Базичне летелице Ми-28Н и Ка-52 се свакако не могу назвати времешним борбених хеликоптерима. Хеликоптери познатији као „Ноћни ловац“ и „Алигатор“ су у наоружање руске армије почели да улазе тек пре пет-шест година. Дакле, ове летелице се могу чак назвати и релативно новим борбеним апаратима када је у питању наоружање и борбена техника. По својим техничко-тактичким способносима ове летелице не одступају за иностраним конкурентима као што су амерички ударни хеликоптер АН-64Е Apache Gurdian и европски Tiger. Поред тога, ови хеликоптери су прошли и своје борбено крштење у сиријском рату, где су се одлично показали.
Руске Вазушно-космичке снаге представљају јединствен вид оружаних снага у свету, који у свом наоружању поседује три врсте ударних хеликоптера: Ми-28Н, Ка-52 и Ми-35М. Поред ових летелица у оперативној борбеној употреби се налази и знатан број старијих апарата Ми-24П/ВП. Када у наоружање почну да улазе ударни хеликоптери Ми-28НМ и Ка-52М, које по својим техничко-тактичким карактеристикама представљају практично нове летелице, руске Ваздушно-космичке снаге ће располагати са чак шест типова борбених хеликоптера.
Управо због тога је важно да сазнамо какве ће то нове борбене могућности поседовати нове летелице, као и како ће изгледати сама струкутура армијске авијације након њиховог увођења у наоружање.
Увођење у наоружање, и договор око набавке модернизованих ударних хеликоптера Ми-28НМ десили су се у веома кратком временском периоду. Од његовог првог службеног лета из 2016.године па до његове провере у борбеним условима у Сирији, прошле су свега 4 године. Истовремено, информацију о набавци савремених хеликоптера за потребе руске армије је лично најавио и председник РФ Владимир Путин. У складу са документом који је потписан прошле године између руског Министарства одбране и државне корпорације „Ростех“, руска армија (Ваздушно-космичке снаге -ВКС) ће набавити 98 савремених хеликоптера који се у медијима крсти као „Суперохотник“ (срб. Супер-Ловац).
Да упоредимо: базична верзија ударног хеликоптера Ми-28 је прошла веома сложен и трновит пут који је трајао практично 20 година. Пошто су крајем 80-их година прошлог века, „двадесетосмице“ на конкурсу за нови ударни хеликоптер изгубиле од свог конкурента Ка-50, на њима је реализован читав низ модификација ради учешћа на допунским тестовима. Унапређени хеликоптер је 2009-те године уведен у наоружање руске армије са индексом „Н“ (ноћни), али са веома малом, тачније симболичном количином испоручених апарата. Тек од 2013-те године креће његова озбиљнија испорука у борбене хеликоптерске ексадриле руске армије.
Шта је познато о ударном хеликоптеру Ми-28НМ? Споља „Суперохотник“ се значајно разликује од свог претходника. Озбиљне промене је претрпео носни део летелице. Конкретно, ту се појавио нови оптоелектронски систем. Такође, модернизован је и нападно-навигацијски комплекс летелице. Пилот – оператор на наоружању је добио знатно пространију кабину у односу на базичну верзију хеликоптера Ми-28Н.
Изнад главчине главне роторске елисе хеликоптера се појавила карактеристична кугла која служи за смештај радара. Оваква локација за интеграцију радара је неколико пута демонстрирана и на летелицама Ми-28 / Ми-28Н. Штавише, ирачко ратно ваздухопловство је за потребе својих снага набавило експортне серијске верзије хеликоптера Ми-28Н који имају овакву позицију радара. Ипак, потребно је истаћи да хеликоптери истог типа који су комплетирани за потребе руске армије нису користили овакве над-роторске кугле са радарима приликом реализације борбених задатака на тлу Сирије.
Званично, Министарство одбране и корпорације Ростех нису саопштили о каквим конкретно моделима радара ће бити опремљен модернизовани хеликоптери Ми-28НМ. По свему судећи радиће се о породици радара „Арбалет“ (усавршена верзија). Ови радари се са великим успехом користе на ударним хеликоптерима Ка-52 „Алигатор“.
