Са каквим наоружањем и борбеном техником Руси обезбеђују Лачински коридор (ФОТО)

Министарство одбране РФ
Основу руског контингента чине војници 15. моторизоване бригаде која се налази у оквиру Централног војног округа, а по свему судећи њима асистирају и елементи 31. гардијске самосталне десантно-јуришне бригаде из Уљановска који контролишу неколико важних комуникационих чворишта, као и специјалне снаге. Укупна јачина ових снага које се у овом моменту налазе у непосредној зони своје одговорности се процењује на 1.960 војника и официра.

Контингент руске армије који учествује у операцији спровођења мира на територији Нагорно Карабаха је чврсто запосео главне путне правце које пролазе кроз Лачински коридор који повезује Републику Јерменију са Степанакертом. Ови састави су образовали стационарне пунктове који су ојачани препрекама на путу и бункерима направљеним од џакова са песком. На овим пунктовима се врши детаљан преглед свих моторних возила у циљу спречавања трансфера наоружања и минско експлозивних средстава. Контролу врше руски војници који су прошли специјалну обуку за учешће у мировним операцијама.

Посебна пажња када је у питању руски контингент мировних снага је усмерен на заштиту верских објеката, пре свега цркава и манастира који се налазе у зони њихове одговорности. У том смислу су по наређење председника Руске Федерације Владимира Путина предузете све мере који гарантују очување ове имовине од вандалских напада (треба рећи да су на делу територије у који је ушла азербејџанска војска регистровани бројни случајеви демолирања културно-историјских и верских објеката који имају везе са Јерменима).

Основу руског контингента чине војници 15-те моторизоване бригаде која се налази у оквиру Централног војног округа, а по свему судећи њима асистирају и елементи 31-ве гардијске самосталне десантно-јуришне бригаде из Уљановска који контролишу неколико важних комуникационих чворишта, као и специјалне снаге. Укупна јачина ових снага које су се у моменту писања овог текста налазиле у непосредној зони своје одговорности налазиле на овом простору се процењивала на 1,000-1,200 војника са више десетина оклопних борбених возила. Данас је ова група нарасла на око 2,000 војника и официра, док је главни штаб ових јединица стациониран у Степанакерту. Ове јединице ће према разним проценама подржати око 90 оклопних транспортера са 380 возила транспортне и специјалне намене.

Основно наоружање и опрема руског контингента мировних снага на простору Нагорно Карабаха

Код руских војника су од стрељачког наоружања примећени модернизовани модели аутоматских пушака АК-74М „Обвес“. Овај модел аутоматске пушке је резултат пројекта модернизације који је пре свега усмерен на повећање прецизности приликом ватреног дејства, као и на унапређење комплетне ергономичности оружја. Ова модернизација је посебно употребљива код борбено најексплоатисанијих јединица руске армије, какви су мотострељачки и ваздушно-десантни састави.

Пушка је опремљена савременим нишанским комплексом који за 1,5х повећава борбену ефикасност оружја. На врху пушчане цеви се налази унапређени разбијач ватре који далеко квалитетније прикрива борца приликом борбе у ноћним условима. На пушку је монтирана пикатини шина на коју се могу додати различити тактички додаци, као што су предњи рукохват, тактичка батерија, ласерски индикатор. Дужа пикатини шина се налази се горње стране оружја, док су две краће монтиране бочно, са обе стране. На дужу шину се могу интегрисати различити модели колиматорских и оптичких нишана. Од осталих механичких делова, далеко је боље решен регулатор паљбе са кочницом, као и рукохват који је ергономски обликован за боље „лежање“ у руци. На пушку је монтиран нови телескопски кундак који се може преклапати на бочну страну (лево). Кундак се такође веома једноставно може подешавати по дужини, у зависности од антропометријских димензија стрелца.

Поред модернизоване пушка АК-74М „Обвес“ на простору Нагорно Карабаха су примећени припадници руске војске (вероватно јединице спецназа) наружани аутоматским пушком нове генерације АК-12.Ова пушка користи муницију у калибру 5,45 милиметара (АК-15 7,62мм). За разлику од ранијих модела нова пушка знатно унапређенију ергономију. Пушка је са свих страна „оклопљена“ Пикатини шинама, тако да се на њу може монтирати најшири спектар различите тактичке опреме као што су различите врсте нишана, предњи рукохват, ласерски обележивачи, тактичке лампе и сл.опрема.Пушка има и нови „провидни“ оквир, тако да војници могу да имају визуелни увид колико им је још преостало метака, као и склопиви подесиви кундак који олакшава употребу оружја у ограниченом простору. На АК-12 ће моћи да се монтира подцевни бацач граната калибра 40мм. Процене су да је руска армија до сада добила више десетина хиљада аутоматских пушака АК-12 које су интегрални део индивидуалног борбено-тактичког система „Ратник“.

