Анализа: да ли су Американци пронашли решење за борбу против руских ПВО/ПРО система С-400 и С-500?

Слободан Ђукић
Није прошло много времена од када су амерички медији славодобитнички саопштили да је њихова војска коначно пронашла ефикасан начин заштите сопствених ваздухопловних снага од, по злу познатих, руских далекометних ракетних ПВО система. Револуција у тактици ваздухопловних снага која ће ефикасно моћи да се супротстави ракетним системима С-400/С-500 се заснива на масовној употреби беспилотних летелица и ракета-мамаца. Опширније о овоме у наставку текста

Крајем прошле године америчка корпорација RAND је направила извештај интересантног наслова Overextending and Unbalancing Russia који се састоји од низа кључних тачака на којима треба радити да би се обуздао неконтролисан прираст квалитета који је посебно наглашен у противваздухопловној компоненти руске армије. Конкретно, у делу извештаја који се односи на „мултивидовске операције“ налазио се сегмент посвећен употреби великог број беспилотнх летелица које треба да се ангажују у облику роја. Експерти корпорације RAND су дошли до закључка да би тактичка употреба дронова груписаних у форми роја постало високоефикасно средство приликом пробоја густо поседнуте зоне A2/AD (простор у коме је непријатељу ограничен доступ и маневар), а који је непробојан услед ешалонирано постављеног система противваздухопловне одбране. Централни елементи ове зоне ће по америчким експертима бити ракетни ПВО/ПРО системи С-400 „Тријумф“ и перспективни С-500 „Прометеј“, и на њих ће бити концентрисан главни удар средстава ваздушног напада.

Дронови као кључно решење

У складу са доктринарним документима америчког Ратног ваздухопловства, који класификује модалитете и врсте деловања које за циљ има онемогућавање функционисања непријатељске ПВО (suppression of enemy air defenses, SEAD) главно средство за преоптерећење и превазилажење противничке ПВО ће бити борбена авијација и њена средства ваздушног напада. Међутим, бројна истраживања које је реализовао Пентагон у циљу „декодирања“ руског система ешалониране ПВО, која су се састојала од бројних извиђачких мисија у којима су учествовали авиони РВ САД и њених савезника из НАТО, нису дали довољно поуздан одговор на питање: „Која цена се може платити уколико се крене у такву једну врсту авантуре?“.

Симулација операције SEAD је реализована у Истраживачкој лабораторији РВ САД. Ово симулирање је резултовало катастрофално лошим прогнозама које су апсолутно неприхватљиве за Војску САД. Коначан резултат ове симулације гласи да би РВ САД у прва 24ч изгубила практично 80% својих ударних борбених авиона и средстава ваздушног напада у судару са добро брањеном зоном коју покрива руски систем ешалониране одбране.

Због тога је команда Ратног ваздухопловства САД донела одлуку да се у циљу превазилажења ешалонираног система ПВО руске армије мора применити други приступ који носи име „Здружени напад на систем непријатељске противваздухопловне одбране“ (joint suppression of enemy air defenses, J-SEAD).Он предвиђа операцију далеко већег формата у којој би се ваздухопловним ударним снагама придружиле и јединице из других видова и родова војске – и реализовале концепт мултивидовске битке  (multi-domain battle, MDB). Иначе, концепција MDB своју снагу црпи кроз далеко ефикасније садејство различитих врста јединица, које се не односи само на америчку војску, него и на њене савезнике у НАТО блоку. Управо ради усавршавања конкретно овог концепта модерног ратовања ове године су организоване велике вежбе НАТО савеза у Европи под именом Defender Europe 2020.

Схвативши да би употреба тактичке и бомбардерске авијације у „првом таласу“ неминовно довела до слома операције, команда НАТО-а је усвојила концепт примене „ројева беспилотних летелица“, који ће, према мишљењу њених аутора, омогућити дисфункцију радарских капацитета непријатеља који су саставни део земаљских ПВО система. Масовна употреба беспилотних летелица има за циљ да на себе прими главнину  противваздухопловних ракета-пресретача класе земља-ваздух као и ваздух-ваздух.

