Развој совјетских тенкова са бацачем пламена АТО-41 започео пре 80 година

Споменик у Симферопољу

Споменик у Симферопољу

CC BY-SA 3.0
АТО је ознака за тенковски бацач пламена. Ово оружје уграђивало се на тенкове Т-34. Бацач пламена спаљивао је све испред себе на растојању од 130 метара. У време Великог отаџбинског рата тенк Т-34 са који је имао уграђен АТО прозван је „Змај Горинич“ (троглави змај из руских бајки).

Радови на постављању пламенобацачке опреме започети су још двадесетих година прошлог века. Први бацач пламена створен је 1932. године. Међутим његов радни модел није издржао прво тестирање. После битке на Халкин Голу совјетски инжењери добили су наредбу од народног комесаријата одбране да створе бацач пламена са дометом избацивања нелепљиве мешавине за горење од најмање 80 метара. Бацач пламена притом морао је да води рачуна о мањим борбеним одељцима тенка да их не засипа. 

Трећег августа 1940. године за бацач пламена АТО-41 изабрано је барутно пуњење. На тестирању домет избацивања лепљиве и нелепљиве мешавине за гориво износио је 120-140 метара, односно 75-90.  

До краја године обављена су тестирања бацача пламена на тенку ХТ-133. Планирано је опремање бацачима пламена и тенкова ХТ-133. Међутим затим се стало на домету избацивања пламена од најмање 90 метара на тенковима Т-50 и Т-34.

Тако је и створен ОТ-34, совјетски средњи тенк бацач пламена из Великог отаџбинског рата. Он се од оригиналног Т-34 разликовао по томе што је био наоружан бацачем пламена АТО-41. Био је постављен на месту фиксираног митраљеза. Захваљујући томе конструктори су задржали топ калибра 76 милиметара. Смањена је такође и посада, на три члана.

ОТ-34 развијен је 1941. године, а у серијску произвоњу пуштен већ идуће године. Тенкови бацачи пламена произвођени су до 1944. године. Укупно 1170 комада. А од 1943. године почело се са постављањем на ОТ-34 унапређене верзије бацача пламена АТО-42.

Мешавина у тенку испаљивана је под великим притиском. Ватра је уништавала на свом путу сву живу силу противника. Тенкови са бацачем пламена уливали су страх у кости непријатељу.

Пламенобацачки тенковски батаљони и пукови коришћени су углавном приликом напада на утврђене зоне и насеља ради уништења непријатељске живе силе и његових ватрених средстава у склоништима и утврђеним објектима.

АТО-41 имо је домет избацивања пламена нелепљиве мешавине од 80 до 90 метара, а лепљиве од 120 до 130. Запремина коморе била је 1,8 литара, а потрошња мешавине приликом испаљивања 15 литара.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“