Зашто се Грци ослањају на руске ПВО системе када је у питању борба против ударних и камиказа-дронова

Нема никакве сумње да је један од најбољих система данашњице када је у питању борба против различитих ваздушних циљева (укључујући и беспилотне летелице) руски ракетни ПВО систем 9А331 „Тор-М1“. Он је своју ефикасност доказао у Сирији приликом одбране ваздухопловне базе „Хмејмим“, а његово присуство у грчким оружаним снагама као и планови за набавку додатне количине из Русије парирају амбицији суседне Турске и њеној жељи да створи распектабилну флоту беспилотних летелица различите намене.

На интернету се појавила фотографија руског ракетног ПВО система 9А331 „Тор-М1“ који се налази у наоружању грчке армије. Према подацима из различитих извора грчка армија у оквиру вида Копнених снага поседује 21 јединицу самоходног ракетног противваздухопловног система кратког домета 9А331 „Тор-М1“, док се у оквиру класичних ПВО јединица налазе још четири ова система. Према тврдњама војно-политичког института Military Balance, грчко Министарство одбране има у плану да набави додатних 18 јединица овог система ради попуњавања ПВО јединица грчке армије.

Познат је ривалитет на линији Анкара-Атина када када су у питању оружане снаге обе земље, које су иначе чланице НАТО савеза. У последње време Турска значајно ојачава своју војску након што је њена војна индустрија успела да оствари озбиљан искорак у високотехнолошкој сфери, посебно када је у питању комлетација различитих типова беспилотних летелица од којих је најпознатији фамозни Бајрактар. Последње борбене операције у Либији, али и Нагорно Карабаху где ратује Азербејџан који је велики купац турског савременог наоружања, показују да Турци располажу веома употребљивим беспилотним летелицама које изводе извиђачка али и ударна борбена дејства. Са тим у вези, Атина је заинтересована за набавку ваздухопловних ефектива који би се ефикасно могли супротставити масовној употреби беспилотних летелица који би засигурно били примењени од стране турске армије у неком хипотетичком оружаном сукобу, али и ефикасних противваздухопловних система који су специјализовани за борбу против ових минијатурних и надасве опасних „уљеза“. Пошто је Анкара скоро набавила руски далекометни ПВО/ПРО систем С-400 „Тријумф“, Атина је већ отпочела процедуру набавке америчких вишенаменских ловаца-бомбардера пете генерације Ф-35А (најмање 2х ескадриле са укупно 20 апарата).

Нема никакве сумње да је један од најбољих система данашњице када је у питању борба против различитих ваздушних циљева (укључујући и беспилотне летелице) руски противваздухопловни ракетни систем кратког домета 9А331 „Тор-М1“ који је своју ефикасност доказао и у Сирији приликом одбране ваздухопловне базе „Хмејмим“ која је била изложена сталним ударима додуше импровизованих беспилотних летелица које су комплетирали терористи из Идлиба.

Министарство одбране Русиje је објавило прецизне информације о броју непријатељских дронова, али и ракета испаљених из вишецевних ракетних лансера, које је руска ПВО ваздухопловне базе Хмејмим успела да обори за протекле две године.Више од 100 терористички дронова је уништено дејством система противваздухопловне одбране (ПВО) или онеспособљено средствима за противелектронску борбу (ПЕБ) током одбране ваздухопловне базе Хмејмим у Сирији. Ово је саопштио званични представник руског Министарства одбране генерал-мајор Игор Конашенков, а пренео интернет портал mars.online.com позивајући се на ТАСС.

„Терористи стално покушавају да изврше пробој ПВО система који штити ваздухопловну базу Хмејмим. Уколико говоримо о конкретним бројкама, за две године је уништено 118 беспилотних летелица које су употребиле различите тероростичке формације. Само од почетка ове године оборено је 58 дронова“, рекао је генерал Конашенков.За непуну годину ове снаге су на различитим даљинама и висинама детектовале и успешно пресреле око 30 ракета испаљених из вишецевних лансера ракета „Град“, као и 13 ударних беспилотних летелица које су долетеле из зоне деескалације Идлиб.

Ракетни ПВО систем кратког домета 9А331 „Тор-М1“ представља пакет модернизације основне верзије система. Она је усвојена крајем 80-их година прошлог века (1989.година). Од 1991.године системи који су поседовали овај стандард су почели да се усвајају у оперативно наоружање руске армије. Што се тиче самог пакета М1 он је подразумевао унапређење система за управљање ватром (двоканални режим рада), као и уградњу снажније бојеве главе у ПА ракете 9М331. Побољшана је ефикасност система за борбу против маневришућих циљева који лете на малој висини, а појавила се и могућност остваривање функционалне везе са батеријским командним пунктом 9С737 „Ранжир“. Систем је постао и реактабилнији у односи на базичну верзију, тачније било му је потребно мање времена за детекцију ваздушног циља, његов захват и лансирање ракете.

Озбирне промене је претрпела и унутрашња архитектура средства. Борбена посада је смањена на три члана (командир, оператор и возач). Радарска станица је повећала толеранцију на електронско ометање, а за препознавање правог од лажног циља су задужени специјални алгоритми.

Нове ракете 9М331 су имале способност да маневришу под оптерећењем 30 g. Ове ракете су могле да оборе све ваздушне циљеве који изводе маневре под оптерећењем до 12 g. Ракете су смештене у вертикалне танспортно-лансирне контејнере 9Я281. Ефективни хоризонтални домет ракете је износио 12,5км. Систем са великом ефикасности може да обара читав спектар ваздушних циљева. Највећа вероватноћа успешног обарања се односи на борбене авионе и хеликоптере, као и на крстареће ракете.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“