Прима ударце али их и задаје: Српски „троцевац“ М-55 примећен на возилу МТ-ЛБ у гудурама Кавказа

Оружане снаге непризнате Републике Нагорно Карабах за заштиту својих трупа од напада из ваздушног простора, посебно када су у питању беспилотне летелице турске и израелске производње које у свом арсеналу поседује азербејџанска армија, као и роботизованих авиона Ан-2 „Кукурузник“, употребљавају познати противавионски топ калибра 20 мм фабрике „Црвена Застава“ из Крагујевца.

На интернет ресурсима су се појавиле фотографије на којима се види југословенски/српски противавионски топ М-55 калибра 20мм, који је монтиран на совјетску/руску самоходну платформу на гусеницама коју представља вишенаменско оклопно возило МТ-ЛБ. Овако конципирано оружје је прве свега намењено за опремање трупних јединица ПВО које се у последњем сукобу суочавају са невероватном ескалацијом употребе ударних беспилотних летелица као и дронова-камиказа које немилице користи азербејџанска армија.

Артиљеријска ПА средства су од стране оружаних снага непризнате Републике Нагорно-Карабах интензивно употребљавана за заштиту својих трупа од напада из ваздушног простора, посебно када су у питању беспилотне летелице турске и изралеске производње које у свом арсеналу поседује азербејџанска армија, као и роботизованих авиона Ан-2 „Кукурузник“. Претпоставља се да су том приликом постигнути и извесни успеси, посебно у борби против нисколетећих ваздушних циљева (извиђачке беспилотне летелице). Према јерменским изворима од почетка конфликта је оборено 200+ беспилотних летелица азербејџанске армије.

Ипак, застарелост ових система као и честе хендикеп ситуације изазване масовним налетом софистицираних извиђачких и ударних беспилотних летелица увезаних са артиљеријско-ракетним јединицама азербејџанске армије, учинили су њихову употребу прилично ограниченом у тактичком смислу.На интернет ресурсима су се појавиле и фотографије неколико ових „хибрида“ које су заробиле специјалне јединице азербејџанске војске, које су као главни задатак имале њихову елиминацију.

Југословенски/српски ПА топ М-55

До половине педесетих година јединице ЈНА биле су опремљене ПВО средствима трофејног порекла, уз ПВО средства совјетског и америчког порекла. Половином педесетих година почиње модернизација прво лаке противавионске артиљерије, која је била најмасовније заступљена у јединицама ЈНА. Од швајцарске фирме Хиспано почетком педесетих година Југославија је откупила лиценцу за серијску производњу топа ХС 404, па је овај топ уведен у наоружање ЈНА под ознаком Противавионски топ 20/3 мм М-55.(извор: Лист „Студент“)

На основу лиценце фирме Хиспано, троцевни противавионски топ (у наставку текста ПАТ) 20/3 мм М55 се производио у Заводима Црвена Застава Крагујевац. Војно-технички институт био је задужен за праћење производње и утврђивање узрока у отказу аутомата, због чега је почетком 1970. г. усвојена је модификација аутомата 20 мм М55. У 1961. г. постављен је од Управе ПВО задатак за модернизацију тог ПАТ кроз развој уређаја за полуаутоматско покретање. Прототип је завршен 1967. г., нулта серија 1974. г. а серијска производња је почела 1975. г. Преносни механизам чини механички варијатор фрикционог типа и редуктор. За погон уређаја користи се Wankelov мотор са унутрашњим сагоревањем. Уградњом уређаја за полуаутоматско покретање остварено је повећање ефикасности топа за три пута.

Сем основне верзије топа ПАТ 20/3 мм М55, модернизацијом су реализоване следеће верзије топа:

  • ПАТ 20/3 мм М55А2Б1 са новом механичком нишанском справом,
  • ПАТ 20/3 мм М55А3Б1 који, сем нове нишанске справе, има и уређај за полуаутоматско покретање,
  • ПАТ 20/3 мм М55А4Б1 са нишанским-рачунарским-хидрауличким уређајем Галилео (Ј171). Ту верзију развила је Црвена Застава од 1969. до 1974. г.

Југославија је у Салвадор извезла 12 хаубица 105 мм М56, 32 ПА топа 20/3 мм М-55, 4 самоходна ПА топа 20/3 мм М-55, 60 минобацача 120 мм УБ М-52 и непознати број минобацача 120 мм М-74.Такође је и у Хондурас извезен мањи број ПА топова 20/3 мм М-55.