Ка-52
MOD Russia/via Globallookpress.comНије искључена опција да се овај радар може по потреби и уклонити. На основу искустава из локалних ратова и војних конфликата радари на хеликоптерима не дају им велику тактичку предност у борби против нерегуларних формација које се искључиво ослањају на лако пешадијско наоружање, и које немају оклопну технику или савремена средства за противваздухопловну борбу. Ово у практичном смислу значи да ударни хеликоптери не треба да се крију/лебде иза природних или вештачких препрека и путем над-роторског радара осматрају терен око себе. Америчка и британска војска су уклонили сличне такве радаре са својих ударних хеликоптера АН-64 током извођења борбених дејстава на простору Ирака и Авганистана. И ирачко ратно ваздухопловство у последње време ради исту ствар. Видео снимци употребе ирачких ударних хеликоптера Ми-28НЕ током извођења противтерористичких операција на својој територији управо указују на ову тенденцију. Дакле, ради се о радару који се по потреби може лако скинути.
Труп новог хеликоптера је такође увећан. Он је добио карактеристичан „стомак“. Ово повећање размера летелице је условљено интеграцијом новог хеликоптерског мотора ВК-2500П. Додатна конструциона проширења у трупу летелице су усмерена на проширење запремине резервоара за складиштење допунске количине горива, као и за качење додатног оклопа што повећава његову борбену жилавост у реалним ситуацијама.
Посада која ће управљати „суперохотницима“ ће добити специјалне пилотске кациге са елементима проширене реалности. На провидном визиру кациге ће се налазити индикатори који ће показивати параметре лета (нападни угао, брзину, висину, курс и позицију компаса), затим информације о наоружању (тип ваздухопловног убојног средства, његову доступну количину, нишанску тачку), као и тактичку ситуацију у реалном времену (позиције својих трупа на земљи, позиције непријатеља, изабарани циљ). Такође, сензори на пилотској кациги прате покрете главе пилота и у складу са тим врше функцију нишањења.
Пилотске кациге са проширеном реалности не користе се само у ваздухопловним јединицама руске армије. Такви системи се већ користе на ударним хеликоптерима Tiger, транспортним хеликоптерима NH-90 и А-129 Mangust. Са друге стране пилоти америчког ударног хеликоптера АН-64Е и даље користе старе кациге. Они горе наведене информације прикупљају помоћу минијатурног периоскопа, који је инсталиран непосредно поред десног ока пилота. Овакав распоред пилотских уређаја може након дуже употребе да доведе до смањења психофизичких способности пилота, услед дискомфора који узрокује главобољу.
Ударни хеликоптер Ми-28НМ је добио озбиљно унапоређење што се тиче наоружања. Конкретно, у његов арсенал су ушле далекометне вођене ракете „Хермес“, које су у стању да униште тачкасти циљ непријатеља (основни борбени тенк или бункер) на даљини од неколико десетина километара. Према једном верзији управо је интеграција ракетног система „Хермес“ и увођење нове ракете у наоружање летелице довело до реконфигурације носног дела Ми-28НМ.
Ми-28
MOD Russia/via Globallookpress.comПоред унапређеног арсенала ракета ваздух-земља, перспективни хеликоптер Ми-28НМ ће имати способност б0рбе против циљева у ваздушном простору. Ту се неће само наћи ПВО системи ултра-кратког домета као што су „Игла“ или модернија „Верба“. Конкретно, руски конструктори разматрају опцију интеграције правих ракета класе ваздух-ваздух које користе ловачки авиони. Ради се о ракети Р-74 која по својим техничко-тактичким карактеристикама спада у пројектиле кратког домета. Она је опремљена мултиспектралном самонавођеном бојевом главом, која је веома отпорна на ометања у топлотном и ласерском спектру.