У октобру 0ве године амерички сајтови The Drive и The National Interest су писали о ефикасној заштити НАТО авиона од руских система ПВО – које се заснива на технологији BriteCloud, а која наводно може да „блокира“ рад руских ПВО система С-400 „Тријумф“.

Шта представља BriteCloud?

BriteCloud представља породицу минијатурних противелектронских уређаја који ометају радарске таласе милиметарског и центиметарског дијапазона. То су крилати слободнопадајући пројектили (лажни циљеви у радарском спектру) који су интегрални део противелектронског система који се налази у опреми тактичке ударне авијације. Масивно генерисање сметњи у микро-спектру треба да обезбеди ефикасно „збуњивање“ самонавођених бојевих глава на ракетама класе „земља-ваздух“ и „ваздух-ваздух“ у циљу скретања са њихове путање лета тј. заштите борбених летелица тактичке ударне авијације који изводе ваздушну операцију у зони снажног противдејства непријатељске ПВО, и његових ваздухопловних снага (ловачко-пресретачки капацитети).

Поред технологије BriteCloud, у оквиру пројекта „Златна хорда“ америчка компанија Raytheon је у сарадњи са Истраживачком лабораторијом РВ САД развила и тестирала нови вид ваздухопловне муниције – малогабаритну ракету-мамца ADM-160 (MALD).

Ракета-мамац ADM-160 (MALD/-J/-N) има масу од 136 кг. Њен ефективни домет је готово 925км. Сама ракета је опремљена комплетом пасивних сензора за детекцију радарског озрачења (РТР), као и система за противелектронску борбу (ПЕБ). Комплет пасивних сензора РТР добија информацију о типу радарског озрачења, док блок опреме за противелектронску борбу верно имитира лет крстареће ракете AGM-158, али и борбених летелица тактичке ударне авијације 4+ и 4++ генерације. Поред тога ракете-мамци ADM-160 могу да покривају главни напад крстарећим ракетама AGM-158, тако што се налазе у предњем ешелону примајући на себе најжешћи удар од стране непријатељских ПВО ракета. Стратегијски бомбардер B-52H може да лансира 140 ракета-мамаца ADM-160, док невидиљиви стратегијски бомбардер може да употреби до 70 ових ракета.

Интернет портал Avia.pro је 13.октобра ове године објавило текст о мамцима BriteCloud. У тексту се наглашава да НАТО има способност да збуни и изманеврише ешалонирани систем руске ПВО у чијем центру се налазе комплекси С-400 „Тријумф“. Ова тврдња аутора је заснована на информацијама које су наводно прикупили извиђачки авиони британског Ратног ваздухопловства приликом реализације својих мисија недалеко од полуострва Крим, на коме се налазе снажни капацитети руске ПВО.

Недавно је и руски интернет портал Lenta.ru који се позвао на изворе америчког сајта The Drive саопштио да ће „крстарећа ракета класе ваздух-земља Select Precision Effects At Range Electronic Warfare (SPEAR-EW) коју развијају европске компаније бити у стању да збуни системе ПРО/ПВО непријатеља “. У материјалу се наводи да ће ова ракета бити посебно ефикасна против хибридног ракетно-топовског ПВО система кратког домета 96К6 „Панцир-С1“. У тексту је цитиран и текст америчке публикације у коме се наводи да ће „тактичким увезивањем ракете SPEAR-3 (ради се о ваздухопловној противрадарској ракети, примедба преводиоца) са ракетом SPEAR-EW (ракета-ометач) у потпуно умреженом моду рада, бити могуће образовање „роја“ састављеног од великог броја минијатурних крстарећих ракета које ће ефикасно уништити критично важне делове непријатељске противваздухопловне и противракетне одбране“.

На који начин може да одговори Русија?