20/3 мм М 55 А4

20/3 мм М 55 А4 је одличан топ у својој класи, премда се калибар од 20 мм, данас сматра недовољно снажним. Маса оруђа на ватреном положају је 1070 кг. Почетна брзина зрна, зависно од врсте, од 835 до 850 м/с. Теоријска брзина гађања 1950 до 2250 метака/мин. Највећи хоризонтални домет је 5500 м, вертикални 4000 м. Гађа циљеве у ваздуху, брзине до 300 м/с, на даљинама до 1500 м и у висину до 1000 м. Неоклопљене земаљске циљеве гађа на даљинама до 2000 м а лако оклопљене циљеве до 600-1000 м звисно од дебљине оклопа. Време лета тренутно-запаљивог зрна до даљине од 1000 м је 1,69 с. Из топа је дозвољено испалити 180 зрна по цеви, у непрекидној ватри, услед чега се цев загреје до 2500C, после чега је неопходна пауза од 5 до 10 минута, ради хлађења. @ивот цеви је 10.000 метака. Дозвољена дужина трзања 18-22 мм. Хоризонтално поље дејства је 3600 а вертикално од -50 до +830. Димензије гума су 6,40x16 а притисак у њима 1,8-2,2 атм. Оруђе опслужује 7 послужилаца, рачунајући и командира одељења.

20/3 мм М 55А4 је противавионски артиљеријски систем без сопствене вуче. Систем није аутоматски и може да се примењује само у ограниченим временским условима. За гађање циљева ваздуху и на земљи користи се хидрауличко-рачунско-нишански уређај Ј171 који као уводни елеменат користи косу даљину циља у параметру. Уређај Ј171 обезбеђује и обједињује три соновне функције: полуатоматско покретање брзином од 0,3 до 80 0/с по правцу и од 0,3 до 50 0/с по елевацији, аутоматско решење сусрета пројектила са циљем у ваздуху на основу заузете брзине циља од 0 до 350 м/с, косе даљине циља у параметру од 2 до 12 хектометара и угаоних брзина праћења циља по правцу и месном углу и, најзад, нишањење на циљеве у ваздушном простору и земљи. Омогућава гађање ваздушних циљева на даљинама до 1500 м. Иначе, уређај Ј171 се производио у домаћим фабрикама, по лиценци уређаја П.36 италијанске фирме Галилео.

Систем се састоји из три једноцевна аутомата HS 404, нишана и лафета са подвоском на два точка који се одваја и служи за превожење система помоћу вучног возила од 1,5 до 3 тоне. Три аутомата монтирана су у колевци и спојена заједничком обујмицом тако да се по месном углу нишани једновремено са сва три аутомата. У сваки аутомат меци се доводе из посебног магазина у виду добоша у који може да стане по 60 метака. Борбени комплет се састоји од 1200 зрна од тога 900 тренутних и 300 панцирних. На ротирајућем делу лафета смештен је нишан, хидраулички и ручни механизми за нишањење, механизам за нивелисање и други. Ротирајући део има спреда браник а позади седиште за стрелца-нишанxију.

20/1 мм М-55 (М-75)

За ПА заштиту пешадијски јединица и јединица ТО покренут је развој једноцевног ПАТ 20 мм. Два прототипа су урађена 1973. г. Усвојено је решење Црвене Заставе са трокраким лафетом, а већ 1975. г. топ је усвојен у наоружање.Основне карактеристике топа су: поље дејства по правцу 3600, по елевацији од -30 до +830 . Максимална угаона брзина по правцу 165 0/с а по висини 60 0/с. Маса топа је 300 кг.

Поуздана платформа

МТ-ЛБ (рус. Многоцелевой Тягач Лёгкий Бронированный, у преводу Вишенаменско лако оклопљено вучно возило) је совјетско вишенаменски амфибијски оклопни транспортер који је први пут приказан седамдесетих година 20. века. На западу је познат као M 1970. Током своје експлоатације направљено је на десетине различитих верзија овог возила (извиђачка, логистичка, командна, артиљеријска, противоклопна, инжињеријска)

Основне карактеристике овог возила су следеће:

  • Земља порекла СССР
  • Максимлана брзина по уређеном путу 61 kм/ч
  • Досег са пуним резервоаром 500 kм

Димензије и маса

  • Дужина 6,457 м
  • Ширина 2,86 м
  • Висина 1,865 м

Опрема

  • Основно наоружање митраљез 7.62 мм ПКТ
  • Дебљина оклопа 14 мм
  • Мотор ЈаМЗ 238
  • Снага (КС) 240 КС

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“