У Русији приказали прототип циклолета за потребе ваздушног десанта

Снимак екрана
На експозицији Међународног војнотехничког сајма савременог наоружања и војне технике „Армија-2020“ значајно учешће су имале компаније које производе беспилотне летелице. На сајму је приказан велики број пројеката из ове сфере. Један од њих је и циклолет коју је развио ФПИ. Беспилотна летелица тежине 60 кг је већ прошла летна тестирања.

Ова научна институција је на Међународном војнотехничком форуму „Армија-2020“ представила летњи демонстратор првог циклолета који је конструисан у Руској Федерацији, на основу којег се до 2024 године очекује развој летеће путничке летелице за потребе руског Министарства одбране.

Како је интернет порталу ТАСС рекао руководилац пројекта развоја циклометра који је запослен у ФПИ Григори Макиевич, беспилотна летелица масе 60 кг је већ реализовала комплекс летних тестирања. „Основни задатак до краја године је унапређење система аутоматског управљања. Ми планирамо да у ову беспилотну летелицу интегришемо хибридни мотор који ће да обезбеди летелици аутономију лета од 60 минута"- рекао је руски експерт. У фебруару 2021 године, планирана су тестирања беспилотне летелице у којој је циклолет дужан да демонстрира све предности и прокламоване карактеристике.“После ових тестова ми ћемо прећи на конструкцију габаритније летелице који ће имати способност транспорта до шест људи. До краја ове године ми смо у обавези да тестирамо у аеродинамичком тунелу још један комплетиран мотор који је интегрисан на већој летелици. У 2024 години ми смо у обавези да направимо путнички циклолет"- рекао је представник информативне службе ове компаније.

Како је прецизирао Макиевич за овај пројекат је већ заинтересована руска армија. Конкретно Министарство одбране жели да се на бази ове летелице направи копнена и поморска варијанта која ће бити намењена извођењу десантних операција.

Предности цикличног погона

Пре свега Фонд перспективних истраживања ФПИ је добио задатак да изради оптимално решење за реализацију пројекта летећег аутомобила. У том моменту научници института топлофизике сибирског одељења Руске академије наука, и инжењери компаније Авакс Геосервис су предложили решење које се базира на технологији циклолета.

„Када се говори о циклолету морамо да наведем неколико предности када је у питању ова летелица. Конкретно, ради се о летелици која је далеко компактнија и производи мању буку у односу на хеликоптер или квадкоптер. Такође употреба цикличног погона доводи до промене вектора потиска захваљујући чему ваздушни апарат има боље маневарске способности", истиче Макиевич. Према речима представника Фонда перспективних истраживања ФПИ ваздушна летелица на бази циклолета се планира за израду апарата који ће бити употребљавани у урбаним зонама. и по неприступачном брдско-планинском терену. Она је у стању да савлађује захтевне препреке, као и да пристаје на вертикалне површине, а такође ће моћи да изврши комплетно слетање на површине са нагибом (што није у стању да изведе ниједна беспилотна летелица укључујући и квадкоптер). Летелица ће поред овога имати високе маневарске способности. Периферна заштита мотора ће омогућити да се избегне деструкција погона при евентуалном судару са препрекама на путу.

Конструкција беспилотне летелице тежине 60 кг ће омогућити качење 10-20 кг корисног терета.„Сходно томе летелице које ће бити дизајниране у обику циклолета ће моћи да своје задатке реализују у склопу руског Министарства одбране, тачније да извршавају бомбардерски емисије. На беспилотну летелицу је могуће интегрисати митраљез, као и неуправљиве бомбе. Такође, апарат може да извршава мисије извиђања захваљујући веома ниској буци који емитују његови мотори, напомиње руски експерт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“