Војна опрема коју је руска војска набавила 2020.

Торнадо'-С

Торнадо'-С

Александр Гаљперин/Sputnik
Само у августу 2020. године потрошено је преко 15,5 милијарди долара за набавку додатне опреме за копнене, ваздушне и поморске снаге.

Руски министар одбране потписао је у августу 2020. године уговоре о испоруци савремене војне опреме у вредности од 15,5 милијарди долара.

 Како је саопштио руски одбрамбени ресор, постигнут је 41 споразум, укључујући уговор о испоруци другог комплета противваздушног система С-400 „Тријумфˮ Турској. Овде сазнајте више о једној од највећих испорука руског оружја у земљу чланицу НАТО-а.

Копнене снаге  

Армата

Како је саопштио заменик министра одбране Русије Алексеј Криворучко, руска војска ће добити преко 500 комада наоружања, као и преко 80.000 ракета и комада муниције.

Међу њима су вишецевни ракетни бацач „Торнадо-Сˮ и вишецевни ракетни бацач „Градˮ калибра 122 милиметра.

„Ово су дубински унапређени вишецевни ракетни бацачи из совјетске епохе 'Смерч'. Нови модели су добили суштински нове навођене ракете калибра 300 милиметара са кумулативним и парчадним бојевим главама које су вођене до циља помоћу сателита. Такође, ово оружје ће у ратне зоне бити ношено на унапређеним борбеним возилима са камуфлажним технологијама које их скривају од непријатељских радараˮ, објашњава Вадим Козулин, професор на Академији војних наука.

Према његовим речима, за разлику од њихових претходника, сваки овакав пројектил има долет од 120 километара и може да погоди одвојене мете на овом растојању.

Руски произвођач тенкова, корпорација „Уралвагонзаводˮ (УВЗ), добио је додатну поруџбину за модификовану верзију најбржег тенка на свету Т-80БВМ, наоружаног неким од најновијих модела наоружања коришћеним на тенку Т-14 „Арматаˮ. Како је саопштило Министарство одбране Русије, војска је најпре наручила 50 комада овог наоружања, али ће поруџбина бити повећана ако Министарство буде задовољно резултатом.

Артиљеријске снаге ће добити напредну технологију која ће омогућити командирима да на даљину нишане циљеве помоћу модерних артиљеријских система. Пројекат носи назив „Таблет-Аˮ и представља интегрисане компјутерске технологије за артиљеријске системе са даљинским управљачем (у облику таблета) за командире јединица. Овај пројекат је прошао тестирања 2019. године и представљен је јавности у августу 2020.

Према речима извршног директора корпорације „Сигналˮ Владимира Пименова, компанија је потписала први уговор о испоруци уређаја „Таблет-Аˮ војсци. Он истиче да ова технологија официрима омогућава да на даљину управљају свим савременим артиљеријским системима, као и да на даљину бирају и пуне наоружање различитим пројектилима по свом избору.

Ваздухопловство  

Су-35С

Руско Министарство одбране потписало је додатни уговор о испоруци ловаца Су-35С, бомбардера Су-34 и ловаца Су-30СМ2 руској војсци, као и школских авиона Јак-130 и транспортних авиона као што је Ил-76МД-90А. Међутим, није објављено о којем броју авиона се тачно ради.

Директор Уједињене корпорације за производњу авиона Јуриј Сљусар каже да компанија завршава реализацију споразума о испоруци тешких беспилотних летелица „Охотникˮ (Ловац) руској војсци.

Компанија је спремна да почетком 2024. почне снабдевање војске овим минијатурним копијама авиона Су-57. Беспилотна летелица користи савремени аеродинамичан облик „летећег крилаˮ и стелт технологије како би се сакрила од непријатељских радара. „Охотникˮ ће бити у стању да носи сву муницију пете генерације која је првобитно израђена за Су-57. Нови дрон је јавности представљен 2019. године. Више информација о њему пронаћи ћете овде.

Руска морнарица

Б-271

Руско Министарство одбране такође је потписало уговоре о додатној испоруци дизел подморница „Варшавјанкаˮ пројекта 971.

Ради се о подморници треће генерације наоружаној ракетама и торпедима, коју припадници морнарице називају „црна рупаˮ због њених стелт карактеристика. Наиме, њени мотори готово не праве никаву буку приликом кретања што отежава њену детекцију под водом.

Испуњава борбене задатке широког спектра од проналажења непријатељских подморница до гађања површинских и обалских циљева.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“