Читајући овај текст стиче се утисак да су Американци успели да пронађу кључ за непробојну руски браву коју чине вероватно најбољи ПВО системи који се производе у свету. Да ли је то баш тако? Наравно да не, јер овим оперативно-тактичким решењима недостају реалне чињенице које се налазе ван компјутерских симулација (читај, папир може да трпи свашта). Па да кренемо редом:

  • Прво, извиђачки авиони НАТО укључујући и извиђачке дронове, који су према медијским извештајима у септембру месецу заједно са стратегијским бомбардерим В-52 летели дуж руских граница, нису успели да открију функционисање руских система ПВО/ПРО С-400 „Тријумф“ и С-300. Према доступним информацијама, кључни радарски капацитети који се налазе у наоружању руских система ПВО су том приликом су били искључени, тачније, њихов рад је у том случају било немогуће дешифровати. С тим у вези, изјава да ће рој софистициране ваздухопловне муниције (BriteCloud / ADM-160 (MALD/-J/-N) „моћи да одреди фреквенције које емитују ови радари, као и да их истовремено ометају“ испада поптуно неутемљена.
  • Друго, ова средства за ометање треба да допру до руских радарских станица које се налазе у наоружању ракетних системима ПВО, тачније да им се приближе на такво растојање које ће њихове сметње учинити довољно ефикасним. Велики оптимизам који су исказали страни војни експерти очигледно не узимају у обзир руске системе за електронску борбу, који су у стању да њиховим „ројевима“ створе непремостиве проблеме, што ће на крају целу операциј претворити у тотални дебакл.
  • Треће, радарско-осматрачки и нишански радари на руским ПВО оруђима су конструисани да раде у веома отежаним условима, као што је нпр. снажно електронско ометање од стране ваздушних и земаљских система условног непријатеља. Захваљујући својим напредним карактеристикама, руски радари могу веома лако да разликују лажне од правих циљева. Иста својства поседују противваздухопловне ракете са самонавођеним бојевим главама, које ће уместо лажних ракета-мамаца „зграбити“ праве циљеве.
  • Четврто, у случају извођења масивне нападне операције J-SEAD, у којој би се по пројектованом интензитету њеног извођења лансирала велика количина лажних ракета-мамаца, руски ешалонирани систем ПВО ће на време добити све информације о томе колико се реалних средстава ваздушног напада (СВН) креће ка брањеној зони A2/AD. Овако рано упозорење о могућем нападу је производ добро постављеног и избалансираног система ешалониране одбране који за циљ има ефикасну детекцију непријатеља на растојањима од неколико хиљада километара (до 6000 км). На овај начин не само да може да се открије тачан број средстава вхздушног напада, него број и тип авиона НАТО који учествују у њему.
  • Пето, први ешелон детектованих средства ваздушног напада ће на великој даљини дочекати ловачко-пресретачке ексадриле ВКС, где ће по њима дејствовати приличном количином далекометних ракета класе „ваздух-ваздух“(УРВВ-БД). Ове ракете су такође опремљене самонавођеним бојевим главама које су веома отпорне на противелектронско ометање, и које прилично добро праве селекцију између стварних и лажних циљева.
  • Шесто, информације о откривеним средствима ваздушног напада условног непријатеља ће бити обрађиване помоћу аутоматизованих система командовања и управљања (АСУВ) који су интегрални део савремених ловачко-пресретачких и ракетних јединица ПВО/ПРО. Ови системи неће само управљати и координисати ударе по захваћеним циљевима непријатеља, него ће ако буде било потребе у битку укључити и додатна средства ПВО, како би се минимализовала сопствена штета, и максимализовао здружени ефекат напада на непријатеља.

Стога, на основу горе наведеног, можемо рећи да су извештаји америчких публикација The Drive и The National Interest у дубоком нескладу са основним принципима савремене ваздушне битке, и да све подсећа на пропаганду која се води у необјављеном хибридном рату.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“