Наоружање и борбену способност Оружаних снага Алжира анализирао је часопис „Армейский стандартˮ.
Пријатељство са Совјетским Савезом Алжир је започео још 60-их година после стицања независности од Француске. А почетком 2000-их, када је земља почела да се опоравља од дугог грађанског рата, почела је нова етапа у односима између двеју земаља.
Влада Алжира морала је да ојача армију због нарастајућих унутрашњих (верски екстремизам) и спољашњих претњи (интервенција Запада).
Од 2016. до 2018. године склопљено је неколико великих уговора са Русијом. Алжир је набавио 28 ловаца Су-30МКА (алжирска модификација авиона Су-30МКИ, произведених за Индију), 16 наставно-борбених авиона Јак-130, три противваздушна ракетна система С-300ПМУ-2, 38 противваздушних ракетно-топовских система „Панцир-С1ˮ, 385 тенкова Т-90С, око 300 борбених возила за подршку тенковима БМПТ-72 „Терминаторˮ, 216 противтенковских ракетних система „Корнетˮ, 8 система високопрецизног оружја „Краснопољˮ, две подморнице пројекта 636М „Варшавјанкаˮ. Алжир је такође набавио 42 офанзивна хеликоптера Ми-28НЭ „Ноћни ловацˮ, као и 6 транспортних Ми-26Т2.
Осим тога, склопљени су и споразуми о испоруци 32 ловца Су-30МКА и 14 ловаца МиГ-29М/М2. Такође је познато да су 2018. године у алжирску армију почели да пристижу тешки вишецевни ракетни лансери ТОС-1А.
Укупна вредност уговора током ових година износила је преко 13,5 милијарди долара.
Алжирска војска у значајној мери се у својој организацији угледала на руски пример. Подељена је на седам војних округа. Сваки од њих испуњава задатке који су условљени географским специфичностима региона.