На прометној улици у Санкт Петербургу примећена „до зуба“ наоружана „Каћуша“ (ФОТО)

На улицама Санкт Петербурга фотографисано је чувено артиљеријско оруђе из периода Другог светског рата БМ-13, из породице вишецевних лансера ракета познатијих као „Каћуша“. Она је виђена са пуним борбеним комплетом који се састоји од 16 ракета М-13 постављених на лансере. Оруђе се најнормалније кретало улицама града оптерећеним великим бројем цивилних возила. Наравно, ракете су том приликом „највероватније“ деармиране (извађени упаљачи), тачније, радило се више о декору.

Каћуша (рус. Катюша — Катјуша) је име за совјетски вишецевни лансер ракета, прво ракетно артиљеријско оружје на свету и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању Црвене армије током Другог светског рата. Развијена током 30-их година прошлог века, Каћуша је држана у тајности све до немачког напада на СССР. Батерије ових ракетних бацача, којима су до тада руковале искључиво јединице НКВД, стављане су по потреби на располагање појединим командантима армија на оним секторима фронта који су били посебно угрожени непријатељским нападом. Црвена армије их је на бојишту први пут употребила 14. јула 1941. године, током операције око града Орша (данашња Белорусија).

Систем се састоји од више ракетних лансера постављених на шасију камиона, што му даје велику покретљивост. Ракете је могуће испаљивати појединачно или у рафалу. Каћуше су оружја реалитвно скромне прецизности, али се њихова ефикасност надокнађује плотунским дејством великог броја ракета по истој мети. Коришћене су као оружје подршке пешадији и оклопно-механизованим јединицама. У завршној фази рата коришћена је у великом броју током артиљеријске припреме пре почетка офанзивних дејстава.

Немачки војници који су се по први пут у борби сусрели са овим оруђем назвали су га „Стаљинове оргуље“, због специфичног звука који је ракета производила приликом лансирања. Првобитна верзија овог ракетног лансера Б-13 користила је ракете на чврсто гориво калибра 132 mm које су лансиране са једноставног вишеструког шинског лансера, најчешће монтираног на камиону са три осовине (ЗИС). Паралелно са Б-13 развијен је и вишецевни лансер ракета БМ-31-12 који је користио ракете калибра 300 mm које су лансиране из лансера који је имао облик правоугаоног рама од заварених челичних шипки, у којем су биле монтиране четири лансирне шине са укупно 12 ракета.

Вишецевни бацачи ракета су били врхунска тајна на почетку Другог светског рата. Због тога су формирани специјални одреди тајне полиције НКВД-а да управљају њима.Експериментална батерија од седам бацача под командом капетана Ивана Фљорова је први пут коришћена 14. јула 1941. у бици код села Рудња код Смоленска. Та батерија је уништила велику групу немачких војника са тенковима, оклопним возилима и камионима.

Третирана као једна од највећих војних тајни, каћуше су, када нису дејствовале биле покривене цирадом. Немци су због специфичног звука каћуше звали „Стаљинове оргуље“.

Три су момента нарочито била тајна: ракетно гориво, начин опаљивања (који је био из камиона) и превазилажење фактора трења између рампе и пројектила приликом лансирања. Каћуше су имале уграђен систем за самоуништење те током Другог светског рата ни једна није пала у немачке руке.Остале су у употреби и након Другог светског рата све до 60-их година 20. века, када су их заменили прецизнији и ефикаснији системи.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“