Пољски војни експерт изнео амбициозан план битке са руском Балтичком флотом

Слободан Ђукић
Према мишљењу пољског војног аналитичара Максимилијана Дуре овај план се заснива на образовању снажних ударних састава који су опремљени модерним обалским ракетним противбродским комплексима са ракетама домета 220км+, значајног побољшања радарско-осматрачких капацитета за детекцију, праћење и навођење пројектила на циљ, примену модерних система маскирања, укључујући и најсавременије системе командовања и управљања приликом извођења комплексне мултивидовске операције на више одвојених праваца.

Пољски војни експерт Максимилијан Дура је на интернет порталу Defence24 изнео свој став у коме је рекао да Пољска у координацији са армијама других прибалтичких држава има способност да уништи значајан део борбених ефектива Балтичке флоте, и самим тим је доведе у веома тешко стање. По тврдњама овог војног аналитичара земље угрожене од руске „агресије“ (Пољска, Литванија, Естонија, Леотнија) би том приликом имале мале, практично никакве губитке.

Кључну улогу у реализацији оваквог сценарија би имали обалски ракетни системи који се налазе на границама НАТО савеза. „Ракетни системи класе земља-море „Бастион“ и „Бал“ који су размештени на територији Калињинградске области, променили су оперативну ситуацију када су у питању поморски борбени ефективи НАТО. Истовремено, обалски ракетни системи истог типа су такође изменили оперативну ситуацију у корист јединица Балтичке флоте која се налази у саставу РМ Руске Федерације“- рекао је пољски аналитичар.

Неопходно је истаћи да овај план представља перспективни пројекат. Наиме, естонска армија не располаже адекватним обалским ракетним комплексима који би могли да се супротставе бродовима Балтичке флоте. Како је недавно пренео амерички интернет портал Defences News, естонска влада је за наредну годину усвојила одбрамбени буџет ове државе у износу од 645 милиона америчких долара. У њега је укључен и пројекат опремања обалских ракетних јединица новим противбродским ракетним системима који морају бити оперативни најкасније до 2026.године. Према речима пољског експерта Министарсто одбране Републике Естоније је обезбедило новчана средства за формирање једне ракетне батерије. У овом часу естонско Министарство одбране анализира све понуде који се тичу набавке ових система, где се труди да пронађе најповољније и напоузданије решење.

Што се тиче пољских оружаних снага ту је ствар нешто другачија. Ова држава поседује адекватне противбродске ракетне системе. Укупно су образована два ракетна дивизиона која се на борбеном дежурству налазе у рејону Семировца, насељеног места у непосредној близини града Гдањск. Ова два дивизиона имају око 50 норвешких противбродских ракета Naval Strike Missile, који су набављени од њихове Краљевске РМ још 2007.године. Ради се о подзвучној ракети. Њен максимални ефективни домет је 180км. Способна је да носи бојеву главу тежине 120кг. Према различитим проценама, ова ракета за неких 7,5 минута може да долети до војне базе Балтичке флоте која је распоређена у граду Балтијск.

Пољски експерт је уверен, да би правилном тактичком употребом обалских ракетних система угрозили руске бродове који се налазе у лукама (и то не само у Балтијску), пресекавши им линије за снабдевање. Ово би довело до новог таласа напада помоћу противбродских ракета које би систематски уништиле „начете“ бродове Балтичке флоте.

Пољски експерт је том приликом рекао, да би ликвидација оперативно-стратегијског састава руске морнарице као што је Балтичка флота морала да задовољи строге предуслове. Ефективни домет употребљених ракета би морао да буде већи од 220км,  затим у Естонији би морала да буде окупљена моћна групација састављена од великог броја лансера са противбродским ракетама, морали би да буду побољшани радарско-осматрачки системи за детекцију, праћење и „захват“ непријатељских бродова, унапређен систем за маскирање ватрених положаја са ракетним лансерима, као и способност истовременог масивног артиљеријско-ракетног удара по војним објектима руске армије у Калињинградској области.

Да би се на тлу Естоније изградила моћна групација састављена од обалских ракетних система потребно је да прође деценија, ако не и више. На овај начин се цео овај план помера у касне тридесете године (2030+) овог века. У овом часу се покушава комплетирати једна батерија ових система, који би по најбољим проценама тек 2026.године могла да постане оперативна. А састав ранга ракетне батерије је превише слаб, да би се озбиљно угрозила Балтичка флота (читај, у узвратном удару би ова батерија у 99% случајева била уништена).

Озбиљан проблем за обалске противбродске системе који се налазе у наоружању пољске армије, могу да буду домаћи радари ознаке TRS-15C чији ефективни домет у откривању површинских циљева на води не прелази 50км. Норвешке противбродске ракете Naval Strike Missile су на једном полигону у САД (савезна држава Калифорнија) у координацији са пољским радарима извеле бојево гађање на мете које су удаљене 150км, тако да је процена да би комбинацијом пољског радара и норвешке ракете њихова зона удара била знатно већа од радијуса од 50км.

