Експерти: да ли је Азербејџан у стању да прастаре „Антонове“ претвори у разорне дронове-камиказе?

Наука и технологија
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА
Азербејџанска војска има начина да модификује старе совјетске двокрилце Ан-2 и на тај начин их претвори у беспилотно високопрецизно ударно оружје. У улози дрон-камиказе његов ефекат може да буде раван експлозији озбиљне крстареће или балистичке ракете с обзиром на носивост овог авиона, упозоравају руски војни експерти. Међутим приликом извођења борбених задатака у својој новој улози, ова летелица има и приличне мане. Више о томе у наставку текста.

Како су пренели извори руског интернет портала „Известија“ који су упознати са оперативном ситуацијом на фронту, азербејџанска армија ове авионе „накрцава“ великим количинама горива и експлозива са намером да их обруши на позиције непријатеља. Руски експерти су уверени да су Азербејџанци у стању да модификују ове авиони и претворе их у беспилотне летелице. У њих се уграђује једноставна опрема за управљање са аутопилотом, укључујући и системе сателитске навигације, помоћу чега авион може да лети по унапред задатој трајекторији, и изводи нападе на непокретне земаљске циљеве. Званични Баку демантује ове информације, иако не пориче употребу осталих типова беспилотних летелица. Разорна снага дронова-камиказа које су направљене на бази старих совјетских двокрилаца Ан-2 се може упоредити са разорном снагом крстарећих ракета, међутим њихове димензије и мала брзина приликом лета доводе до тога да су беспилотни „Кукурузници“ веома лака мета за иоле боље обучене посаде на системима ПВО.

У зони конфликта

Од почетка конфликта у Нагорно-Карабаху оборено је најмање пет летелица модернизованик „Кукурзника“, који су покушали да продру кроз зону противваздухопловне одбране коју је поставио бранилац, напомињу у свом тексту стручњаци интернет портал „Известија“. Према њиховим подацима два ова авиона су оборена у понедељак 12.октобра, приликом мисије насилног извиђања прве линије фронта и покушаја њеног прелетања. Министарство одбране Републике Јерменије је објавило видео материјал на којима се види обарање ових летелица. Као и у претходним ситуацијама, приликом обарања ових летелица није забележен никакав покушај спасавања пилота (искакање са падобранима). Само у првој недељи конфликта су забележена додатна три обарања ових летелица. Приказом остатака авиона није идентификовано присуство људске посаде у њима.

Овај руски медиј је послао допис јерменском Министарству одбране у коме је тражио да се званично наведу подаци о уништеним/обореним авионима Ан-2, као и томе да ли су ове летелице могле да нанесу било какву штету приликом свог дејства. До момента писања овог текста руска редакција није добила званичан одговор.

Јединствени медијски центар непризнате Републике Нагорно-Карабах је дошао до података да је у борбеним дејствима од почетка конфликта оборено укупно 18 непријатељских авиона. Међутим, ради се о бројци која подразумева разне типове борбених летелица. Ту се осим поменутих авиона Ан-2, налазе и тактички јуришни бомбардери Су-25 као и вишенаменски борбени авиони МиГ-29. Међутим, осим Ан-2 њихови евентуални остаци нису приказавани на видео и фото материјалима са прве линије фронта.

Са друге стране Министарство одбране Републике Азербејџан не признаје губитке својих борбених летелица, укључујући и Ан-2. Званични Баку се од 27. септембра када је почео конфликт, још ниједном није огласио по питању сопствених губитака у живој сили и употребљеној борбеној техници.

Први човек информативне службе азербејџанског Министарства одбране је пре неки дан оптужио јерменску страну за фалсификовање података када су у питању видео материјали на којима се виде обарања авиона Ан-2. Наиме, према његовим наводима Јермени су своје видео материјале модификовали специјалним програмима за графику и анимацију. Он је том приликом нагласио да се све беспилотне летелице које су се налазиле у наоружању азербејџанске армије „у целини и даље налазе у борбеном строју“.

Истовремено азербејџанско Министарство одбране је објавило на десетине снимака масовне примене ударних беспилотних летелица Bayraktar турске производње, као и дронова-камиказа Harop и Orbiter израелске производње. На овим снимцима се види велики број удара по земаљским циљевима непријатеља које се углавном састоје од непокретних тачкастих мета као што су артиљеријска средства, оклопна техника, бункери, скупине противничких војника.

На сателитским снимцима азербејџанског аеродрома у гради Јевлах се може видети више од 60 авиона Ан-2 који су офарбани у исту белу боју, и који личе на оборене двокрилце које смо могли да видимо на објављеним видео материјалима. Овај аеродром се налази на свега 50 км од места где се изводе борбене операције. 