Интеграција над-роторског радара одличних карактеристика, ваздухопловне ракете Р-74, пилотских кацига са системима проширене реалности, укључујући и савремени оптоелектронски систем, створиће од овог хеликоптера висококвалитетну борбену машину респектабилних способности. Али ту постоје и невидљиве замке. На основу светских искустава када је у питању производња борбених хеликоптера, увођење ваздухопловних ракета класе ваздух-ваздух је имало позитиван ефекат само када су у питању амерички хеликоптери АН-1Z који у свим борбеном комплету имају ракете AIM-9. Само лансирање ових пројектила доводи до озбиљног оптерећења трупа летелице, што последично доводи до пренапрезања хеликоптерског мотора. Дакле, на основу свега овога још је рано говорити о дефинитивном увођењу ваздухопловних ракета у наоружање хеликоптера Ми-28НМ, иако постоји велика жеља да се тако нешто изведе. Да ли ће то бити функционално, показаће време.
Ka-52
Виталиј Тимкив/SputnikЗа разлику од модернизације ударног хеликоптера Ми-28НМ, почетак рада на пројекту модернизације његовог такмаца Ка-52М „Супералигатор“ није толико наглашаван у медијској арени. Извесно је да цео пројекат подизања укупних техничко-тактичких и експлоатационих способности на ниво Ка-52М реализује у оквиру опитно-конструкторског рада кодног имена „Авангард“. Као и случају „суперохотника“, повод за унапређење летелице су искуства његове борбене употребе (Ка-52 „Алигатор“) на простору Сирије.
Прве информације о пакету модернизације за хеликоптер Ка-52 „Алигатор“, појавиле су се прошле године. Тада је оквиру Међународног сајма савременог наоружања и борбене технике „Армија-2019“ од заменика министра одбране Алексеја Криворучка речено да ће уговор око набавке модернизованог хеликоптера Ка-52М бити закључен током следеће године. У међувремену овај уговор још није потписан, али нема никакве сумње да ће се то десити већ на наредној манифестацији сличног обима.
Што се тиче конкретних ствари које ће бити имплементиране у пројекту „Авангард“ руски конструктори ће посебну пажњу усмерити на повећање оклопљености саме летелице. Друга важна ствар ће бити повећање техничких способности оптоелектронског и нишанског система који се налазе у опреми овог хеликоптера. Овај последњи ће морати да испуни изузетно захтевне техничко-тактичке критеријуме као што су откривање и праћење циљева на растојањима од неколико десетина километара. Ово ће заиста бити револуционаран искорак пошто у данашње време оптоелектронски уређаји могу да омогуће ову способност на даљинама од највише 10 километара.
Уколико на симплификован начин упоредимо Ка-52 и Ми-28Н, онда се овај последњи може похвалити нешто већим степеном борбене жилавости. „Ноћни ловац“ има доста издржљивију консктрукцију која је и направљена да може да поднесе већу количину оклопа („летећи тенк“). Са друге стране Ка-52 нема такве могућности, иако његов летни змај садржи компоненте оклопне заштите које ће на „супералигатору“ бити додатно унапређене. Нема никакве сумње да ће модернизовани хеликоптери Ми-28НМ и Ка-52М садржати и елементе који су направљени од нове генерације композитних материјала. То се посебно односи на Ка-52М. Конкретно, руска војна индустрија је 2018.године покренула пројекат израде новог композитног оклопа за „супералигаторе“.
Што се тиче наоружања претпоставка је да ће оно бити скоро па идентично код оба хеликоптера. Међутим, за сада је познато да је далекометни противтенковски ракетни систем „Хермес“ прошао проверу само на летелицама Ка-52. Ове ракете су ушле у борбени комплет палубних верзија овог хеликоптера ознаке Ка-52К „Катран“ који су базирани на носачу авиона „Адмирал Кузњецов“1.
Дакле, модернизовани ударни хеликоптери Ка-52М и Ми-28НМ ће добити ново наоружање и опрему, где ће по својим спсособностима бити практично идентичне борбене летелицама. Такође не треба заборавити ни парк оперативних хеликоптера Ми-28Н и Ка-52. Поставља се питања какве ће задатаке решавати модернизоване летелица и какав ће бити процес њихове интеграције у флоту армијске авијације?
