Које су ТОП 3 најбоље продаје руске војне индустрије у 21. веку

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net
Ови послови су руској економији донели милијарде долара и обезбедили мир оним државама које су га са Москвом склопили, укључујући и чланице НАТО.

Ловац 4++ генерације за кинеску армију

Русија је свом стратешком партнеру кад је у питању војно-техничка сарадња испоручила вишенаменске борбене авионе 4++ генерације Су-35. Уговор је реализован 2015. године.

Према речима Федералне службе за војно-техничку сарадњу (ФСМТС), уговор који је обухватио испоруку две ескадриле ових авиона је био тежак око 2,5 милијарде америчких долара. Конкретно, он је поред 24 летелице укључивао и испоруку земаљске опреме за снабдевање укључујући резервне моторе и његове делове (млазнице).

Су-35

„Кина је постала прва држава која је набавила овај тип вишенаменских борбених летелица. Пекинг је са Москвом постигао договор око набавке ових авиона упркос америчким претњама које су довеле до увођења санкција средином 2015. године. Оне су биле део из тзв. пакета санкција CAATSA („Акт који је усмерен на сузбијање америчких конкурената путем економских санкција“), у циљу ограничавања извоза савремене руске борбене технике“ – изјавио је Виктор Мураховски, главни уредник часописа „Арсенал Отаџбине“.

Да скратимо причу, Кина је овом куповином набавила насавременију варијанту суперсоничног борбеног авиона који је настао на бази чувене фамилије Су-27. Сваки од ових авиона који спада у генерацију 4++ је тежак 19 тона и може да се попне на висину од 20 хиљада метара. Његова максимална брзина достиже 2,500 км/час, док летелицом управља један члан посаде.

Ова летелица може на својих 12 подвесних тачака да понесе и до 8 тона корисног терета који се састоји од најмодернијег ваздухопловног вођеног наоружања класе ваздух-ваздух, ваздух-земља и ваздух-море. Поред тога Су-35 је наоружан и ваздухопловним топом калибра 30мм које може употребити нпр. за обарање беспилотних летелица.

Носач авиона отпловио за Индију

INS Vikramaditya (ранији назив носач авиона Адмирал Горшков) представља модернизовано стратешко борбено пловило класе „Кијев“ још из совјетске ере. Овај број је изашао из оперативне употребе давне 1987. године да би 17 година касније био деконзервиран и продат индијској ратној морнарици који је ускоро постао главни брод њене флоте. Процене су да је овај брод олакшао индијски буџет за 2,35 милијарде америчких долара.

Индијски носач авиона „Викрамадитја“ у Северодвинску

Совјетски/руски носач авиона је постао главни симбол индијске ратне морнарице што није изненађење са обзиром на његове импресивне димензије (депласман 45,5 хиљада тона). Он је дугачак 283,5 метара док његова максимална ширина достиже 61 метар. Покрећу га четири парне турбине које генеришу снагу од око 200 хиљада „коња“, а ту се још налази и шест турбо-генератора и исти број дизел-генератора које омогућавају овом „колосу“ да достигне брзину од 30+ чворова (око 56 км/час).Брод може да пређе 25 хиљада километара за 45 дана непрекидне пловидбе без пристајања у луку. На њему се налази 1,500 морнара и 110 официра.

Носач авиона Vikramaditya на својој палуби може да носи 26 јединица популарних палубних ловаца МиГ-29К (руски извори наводе цифру од мах. 20 летелица, примедба преводиоца), заједно са хеликоптерима за рано упозорење (летећи радар) Ка-31, и противподморничким хеликоптерима Ка-28.

„Данас Русија и Индија разговорају о модалитетима замене времешних ловаца МиГ-29К новијим и квалитетнијим борбеним апаратима 4++ генерације МиГ-35. Ове летелице ће у надолазећој години добити и своју палубну  варијанту, а индијска ратна морнарица планира њихову набавку накош што први контингент ловаца МиГ-35(К) уђе у наоружање модернизованог носача авиона „Адмирал Кузњецов“ – напомиње Виктор Мураховски.

Руски систем ПВО/ПРО С-400 „Тријумф“ купила једна од најважнијих чланица НАТО

Један од првих иностраних корисника једног од најбољих ракетних ПВО система на свету је Република Турска која је иначе НАТО чланица. Анкара је набавила укупно две батерије овог далекометног система за цену од око 2,5 милијарде америчких долара.

С-400 „Тријумф“

Свака од ових батерија се састоји од четири самоходна возила на којима се налазе по четири транспортно-лансирна контејенера са ракетама. Генерално, свака ракетна батерија у свом борбеном комплету има до 16 ракета које су у стању да на даљинама од 200 км униште авионе пете генерације или крстареће ракете.Поред овога ту се налази и резервни комплет ракета који се транспортује и пуни специјалним логистичким машинама. Цео комплекс додатно укључује радарске станице, командни пункт и читав низ помоћних возила.

„На светском тржишту ни данас не постоји озбиљан конкурент када су у питању ови системи. Постоје одређене гласине да су Кинези успели да креирају ракетни ПВО/ПРО систем HQ-26 („Црвени барјак-26“) који је у стању да обара циљеве у ближем космосу, као и да пресреће сателите који оперишу у ниској земљиној орбити.Али то су за сада само нагађања. У свету се и даље траже далекометни ПВО системи које је произвела Русија. Грчка у свом саставу има ракетне системе С-300, Индија се налази у процесу набавке система С-400, земље које се налазе и оквиру организације Заједнице независних држава (ЗНД) такође користе руске ПВО системе“ – напоментуо је Вадим Козулин, професор на Академији војних наука.

Према његовим речима Кинези тек треба да потврде техничко-тактичке способности свог система у реалним условима, да оруђе уђе у серијску производњу и прође трупну експлоатацију, и тек након тога постане извозни производ (експортна верзија).

„До тада ћемо завршити рад на следећој генерацији система С-500“ –  закључује на крају руски експерт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“