Руски интернет портал „Известија“ се обратио азербејџанском Министартству одбране са питањем да ли ваздухоповне јединице азербејџанске војске поседују у наружању беспилотне модификације авиона Ан-2. Међутим, одоговор на ово питање није стигао у редакцију овог руског медија.

18 хиљада „Кукурузника“

„Данас се Ан-2 може употребљавати само као дрон-камиказа“ – рекао је за интернет портал „Известија“ војни историчар Дмитриј Болтенков. „Азербејџану је од СССР-а остало десетине таквих авиона, у војној и цивилној варијанти. Међутим њихов употребни ресурс је одавно исцрпљен. На таквим машинама се једноставно више није могло безбедно управљати. Тако да је потпуно разумљива одлука да се уместо повлачења из употребе овај авион преправи у беспилотну летелицу. Он је намењен да у ниском лету испровоцира непријатељску ПВО да реагује, отвори ватру, и на тај начин демаскира свој положај. Ово омогућава далеко савременјим беспилотним летелица са ударним карактеристикама, који обично иду у другом таласу, да по откривеним позицијама изврше високопрецизан удар и неутралишу његов систем ПВО. У улози дрон-камиказе његов ефекат може да буде раван експлозији озбиљне крстареће или балистичке ракете, с обзиром на носивост овог авиона.

Још за време СССР-а времешни ловци којих је било у огромним количинама као што су МиГ-15 и МиГ-21 су преправљани у летеће беспосадне мете. Овим авионима који су углавном служили за увежбавање јединица Ратног ваздухопловства и ПВО управљало се помоћу радио-канала. Дакле, ако се узме у обзир да је још у совјетско време било могуће претворити млазне ловачке авионе у даљински управљиве летелице, онда у данашње време трансформација авиона Ан-2 у беспилотну летелицу није превише компликован задатак. Посебно ако се зна да савремена електроника значајно поједностављује такву пренамену. Терористи у Сирији су небројено пута покушавали да пробију ПВО систем који је бранио прилазе руске ваздухопловне базе „Хмејмим“ употребом импровизованих ударних беспилотни летелица које су навођене помоћу најпростијих навигационих уређаја и система за управљање. Тако да једној земљи као што је Азербејџан то уопште не би требало да представља посебно велики проблем.

Што се тиче трансформације „Кукурузника“ у беспилотну летелицу прва искуства долазе из НР Кине. Наиме кинеска компанија China Aerospace Science and Technology Corporation је на бази овог авиона који се у овој земљи производи по лиценци, направила беспилотни транспортни авион који носи ознаку Y5. Двокрилац је по први пут полетео 2018.године, а у августу исте године је извео свој први комерцијални лет. Кинези овај авион углавном користе за унутрашњи саобраћај.

Лаки транспортни авион-двокрилац Ан-2 „Кукурузник“ је конструисан давне 1947. године. Овај авион је своје место нашао и у Гинисовој књизи рекорда као јединствена летелица која се и након 60 година од првог склопљеног примерка и даље производи. У СССР, Пољској и Кини произведено је више од 18 хиљада летелица Ан-2 у различитим варијантама. Више од 1000 се и даље налази у активној експлоатацији широм света, укључујући и Русију.

Авион може да подигне 1,500 кг терета. Његов плафон лета је 4,500 метара, док максимална брзина не прелази 260 км/час. Ови авиони су се за време бившег СССР-а масовно користили за превоз путника и терета на огромним просторима који су сиромашни насељеним местима, путним комуникацијама, и који су углавном непроходни (Сибир, Далеки исток). Ан-2 је извезен у 26 земаља широм света.

У транспортно-путничкој варијатни летелица може да превози до 12 људи на даљину од 1,000 км. Авион карактеришу изузетно добре летно-техничке карактеристике приликом полетања и слетања. Да би се винуо пут небеса за њега је довољна кратка зарављена земљана површина, дужине 500 метара.

Што се тиче војне верзије Ан-2 је углавном употребљаван за извршавање задатака када је у питању извиђање, у јединицама везе, као и достави терета на теренима где не постоји адекватна аеродромска инфраструктура. Постојала је и верзија која је носила наоружање. На њу се се могле накачити ваздухопловне бомбе тежине 250кг или лансери са невођеним ракетним зрнима. За време своје екстремно дугачке експлоатације авион је успео да учествује у десетинама различитих војних конфликата широм света. У руској војсци специјалне верзије овог авиона се користе у обуци ваздушно-десантних јединица.