Амерички ловци Р-63 и Р-39
Archive photo1. Американцима овај авион није био вољи. Ловац Бел P-39 Еракобра лоше се показао на великим висинама, где је било потребно праћење тешке „летеће тврђавеˮ B-17 и где је на Западном фронту углавном долазило до сукоба са асовима Луфтвафе. Будући да нису имали ништа против да се ослободе својих Еракорби, западни савезници су их масовно испоручивали Совјетском Савезу у оквиру програма на основу Закона о зајму и најму. Совјетска авијација је укупно добила скоро 5 хиљада таквих авиона, преко половине од укупног броја произведених летелица.
2. У Совјетском Савезу су према P-39 гајили потпуно другачији однос. У ваздушним бојевима на ниским и средим висинама, који су били карактеристични за Источни фронт, овај ловац је био незамењив. Необична конструкција авиона са мотором иза пилотске кабине, давала му је одличне маневарске способности, брзину, аеродинамичност и добар преглед. Са друге стране, то га је чинило нестабилним, тешким за управљање, тако да је свака грешка могла да доведе до западања у ковит. Еракобра није била авион за почетнике, него за већ искусне пилоте.
3. Совјетски пилоти били су одушевљени топом калибра 37 милиметара на ловцу (код ранијих модела топ је био калибра 20 милиметара). „Веома моћна муниција. Обично је довољан један погодак непријатељског авиона и... готово!ˮ - сећао се пилот Николај Голодников: „Осим тога, нисмо гађали само ловце, него и бомбардере и бродове. За те циљеве 37-ица је била веома ефикасна.ˮ
4. Еракобре су биле веома послушне при слетању и при вожњи по мокрим и снегом покривеним аеродромима. Док на Западном фронту или на Тихом океану то није било од пресудног значаја, у СССР-у са његовом суровом климом то је била велика предност.
5. Посебан проблем представљала су врата авиона. Она код Еракобре изгледају као код аутомобила. Пилот је могао удобно да седне у авион на земљи, али при ванредном напуштању летелице постојао је ризик да удари о репна крила. Због тога су совјетски пилоти што је могуће дуже остајали у оштећеном авиону, покушавајући да га спусте на писту. Треба истаћи да су за то имали добре шансе. P-39 је био изванредно жилав. Неретко из битака су се враћали авиони изрешетани мецима до те мере да на њима није било неоштећеног дела.
6. 9. септембра 1942. године у рејону Мурманска поручник гарде Јефим Кривошејев је извео прво ваздушно таранирање на Еракобри. Пошто је потрошио сву муницију, видео је да под реп авиона његовог командира Павла Кутахова залази „Месершмитˮ. Није дуго размишљао, већ се забио у непријатељски ловац и спасао колегу по цену свог живота.
7. Захтеван, али ефикасан, P-39 је био намењен за најбоље међу најбољима и углавном су га добијале гардијске јединице. На америчком ловцу летели су водећи совјетски асови: Александар Покришкин, Григориј Речкалов, Александар Клубов, Николај Гулајев, браћа Дмитриј и Борис Глинка. Покришкин, други према резултатима међу свим пилотима ловаца савезника, из њега је оборио 48 од 59 непријатељских авиона које је уништио, а Речкалов 50 од 56. Чак и када је пред крај рата совјетска авијација почела да добија брже авионе са бољим маневарским способностима, многи совјетски пилоти су наставили да лете у својим Еракобрама, које их никад нису изневериле.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
