S7 тада није откупила завршен и профитабилан бизнис него пројекат буквално преоптерећен проблемима. Компанија је била уверена да ће се изборити са њима.
Једна од главних тешкоћа био је недостатак ракета. Због догађаја у Украјини 2014. године украјински „Јужмашˮ је одбио да за „Морски стартˮ испоручује за њега прилагођену ракету-носач „Зенитˮ. Чак ни прелазак космодрома у приватне руке није променио ову ситуацију. Успостављање сложене схеме испорука уз учешће Украјине, САД и Русије изјаловило се.
Тада се компанија окренула ка ракети „Сојуз-5ˮ (Иртиш) на којој ради „Роскосмосˮ, али она треба да се појави тек 2023. А с обзиром да се са територије САД не може лансирати руска ракета, читав космодром су морали да пребаце преко Тихог океана до Приморског краја Русије. Овај маневар је, с друге стране, захтевао да се од почетка изгради читава обалска инфраструктура. Све то време платформа која се користи од 90-их година наставила је да стари, а још се налазила ван функције. Наиме, последње лансирање са ње изведено је 2014. године.
Све космичке амбиције компаније S7 коначно је покопао вирус корона. У приватној авио-компанији уз финансијске губитке због пандемије за све то више нема новца, и она је космодром понудила на продају као непрофитну имовину. Али још у јуну 2020. године нико није видео смисао у таквој куповини.
На форуму „Армија-2020ˮ потпредседник руске владе Јуриј Борисов је саопштио да ће пловећи космодром бити обновљен, уз почетно улагање од 35 милијарди рубаља [раније је „Росатомˮ, узимајући у обзир инфлацију, трошкове њене обнове проценио на 91 милијарду рубаља, што је 8 пута више од цене за коју је купљен од S7]. Ова одлука је донета, према речима Борисова, после саветовања са председником Русије Владимиром Путином.
Чија средства ће бити уложена остаје отворено питање. Међу могућим инвеститорима појавуљују се „Росатомˮ, „Роскосмосˮ, и још неки фондови и банке, јер је „потребан новацˮ. Објашњавајући зашто космодром треба спасти, Борисов је рекао: „Било би за нас глупо да не обновимо 'Морски старт' и да га не користимо. Све то је технички могуће.ˮ
Али независни експерти тврде да постоји само један разлог за ову одлуку: „Морски стартˮ се спасава због престижа. „Ипак је то занимљив пројекат са техничке тачке гледишта, једина пловећа платформаˮ, каже оснивач пројекта „Отворени космосˮ Виталиј Јегоров.
По његовом мишљењу, са комерцијалне тачке гледишта „Морски стартˮ Русији није потребан. „Он ће бити конкуренција руској Ангари-А5 и космодрому Восточни, домаће потребе, како државне, тако и комерцијалне, нису довољне за оба ова пројекта, а на светском тржишту тешко да ће моћи да се такмичи са SpaceXˮ.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
