Колико руских космонаута је боравило на Међународној свемирској станици?

Roscosmos
Руских држављана који су боравили на Међународној свемирској станици три пута је мање него Американаца. Али за то постоји разлог.

Била је Ноћ вештица када је 2000. године руска ракета „Сојузˮ узлетела са космодрома Бајконур у Казахстану и одмах ушла у историју. У њој су били један амерички астронаут и двојица руских космонаута: Вилијем Шепард, Јуриј Гидзенко и Сергеј Крикаљов. Два дана касније спојили су се са Међународном свемирском станицом и били први људи који су неко време боравили у Земљиној орбити.

Отада, током две деценије, на Међународној свемирској станици боравио је 241 мушкарац и жена из 19 земаља. Неки од њих су у станици живели скоро читаву годину дана.

МСС

Мало места

Русија по броју људи који су боравили на станици заостаје само за САД, али три пута! Досада је тамо био 151 амерички астронаут, а само 49 руских космонаута.

Јуриј Онуфријенко (лево) и амерички астронаут Карл Валц у свемирском броду „Сојуз-3“

Ова америчка надмоћ над Русима има везе са простором у свемирским бродовима. Амерички „Шатлˮ, космички брод за пребацивање терета и астронаута у орбиту, могао је да прими већи број астронаута од руског брода „Сојузˮ: осам према три. Чак и после несреће са „Колумбијомˮ (једна од пет модификација „Шатлаˮ), када је било јасно да се шатловима ближи неминован крај каријере, била је још једна група 2004. године.

Лево: „Дискавери“; десно: „Сојуз“

Осим тога, управо помоћу шатлова Американци су пребацивали терет на станицу. Овим летелицама управљала је посада. Зато се већина астронаута САД који су боравили на Међународној свемирској станици није тамо дуго задржала. Ако се погледа број чланова дуготрајних експедиција, Америка их има 61 од укупно 151, а Русија 43 од 49. Зато што је терет за Русе превозио аутономни, беспилотни „Прогресˮ.

Ко су били тих 49 изабраних космонаута?

О томе ко ће отићи на Међународну свемирску станицу одлучују свемирска агенција и Центар за обуку космонаута после отвореног конкурса. Отворено пријављивање спроводи се од 2012. године, што значи да прилику да постану космонаути и оду на Међународну свемирску станицу немају само војни пилоти и сарадници ракетно-космичке индустрије (како је било некад). Сада командант брода може бити и научник, на пример, биолог.

Доња старосна граница такође не постоји, али кандидат мора да има високо образовање и најмање три године радног стажа у струци. Горња граница је 35 година. У Међународну свемирску станицу могу да иду и мушкарци и жене, али засад је само једној жени из Русије то пошло за руком. Њено име је Јелена Серова.

Јелена Серова

После селекције кандидат мора да прође „космичкиˮ интервју и пријемне тестове и да обуци посвети најмање шест година.

„На пример, космонаут мора бити у стању да скочи из авиона са падобраном и обави постављени задатак пре него што се падобран отвори. Такође постоји тест отпорности на стрес. Био сам изненађен, али у просеку ја то радим дупло брже него на Земљи (12 секунди у односу на 24)ˮ, каже Сергеј Рјазански, који је двапут био на Међународној свемирској станици.

„Други тест је да вас закључају у малу собу на три дана без спавања, а приморани сте да константно нешто радите: пишете, говорите, потпуно концентрисани на задатак. Када бисте морали да изведете ванредно слетање, морали бисте реаговати брзо, јер једна пропуштена секунда значи 80-200 километара одступање од вашег одредишта на Земљиˮ, каже Рјазански.

Тренинзи космонаута на космодрому Бајконур, 2020.

После обуке чекате да вас распореде у посаду и да одете у свемир. Али то се можда никада не деси. Генерално, космонаут који никада није био у космосу није никаква реткост. Након што се „Колумбијаˮ распала у атмосфери Земље и убила читаву посаду од седморо људи, NASA је 2005. године откупила сва места за научнике у руском броду „Сојузˮ у саставу будућих међународних летова све до 2017. године. Све до првог лета са посадом Crew Dragon 2020. године било је то једино средство за пребацивање посаде на Међународну свемирску станицу. Руски космонаути-научници морали су да чекају 12 година како би бар неко од њих доспео на Међународну свемирску станицу.

Данас се у руском одреду космонаута у активном статусу (што значи: спремни за лет) налази 31 космонаут, од којих њих 19 још никада није било у свемиру.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“