Да ли руска ракета „Корнет“ може да угрози велике бродове попут носача авиона?

Слободан Ђукић
Амерички аналитичари оценили могућности противтенковске навођене ракете „Корнет“ у борби против великих површинских ратних бродова, укључујући и стратешка пловила као што су носачи авиона.

Председник организације „Американци за безбедност Израела“ Марк Лангфан дошао је до закључка да навођена противтенковска ракета „Корнет“ руске производње може да представља опасност по америчке носаче авиона. Према његовим речима, овај систем је опасан из тог разлога што га је могуће поставити на платформу мањег пловила.

Међутим војни аналитичар америчког интернет портала The National Interest Чарли Гао је ову изјаву оценио као веома површну, где је покушао и сам да анализира целокупну ситуацију у коме би се хипотетички, један наспрам другог, нашли ракетни комплекс „Корнет“ и амерички носач авиона. Експерт у првом делу свог текста констатује да Марк Лангфан анализира ситуацију која би се догодила у тзв. „вакууму“, јер би у евентуалном ратном сукобу између САД и Ирана једно овакво стратешко пловило у прстеновима обезбеђивало сијасет разарача и патролних бродова. Ова флота за обезбеђење је између осталог намењена за борбу са брзим чамцима, на које је технички могуће поставити лансере са ракетама „Корнет“. Поред тога, и сам носач авиона на својој палуби носи значајну количину ловаца-бомбардера који се такође могу искористити за прецизне нападе на тачкасте покретне циљеве непријатеља, који се крећу по површини воде.

Уколико се пак створи незамислива ситуција па упркос свему чамац опремљен ракетама „Корнет“ успе некако да се провуче кроз ешалонирану одбрамбену зону нуклеарног носача авиона, посада наоружана овим системом ће се суочити са озбиљним проблемима. „Уколико се лансирна јединица постави на стандардни троножац овај напад ће бити неуспешан. Обичо постоље које се помоћу трипода ослања на земљу намењено је за дејство са фискне површине – земље, а не са платформе која се љуља и која је нестабилна. Ово би условило нерешиве проблема за нишанџију који управља овим системом“.Поред тога, носачи авиони су наоружани великим бројем ракета и артиљеријских система за блиску одбрану као што су ротациони топ Phalanx CIWS или ракете RIM-116 Rolling Airframe Missile.

Међутим, шта би се десило да ракета ипак погоди носач авиона? Експерт је сигуран да снажна кумлативна бојева глава која се налази на ракети може да без икаквих проблема пробије оплату брода. Међутим, кумулативни млаз који се ствара приликом њене детонације није довољно фокусиран да нанесе већу штету једном овако џиновском пловилу. Амерички експерт напомиње да кумулативни млаз који продире кроз оклопну плочу може да уништи посаду унутар тенка или његове критичнио важне- лакозапаљиве компоненте. Међутим, на броду је све другачије устројено. Напад ракете „Корнет“ ће довести до уништења дела бродске посаде али на малој површини брода. Кумулативни млаз који се ствара приликом експлозије противтенковске ракете је веома узак и значајно мањи од димензија самог пројектила. Посаде на овако великим бродовима стратешке намене су оспособљене да се ухвате у коштац са далеко већим оштећењима, тачније кратерима на оплати пловила који би направиле противбродске ракете или чак торпеда. На пример, велика већина противбродских ракета поседују толико снажну бојеву главу која је у стању да разнесе комплетне секције тешке хиљаде тона од којих је изграђен брод, и нанесу фаталну штету. Са друге стране ракета типа „Корнет“ не може да продре дубоко у корпус брода, и највише што може да уради је да убије неколико чланова посаде. У целини, брод би том приликом претрпео симболична оштећења.

У свом тексту Лангфан додаје да ракете „Корнет“ у свом наоружању поседују и верзију наоружану термобаричном бојебом главом. Међутим, конкретно ова ракета има веома малу пробојност. Постоји мининална вероватноћа да би ракета „Корнет“ која је опремљена термобаричним типом бојеве главе пробила труп брода. Ипак, одређена штета би засигурно била нанета.

Дакле, противтенковска ракета „Корнет“ која би била постављена на брзе чамце или слична средства у циљу изненадног напада на бродове великог депласмана попут носача авиона, не би представља велику опасност закључује аутор америчког сајта The National Interest, Чарли Гао.

Шта представља ракетни систем „Корнет“?

Преносни ракетни систем “Корнет” се углавном употребљава против оклопних борбених средстава, као и непријатељских утврђених тачака. Захвљујући моћној ракети калибра 152мм, небројено пута је доказано да се ради о изузетно опасном оружју по најсавременије основне борбене тенкове, какви се тренутно користе у свету.

Основна одлика овог система је навођење помоћу ласерског снопа. Захваљујући оваквом типу навођења ракете она поприма карактеристике високопрецизног оружја. Наиме, ова ракета попут снајпера може да погоди непријатељских циљ на даљинама и до 5500 метара. Њено скретање од путање на максималном домету је безначајно, и износи свега 0,3 метара.

Ракета 9М133 је дугачка 1200 мм, а максимални распон њених крила износи 460мм. Њена тежина износи 26 кг од чега на бојеву главу отпада 7 кг. Запакована је у херметички затворен танспортно-лансирни контејнер. Према техничким спецификацијама ракета 9М133 опремљена тандем-кумулативном бојевом главом може да пробије око 1200мм хомогеног оклопа заштићеног динамичком заштитом. Такође, овај тип ракете може да пробије армирано-бетонски зид дебљине 3000 мм, што је чини изузетно употребљивом у борби против живе-силе непријатеља која се налази у јаким утврђењима.

Испаљује се из преносног лансирног уређаја 9П163М-1, који је опремљен троношцем. Опто-електронски уређај 1ПН-79 „Метис-2“ се такође налази у склопу овог уређаја. Систем опслужују два војника.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“