Поред модерног стрељачког наоружања руски војници на себи носе тактичке балистичке прслуке 6Б46 (такође саставни део индивидуалног система „Ратник“) нивоа заштите 5А.

Ради се о интегралном делу индивидуалног борбено-тактичког комплета „Ратник“ у који се могу поставити елементи балистичке заштите. Налази се у опреми јединица специјалне намене. Борбени прслук са балистичком заштитом поседује јединствену технологију израде, а направљен је од специјалних материјала који омогућавају сваком војнику да га носи веома комфорно, у континуитету временски дуго (24ч непрекидно).

Он се састоји из основних делова који су подељени на предњу и задњу секцију у коју се поставља балистичка заштита. Употреба балистике заштите у задњој секцији је променљива категорија. Уколико је неопходно, могуће је корисити само предњу балистичку плочу у комбинацији са борбеним ранцем на леђима. Делови прслука су ојачани специјалним растегљивим фиксаторима који омогућавају да се цео комплет брзо прилагоди војницима различитих телесних димензија, као и да се са њим лако манипулише.

Уколико је неопходно ношење веће количине додатне опреме користи се предње секција прслука. На њој се налазе два ремника, на којој се налазе џепови за ношење различитих типова опреме и муниције, као и метални прстенови за качење додатне опреме. Дакле, поред балистичке заштите овај прслук има функцију и класичног тактичког танспортног прслука са великим бројем џепова и футрола. Транспортни део се састоји од три футроле које су намењене за ношење ручних бомби Ф1, једне универзалне футроле, три футроле за транспорт оквира аутоматске пушке заједно са футролом за бајонет, укључујући и џепове за ношење парчадно-разорних граната за подцевни бацач граната калибра 40мм ВОГ. Уколико је неопходно могуће је и у задњу секцију прслука поставити балистичку плочу и на тај начин обезбедити заштиту са свих страна.Што се тиче балистичке заштите у предњи део иде панцирна плоча која поседује стандард 5А класе заштите, тачније може да заустави метак испаљен из снајперске пушке СВД или аутоматске пушке АКМ.

Поред овог тактичког балистичког прслука руски војници су примећени и са новим шлемовима ознаке 6Б47 који се такође налазе у саставном делу опреме „Ратник“.

Овај шлем је произвела компанија ЦНИИточмаш на основу пројекта који је развио центар „Армоком“. Шлем је направљен од специјалне тканине чије нити се састоје од микрофиламената арамида. Шлем је тако конструисан да поред балистичке заштите виталних делова главе омогућава и употребу индивидуалних средстава везе, затим качење додатног прибора заједно са средствима заштите за органе вида, слуха, дисајне органе.

Генерални директор центра за израду суперчврстих материјала „Армированные композиты“ (АРМОКОМ) Евгени Харченко је рекао да се ради о најлакшем шлему на свету (1,000 грама). Што се његове конкретне заштите тиче, захваљујући облику и чврстини утканог материјала овај шлем обезбеђује заштити од поготка панцирним зрном 57-Н-181С  калибра 9мм са растојања од 5 метара, као и фрагмената експлозије димензија 6,3мм (маса до 1,06гр) који се крећу брзином од 630 м/сек.

Захваљујући малој тежини здрав човек је у стању да овај шлем носи непрекидно 24ч приликом реализације различитих врста задатака који су карактеристични за борбене операције. Шлем задржава своја својства у температурном опсегу -50 до +50 степени Целзијуса, без обзира на падавине. Његов гарантовани ресурс употребе је најмање пет година, док у магацинима може да стоји и до осам година.

Руски војници су примећени и са зимским камуфлажним комплетима униформе које углавном користе борбени састави који су специјализовани за дејства у брдско-планинском подручју.

Комплекс везе Р-187П1 „Азарт“ је намењен за обезбеђење заштићене комуникације у систему тактичке везе.Може се подесити на готово било који фреквенцијски опсег, укључујући мобилне мреже, где обезбеђује  пренос података и омогућава одређивање тачних сателитских координата ГЛОНАСС са прецизним географском ширином, дужином и надморском висином. Његова употреба значајно повећава ефикасност командовања и управљања ангажованим саставима приликом извођења борбених дејстава комбинованог типа. Кључна карактеристика комплекса „Азарт“ је његова преносивост, једноставан интерфејс, мултифункционалност, могућност рада у режиму ретранслатора, одређивања тачних координата геолокације на којој се налази саговорник, при чему се све ово може учинити у различитим режимима модулације радио-таласа, заједничке увезаности са различитим радио уређајима и сл.