Ипак пољски експерт сматра да се ратни бродово Балтичке флоте неће моћи гађати на даљинама преко 50км.Он предлаже да се ова „баријера“ може превазићи помоћу других извора обавештавања и навођења, као што су то на пример извиђачке беспилотне летелице. Ове летелице је неопходно употребити на ултра-малим висинама (практично непосредно изнад морске површине), да би се избегло откривање од стране руских радара.

Треба напоменути да ће руска армија далеко пре пуне оперативности прве естонске обалске ракетне батерије у Калињинградској области инсталирати моћну захоризонталну радарску станицу раног обавештавања и јављања „Контејнер“, која је између осталог специјализована да открива нисколетеће циљеве мале рефлексне површине који се налазе на огромним раздаљинама.

Овај радар има огроман потенцијал када је у питању детекција непријатељаског напада практично у његовом зачетку. „Контејенер“ у својим специфичним режимима рада користи земљину јоносферу за рефлексију елекромагнетних таласа. На овај начин се може открити узлетање ловаца, или пак лансирање крстареће или хиперзвучне ракете на даљинама и до три хиљаде километара. Његова карактеристике постају још опасније ако се зна да овај радар једновремено може да прати неколико хиљада циљева, са изузетно високом прецизности када су у питању њихове тачне координате.

Изложен план пољског експерта је заиста амбициозан. Укратко, обалске противбродске батерије естонске армије би имале задатак да блокирају евентуална појачања Балтичкој флоти која би пристизала преко Финског залива. Истовремено, ракетне батерије пољске војске би ставиле на нишан ширу акваторију која се простире око војне базе у Балтијску. „Ракетном изолацијом“ ове базе створили би се услови да концентрације пољске артиљерије изврше масовно гранатирање саме базе, и нанесу фаталну штету „сабијеним“ бродовима, као и живој сили која би се затекла на њеном простору.

Приликом израде ове анализе аутор текста уопште није узео у обзир „контрааргументе“ које има друга страна. На пример, јединице руске армије поседују вероватно најбољу противбродску ракету на свету. Ради се о суперсоничном пројектилу „Оникс“¹ ефективног домета 600км. Поред ове ракете руске обалске батерије имају и подзвучне пројектила Х-35У² домета 260км. Ови системи који су поред Калињинградске области, присутни и у зони око Санкт-Петербурга, могу веома лако да неутралишу ефективе који би покушали да блокирају маневар Балтичке флоте.

Штавише, у Калињинградског области се налазе и оперативно-тактички ракетни системи класе земља-земља „Искандер-М“ чији удари (квазибалистичке ракете³ са конвенционалним али и нуклеарним бојевим главама) би направили џиновске кратере на местима где се налазе пољске поморске војне базе у градовима Гдиња и Швинујшче. Укратко, сваки покушај наношења штете руској морнарици имаће потпуно супротан ефекат - губитак значајног до тоталног броја пољских ратних бродова, као и девастирајуће разарање приобалних комуникација.

Овакав развој догађаја који подразумева руску одмазду није поменут у сценарију пољског „експерта“ који је објављен на интернет порталу Defence24. Уместо рационалног промишљања, које у својој анализи узима у обзир и време које ће уследити након прве испаљене ракете која би кренула ка руским базама, аутор се замајава причама о могућој инвазији руске армије у циљу окупације Прибалтичких република. Том приликом се стално помињу „руски диверзанти“ који су опсесивна тема прибалтичких и пољских пропагадних медија.

¹ Ракета је тешка 3000 килограма и дугачка осам метара. Калибар бојеве главе је 670мм.Погони је тзв "Ramjet" мотор који је тежак 200 килограма. Са њим ракета може да достигне брзину од око 3000 км/час. Експорна варијанта ракете која носи ознаку "Јахонт" може да погоди циљ на 300км, док верзија ракете која је искључиво намењена за потребе руске армије носи ознаку "Оникс" има домет до 600км. У првом делу путање ракета се наводи инерцијално са радарским висиномером, док у завршници путање у зависности величине циља команду над ракетом преузима моноимпулсна радарска глава за самонавођење која може да захвати циљ на даљини од 75км. Наоружана је пробојно-рушећом бојевом главом.

² Комплекс може да користи 2 типа ракета. Х-35 (домета 120-200км) и Х-35У (домета 260км). Обе ракете имају дозвучну крстарећу брзину лета. Способне су да униште пловила депласмана и до 5,000 тона. Наводе се помоћу активне главе за самонавођење (систем испали и заборави). Постоји и експортна верзија овог комплекса опремљена ракетама Х-35УЭ.

³ Квазибалистичка ракета 9М723 се одликује изузетно великом брзином лета. Карактерише је променљива треајекторија, тако да представља веома захтеван циљ којег је веома тешко оборити са системима ПРО. Ракета је способна да при брзинама које премашују 7500 км/ч, маневрише по висини и правцу. Том приликом она трпи оптерећење и до 30G. Током свог лета може да достигне висину и до 100км. Њен максимални домет износи 500 км. На тој даљини  њено максимално одступање од циља иноси свега 5-7 метара.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“