Две противтенковске ракете су се налазиле на лансеру који је монтиран изнад основног топа. Што се тиче самог топа југословенска војна индустрија је имала у плану његову замену оруђем калибра 105мм са термоизолационом облогом, што би повећало његову прецизност- наводи интернет портал РГ.
На куполи модернизованог основног борбеног тенка Т-55 планирана је инсталација бацаћа димних бомби за стварање аеросолне завесе, као и сензора који би регистровали ласерско озрачење тенка. Гусенице би биле заштићене бочним екранима.
Према појединим изворима ова модификација основног борбеног тенка Т-55 је требала да понесе име „Игман“, у част партизанских јединица који су у екстремно тешким метео условима успели да пређу преко ове планине у зиму 1942.године.
За ову југословенску модификацију Т-55 „Игман“ биле су заинтересоване бројне иностране земље, међутим услед драматичог распада СФРЈ који је проузроковао грађански рат, дошло је до логичног заустављања овог пројекта.
Неопходно је рећи да су совјетски конструктори тешке оклопне борбене технике још 60-их година прошлог века експериментисали са интеграцијом противоклопног вођеног система „Маљутка“ на тенкове лаке, средње и тешке категорије.Развој ових истраживања су довели до тога да су Совјети успели да вођену ракету испале из тенковског топа. Прва модификација тенка Т-55М која је омогућавала ову новину ушла је у наоружање 1983.године.
Интересантно је навести да је одређен контингент тенкова Т-55 који су имали способност лансирања противтенковских вођених ракета испоручени Перуу. Ове варијанте тенкова су имали по две противтенковске ракете које су постављене на носач са леве стране куполе. Овакав тип модификације је реализован на ограниченом броју машина.