ВИДЕО: погледајте како се застрашујући екраноплан-ракетоносац „брчка" у води

Пресс-служба администрации города Дербента
Захваљујући својој револуционарној концепцији Американци су ово борбено средство прозвали „Каспијским чудовиштем“. Са својим димензијама које су износиле 75 метара по дужини, и 20 метара по висини, екраноплан „Луњ“ је могао да на површини воде развије брзину од чак 500 км/ч. Он је могао да се употребљава у условима поморске буре и високих таласа. У налету је могао да лансира шест суперсоничних ракета „Москит“, ниског профила лета, које су опремљене пробојно-рушећим бојевим главама тежине 300кг.

За време Хладног рата команда Оружаних снага СССР-а активно је тражила начин да се супростави америчкој флоти носача авиона, којa је све више остваривала превласт над светским морима и океанима. Једно од тих решења се огледало у развоју и конструкцији тзв. ударних екраноплана-ракетоносаца „Луњ“, који је представљао својеврстан хибрид брода и авиона. Захваљујући својој револуционарној концепцији и техничко-тактичким карактеристикама, Американци су ово борбено средство прозвали „Каспијским чудовиштем“. Са својим димензијама које су износила 75 метара по дужини, и 20 метара по висини, екраноплан „Луњ“ је могао да на површини воде развије брзину од чак 500 км/ч. Његов први прототип је светло дана угледао 16. јула 1986. године.

Ова летелица је свој први лет остварила пре 35 година. Њу је произвео ваздухопловни конструкторски биро КБ Ростислава Алексејева. Димензије овог екраноплана су заиста импресивне. Током њеног тестирања, за „Луњ“ се нарочито заинтересовала америчка обавештајна служба. За ту сврху су ангажовани сви расположиви извиђачки сателити, а загонетни објекат је добио и своје име „Каспијско чудовиште“. Пет година од свог првог лета, џиновски екраноплан-ракетоносац „Луњ“ је пребачен у оперативне јединице ради почетка фазе опитно-бојеве експлоатације, пред увођење у наоружање.

Главна тактичка предност у експлоатацији овакве концепције се огледала у томе, што се „Лунь“ могао неприметно прикрасти непријатељским бродовима. Низак профил лета, практично лебдење изнад воде, обезбеђивало је екраноплану да у великој мери остане „испод радара“ и да се захваљујући својој брзини, максимално приближи непријатељском објекту или групи непријатељских објеката. Са допунским резервоарима са горивом „Каспијско чудовиште“ је могло да „прелебди“ готово 4 хиљаде километара. На њега нису утицали сложени метеоролошки услови. Он је могао да се употребљава у условима поморске буре и високих таласа. У налету је могао да лансира шест суперсоничних против-бродских ракета „Москит“, ниског профила лета, које су опремљене пробојно-рушећим бојевим главама тежине 300кг, способне да униште велике пловне објекте као што су носачи авиона.

Нажалост, пројекат „Лунь“ није заживео. Надолазећи колапс СССР-а је и овај пројекат, бар за сада, однео у историју. Тренутно, руски научници су дали предност развоју суперсоничних ракета великог домета ваздух-море, копно-море. Очекује се и скоро усвајање хиперзвучне ракете „Циркон“, тако да су шансе за реактивирање овог пројекта доста мале..

 „Невероватне размере и летно-техничке карактеристике ове летелице су створили легенду која сведочи о његовој савремености. „Луњ“ ће свакако постати централна фигура будућег војног парка „Патриот“, који ће масовно посећивати грађани целе Русије, ђаци са својим професорима, организација „ЮнАрмии“ и бројни омладински покрети и удружења“- истиче градоначелник Дербента Хизри Абакаров.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“