Против чега све може да се бори „српски“ хибридни ПВО систем „Панцир-С“?

Слободан Ђукић
Војска Србије је ове године набавила батерију хибридних ПВО система кратког домета 9К96 „Панцир-С“. Ради се о самоходним оруђима који су могу употребити за уништавање најразличитије гаме потенцијалних циљева. Одлично припремљене и жаргонски речено „намазане“ посаде могу да извуку максимум потенцијала из овог квалитетног и веома убојитог борбеног средства.

Оклопљени бомбардери и хеликоптери

Овај систем је изузетно ефикасан против непријатељских хеликоптера, укључујући и оклопљене („ударне“) верзије као што су Ми-28Н, „Апач“ и сл. Такође, од његових ракета и топова могу да настрадају и јуришни бомбардери од којих су данас најпознатији Су-25 и амерички А-10. Може се слободно рећи да би сусрет ових летелица и „Панцира“ на бојишту био практично фаталан по авионе и хеликоптере. Наиме, захваљујући свом моћном оптоелкетронском систему који ради у краткоталасном инфрацрвеном опсегу „Панцир“ може да „ухвати“ летелицу величине ловачког авиона четврте генерације на даљини од више десетина километара, укључујући противрадарске ракете и планирајуће бомбе. Овај комплекс може потпуно притајен да чека своју жртву покривајући велики радијус дејства. Управо због ове карактеристике, али и могућности увезивања са осталим елементима ПВО (цела батерија, радарско-осматрачки радари), овај систем је идеалан за тзв. „заседна дејства“ на различитим правцима непријатељског удара.

Још једна важна карактеристика овог система је да може да ради у потпуно аутономном режиму рада. Такође, овај систем, као што смо рекли, се може повезати са осталим самоходним ватреним јединицама које чине једну ПВО батерију (углавном 4-6 самоходних лансирних оруђа) али и са читавим спектром радара који детектују циљеве на великим даљинама и антиципирају њихов курс. Захваљујући високој мобилности „Панцири“ се могу поставити у зоне на којима се очекује правац њиховог налета, што би проузроковало тешке губитке потенцијалном „агресору“.

Крстареће ракете

Поред јуришника и ударних хеликоптера, на посебном менију „Панцира“ се налазе крстареће ракете. Захваљујући одлично избалансираном систему за детекцију циљева, као и изузетно великој ватреној моћи које је ово средство у стању да за веома кратко време „излучи“ по непријатељу, нисколетећа и субосонична средства ваздушног напада имају мале шансе за преживљавање на бојном пољу када се сусретну са „Панцирима“.То је најбоље демонстрирано у Сирији када су током ваздушног напада САД и њених савезника ови системи оборили значајан број крстарећих ракета америчке и француске производње, остваривши изузетно висок проценат обарања приликом свог дејства.

Беспилотне летелице

Поред крстарећих ракета „Панцири“ су веома ефикасни и против најопаснијег оружја данашњице које се базира на беспилотним летелицама. Развој тзв. „дрон“ технологије иде таквом брзином да се може рећи да ће њихова примена у борбеним дејствима за коју годину бити један од кључних фактора. Осим извиђачких и ударних беспилотник летелица, у последње време су се појавиле и „камиказа“ беспилотне летелице које са велике висине „пикирају“ на свој циљ. Ове беспилотне летелице могу да носе и до неколико килограма експлозива у свом летном змају , где по својим разорним карактеристима у ничему не одступају од противтенковских ракета. Оне могу да униште и најсавременије борбене тенкове, ако се зна да свој напад углавном пројектују на горњу пројекцију тенка где је оклоп најслабији. У последње време бројне терористичке скупине широм света су овладале технологијом израде беспилотних летелица, које се иначе веома једноставно склапају. За њихову монтажу није потребно поседовање бог зна каквог прибора и алата. Оне могу да се саставе у обичној занатској радњи за поправку аутомобила или електричних уређаја. Поседица тога је да су ова опасна средства постала веома јефтина и да поред примарне функције (уништење непријатељске живе силе и технике) могу да исцрпе капацитете противваздухопловне одбране технолошки надомоћнијег непријатеља. Наиме, једна противваздухопловна ракета се у ценовном аспекту не може упоредити за ценом једне такве „нискобуџетне“ беспилотне летелице, која је склопљена у практично пољским условима.

Против ових упорних „уљеза“ који се неоспорно могу појавити на потенцијалном бојишту „Панцир“ поседује два доцевна топа 2А38М калибра 30мм. Овај топ је развијен на бази авионског топа ГШ-30. Топ је опремљен јединственим системом воденог хлађења, чиме се обезбеђују стабилни услови који омогућавају велику густину ватре. Борбена каденца једног топа износи читавих 2500 граната у минути, а брзина гранате на устима цеви достиже 1000 м/сек. Ефективни хоризонтални домет овог топа износи око 5000м. У састав противваздухопловног комплекса „Панцир“ улазе два ова топа, чиме је борбена каденца достигла изузетних 5000 граната у минути. 

Услед нерентабилности употребе ПА ракета 57Э6-Е руско конструктори су осмислили модификацију овог система који је поред осталог и специјализован за борбу са беспилотним летелицама. Он ће добити далеко јефтиније ракете које ће моћи да реше ове проблеме, без значајнијег губљења ефикасности када је у питању борба против дронова. Ове ракете ће по својим димензијама бити значајно мање од стандардних, и једна самоходна лансирна јединица ће хипотетички моћи да носи десетине ових ракета. Најновија конфигурација хибридних ПВО система „Панцир“ ће се састојати из топова 2А38М, стандардних ракета 57Э6-Е и ракета које су специјализоване за борбу против беспилотних летелица. Дакле то ће бити у буквалном смислу једно вишенаменско ПВО оруђе који ће моћи да се бори против широког спектра тактичких ваздушних циљева. Али то није све...

Земаљски циљеви

Захваљујући калибру топова 2А38М који користи гранате 30мм „Панцири“ се веома ефикасно могу употребити и за уништавање земаљских циљева. Енергија гранате 30 х 165 мм омогућава ефективну борбу против живе силе непријатеља на даљинама и до 4.000 метара, као и лакооклопљене борбене технике до 2.000 метара. На пример, панцирна поткалибарна граната „Кернер“ у кал. 30 х 165 мм може да пробије хомогену челичну плочу дебљине 30 мм која је наслоњена под углом од 60 степени, са даљине од 1.000 метара.

Може се само замислити ефекат дејства ових топова против непријатељске живе силе која се налази на отвореном. За свега једну секунду један „Панцир-С1“ може да испали 70-80 граната калибра 30мм. Треба напоменути да је гранату истог калибра користило и чувено оруђе М53/59 „Прага“ које се налазило у редовима ВРС и ВЈ. Према речима ратних војних ветерана радило се о средству које се показало као најбоље када је у питању уништавање земаљских циљева непријатеља, посебно када се радило о утврђеним ватреним положајима заштићеним вештачким препрекама.

96К6 „Панцир С1” је противваздухопловни хибридни ракетно-топовски систем кратког домета. Он је намењен за заштиту цивилних и војних објеката од напада свим савременим и перспективним средствима ваздушног напада. Ефикасан је у свим метео условима без обзира на доба дана (дан/ноћ), при масовној употреби противничких система за противелектронску борбу.Ракетама може да гађа циљеве на даљини 20 км/ висини 15 км, док топовима покрива даљину до 5.000 метара. Топови дејствују брзином од око 4,800 граната у минути. Захваљујући својој универзалности систем се може употребити и против копнених и надводних циљева.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“