Тактички концепт употребе хеликоптера Ми-28 и Ка-52 је у принципу доста различит. „Двадесетосмица“ је намењена за извођење борбених задатака непосредне ватрене подршке копненим снагама у нападу (ОМЈ, пешадија, специјалне јединице), док је Ка-52 извиђачко-борбени хеликоптер, барем се тако означава у званичним документима. Његов основни задатак је усмерен на откривање непријатељских позиција и његове технике на великим даљинама, након чега може или самостално да изведе задатак његовог уништење (вођено високопрецизно наоружање), или да наводи артиљеријско-ракетне системе, укључујући и тактичку авијацију.
Уколико се осврнемо на њихова борбена искуства на подручју Сирије, Ми-28Н и Ка-52 су у тактичком смислу употребљавани у складу са својим прописаним оквирима. Тако је Ми-28Н у уском садејству са сиријским копненим снагама (+ ССО примедба преводиоца) својим топовским и ракетним наоружањем уништавао терористичке позиције. Ови хеликоптери су чак и вођено ракетно наоружање употребљавали у зони непосредног извођења борбених дејстава. Приликом реализације операције подршке копненим снагама, ови хеликоптери су углавном учествовали у пару и кретали се у кружној формацији.
Са друге стране Ка-52 је имао предност приликом извођења ноћних акција. Он је са великог растојања откривао тенкове терориста и њихову другу оклопну технику, упоришне тачке, осматрачнице, зборна места, и уништавао их са безбедних даљина навођеним високопрецизним наоружањем. Истина, има неколико видео-клипова на којима се види дејство ових хеликоптера невођеним ракетним зрнима и у непосредној зони ватреног контакта. Међутим, том приликом ови хеликоптери нису користили класичну „кружну“ формацију коју углавном користе ударни хеликоптери приликом пружања блиске ватрене подршке трупама на земљи. Они су своја дејства изводили муњевито, девизом „удари и бежи“.
Треба истаћи да се Ка-52 веома добро показао приликом организације друге офанзиве за ослобођење града Палмира. Захваљујући снажном радару и оптоелектронским системима које има у својој опреми, овај хеликоптер је у ноћним операцијама нанео велику штету терористичкој организацији Исламска држава. Он се углавном користио за навођење ударних одељења тактичке авијације опремљене јуришницима Су-25.
Што се тиче модернизованих хеликоптера Ми-28НМ и Ка-52М они ће највероватније у првих неколико година њихове оперативне употрене бити у резервним хеликоптерским ескадрилама. Судећи према поптисаном уговори са руским Министарством одбране, количина наручених апарата Ми-28НМ ће бити довољна за попуњавање неколико хеликоптерских бригада. Свака од ових формација ће се налазити у резервним ударним снагама команданта војних округа. Ови хеликоптери ће се употрбљавати за ојачавање комплексних копнених и поморских борбених група. Истворемено, постојећи капацитети који се састоје од летелица Ми-28Н и Ка-52 ће бити основна средства руских хеликоптерских пукова.
Како се буде захуктавала серијска производња ових летелица (Ми-28НМ и Ка-52М) времешни десантно-јуришни хеликоптери Ми-24В/ВП ће постепено излазити из оперативне употребе. Из ове серије у оперативној употреби ће једино остати модернизована верзија овог хеликоптера која носи ознаку Ми-35М која ће имати задатак да подржава јединице за специјалне операције, и генерално спецназа. У овом часу ради се на унификацији базичних верзија Ми-28Н и Ка-52 са својим напредним наследницима. Стога је процена да ће кроз 5-6 година ситуација постати знатно бистрија тј. за очекивати је да ће се ударне хеликоптерске ескадриле руске армије ослањати на два хеликоптера: Ми-28НМ и Ка-52М.
¹„Далекометне противтенковске ракете „Хермес“ су прошле своју проверу на ударним хеликоптерима Ка-52К (морнаричка верзија), који су полетели са авио-платформе носача авиона „Адмирал Кузњецов“. Ова провера је реализована пре три године приликом одласка овог брода у састав противтерористичке ваздухопловно-поморске групе руске армије у Сирији.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
