„Црвена плима“: Шта је изазвало помор морских животиња и мекушаца крај обала Камчатке?

Greenpeace/AFP; Anna Strelchenko/TASS
Ми заправо врло мало знамо о океану! Научници и експерти пронашли су објашњење за масовно изумирање микроогранизама и тровање људи у Тихом океану. Кривци су смртоносни токсини.

Средином септембра, када су сурфери почели да се жале на пецкање у очима, мучнину и различита тровања, сведочења о загађењу Тихог океана поред обала Камчатке наишла су на веће интересовање. У исто време на Халактирској плажи, која је препознатљиво место на Камчатки, људи су почели да проналазе на стотине угинулих морских животиња и мекушаца, а „Гринписˮ је у води поред обале запазио мрље непознатог порекла и жуту пену, која се није задржавала само на површини воде, него је продирала и у њену дубину. 

Сада, после узимања узорака и вишеструког тестирања, званичници сматрају да је узрок јасан. За оне који нису стручњаци он је помало неочекиван. 

У питању су токсини које производе алге

Ради се о природној појави која се назива „црвена плимаˮ. Ово објашњење је данас званично. Тако се у научној средини назива аномалијско интензивно размножавање микроалги које луче отровне токсине. Када се ради о конкретној ситуацији на Камчатки, токсине је лучила алга из рода Gymnodinium. „Оне су одговорне за производњу релативно велике количине различитих токсина. Занимљиво је да су то управо токсини који делују на бескичмењакеˮ, изјавио је потпредседник Руске академије наука. 

Овај закључак изазива много сумњичавости код људи који до сада никада нису чули за „црвену плимуˮ. „Знам да објашњење звучи комично и да подсећа на лажну вест, али што се човек више удуби у тематику и саслуша научнике, то више схвата да ми заправо врло мало знамо о океануˮ, прокоментарисао је закључке научника губернатор Камчатке Владимир Солодов. 

Зашто нико није на то упозорио људе? 

Зато што се „црвене плимеˮ, иако је то прилично агресивна појава, не могу увек запазити, каже биолог Татјана Орлова у интервјуу за портал „Медузаˮ. Она читавог живота проучава „црвене плимеˮ. 

„На Камчатки из године уочавамо црвене плиме. У томе што се десило нема ничег изванредног. То је глобални проблем, ова појава се редовно среће по целом светуˮ, каже  она. „Али важно је знати: она се не може увек видети, а самим тим се не може увек ни анализирати, јер је веома мала вероватноћа да ће морска струја угинуле животиње избацити баш на обалу на којој има људи.ˮ 

На Камчатки има велики број обала које не посећују људи. Да није било стицаја околности као што је присуство сурфера и ветар који је дувао према обали, цветање тешко да би неко уопште приметио, а камоли упозорио људе на то. Јер притом вода не добија увек црвену нијансу. Према речима Орлове, овога пута на Камчатки није дошло до тако бурног цветања да је оно могло да се региструје на снимцима из свемира. Како би се оно уочило, било је потребно анализирати узорке воде, што је и учињено. 

Притом саме по себи ове микроалге нису опасне и служе као храна за сав живот у океану,  оне су нека врста траве за океан. Али у одређено време оне могу да произведу „читав спектар тешких отрова и изазову различита тровањаˮ. Између осталог, могу да проузрокују смрт човека, било непосредно или посредно.  

Скептици

Па ипак, не верују сви у верзију о „црвеној плимиˮ као узроку несреће, чак ни међу експертима. 10 километара северно од Халактирске плаже нису пронађени токсини карактеристични за ову појаву. „Тако да је догађај био локалне природе и, чак и ако се ради о алгама, највероватније су њиховом размножавању допринели пестициди који су дошли са Козељског полигонаˮ, претпоставља хидрогеолог и еколог Георгиј Каваносјан.  

„На пример, загађење које су сви приметили можда је било секундарно, а питање је шта га је изазвало, шта је покренуло даље процесе?ˮ - слаже се руководилац климатског пројекта „Гринписаˮ у Русији Василиј Јаблоков, мада „Гринписˮ засад није утврдио да је дошло до изливања отрова из приобалних објеката. 

Светска фондација за природу такође тврди да подаци који су прикупљени до данас не могу да буду основа за једнозначан закључак: „Засад не постоје информације које би указале на неко конкретно техногено загађење или на неки одређени природни токсин.ˮ

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“