Амерички војни конструктори желели су максимално да искористе искуство Совјетског Савеза у производњи тенка који може да се супротстави немачким Тигровима и Пантерима. Совјетски Савез љубазно је пристао да подели достигнућа у индустрији тенкова, али за сваки случај тестирање у Америци тенка Т-34 надзирао је пуковник ГРУ Василиј Хлопов.
Американци су високо ценили нишански уређај за топ калибра 76 мм који је по њиховом суду био најбољи на свету у смислу поузданости. Инжењере у Абердину импресионирао је добар и лак дизел мотор. Осим тога, Американци су одали дужно признање и широким гусеницама тенка Т-34. Захваљујући њима совјетски тенк лакше се успињао на узвишења, него британски или амерички модели. Велико интересовање изазвао је материјал од кога су гусенице биле направљене, а то је челик. Гусенице америчких борбених возила имале су уметке од тешке гуме.
Пуковник Василиј Хлопов поред тога морао је да слуша и критике америчких инжењера који су тврдили да је челик за оклоп Т-34 био сувише мек. Наводно са примесама цинка и да је боље израђен био би далеко чвршћи. Међутим борбе у Тунису и Француској дале су за право совјетским инжењерима.
Тестирања су показала да се први квар на тенку Т-34 догодио на 60. километру, пукла је плочица на гусеници. А након пређених 343 километра тенк је престао да ради, јер се због лошег ваздушног филтера у мотору накупило много прашине. Американци су велику пажњу посветили и водоотпорности будући да је за време јаке кише у тенк кроз пукотине ушло много воде, што је могло да стави ван функције електричну опрему и чак муницију.
У Совјетском Савезу послушали су мишљење америчких колега и одстранили недостатке, а у рату у Кореји и Вијетнаму амерички тенкисти осетили су моћ обновљене совјетске оклопне технике на својој кожи.