Поред модернизованих аутоматских пушака у рукама руских војника се могу видети и лаки митраљези 6П41 „Печењег“. Овај митраљез представља основно наоружање ватрене подршке када су у питању јединице руске армије али и МВД-а. „Печењег“ на настао је на бази чувеног совјетског митраљеза ПКМ. Конструктори руског института ЦНИИточмаш су га развили 1995.године. У наоружање је уведен 2001.године. Серијски га производе заводи ЦНИИточмаш и Дегтјарев. Са великим успехом се користио у конфликтима на Кавказу (Чеченија и Грузија), као и у Сирији. На основу ратне експлоатације руски конструктору су на основу њега развили још неколико модификација. Генерално, оружје одликују високе оцене када је у питању његова поузданост (у свим метео условима), као и отпорност на хабање. Поред тога митраљез се одликује изузетно великом ватреном моћи.

Сам митраљез је дугачак 1155мм, а његова маса се креће од 8,2-12,7 килограма. Дужина митраљеске цеви износи 658мм. Њен ресурс износи најмање 25 хиљада испаљених метака у високоинтезивном режиму ватре. Генерално, ригидна тестирања су показала да митраљез одлично подноси оптерећење 10 хиљада испаљених метака у временском оквиру од једног часа. „Печењег“ се пуно реденицима капацитета 100, 200 и 250 метака. Користи муницију у калибру 7,62мм (зрно 7,62х54R). Његова почетна брзина на устима цеви је 825 м/сек. Ефективни домет је до 1,500 метара. Брзина паљбе око 650 метака у минуту. На тело митаљеза се додају тзв. Пикатини шине које служе за монтирање различитих тактичких додатака на оружје (углавном разни типови нишана, предњи рукохвати и сл.).

Оклопна техника

На кључним пунктовима руске војске су неизбежни борбени оклопни транспортери точкаши БТР-82А. Ова  средства су се веома добро показала у кампањи руске армије на простору Сирије где учествују у саставу јединица војне полиције која патролира неуралгичним зонама у овој земљи. Такође, основна улога овог оклопног средства на простору Нагорно Карабаха ће бити подршка копненим јединицама руске армије у реализацији њихових свакодневних задатака, као што су обезбеђење контролно-пропусних пунктова који се налазе на путевима, обезбеђења важних верских објеката као што су цркве и манастири, најважнијих инфраструктурних и привредних објеката, обезбеђења транспортних колона, патролирања у посебно ризичним зонама.

БТР-82А представља дубоку модификацију оклопног транспортера БТР-80. Опитни модели овог возила су направљени 2009.године. Четири године касније, оклопни транспортер је усвојен у наоружање руске армије. Маса возила износи 15,400 килограма. Овај транспортер је способан да превози до 10 војника са пуном борбеном опремом. Опремљен је дизел мотором који генерише 300 коњских снага. Захваљујући овоме, али и ослањању на точкове, БТР-82А на путу може да достигне брзину и до 100 км/час. Приликом савалађивања водених препрека „осамдесетдвојка“ плови брзином до 9 км/час. Са пуним резервоаарима овај оклопни транспортер може да савлада пут у дужини 600км.

Наоружан је аутоматским топом 2А72 кал.30мм са којим је спрегнут митраљез у кал.7,62мм. Максимална брзина паљбе коју остварује овај топ је око 300 граната у минути. Енергија гранате омогућава ефективну борбу против живе силе непријатеља на даљинама и до 4000 метара, као и лакооклопљене борбене технике до 2000 метара. Панцирна поткалибарна граната „Кернер“ у кал. 30х165 мм може да пробије хомогену челичну плочу дебљине 30 мм која је наслоњена под углом од 60 степени, са даљине од 1000 метара. Модернизоване варијанте овог транспортера (БТР-82АТ) могу да буду наоружане и са противтенковским вођеним ракетама „Корнет“.

Оклопни аутомобил „Рис“ представља армијско возило које има вишенаменску функцију. „Рис“ има систем противминске заштите, који је интегрисан заједно са елементима система за ослањање. Оклопна заштита је довољна да задржи пушчану муницију калибра 5,45 и 7,62мм, затим експлозију импровизованих минско-експлозивних средстава и инжињеријских мина. Ради се о модуларном возилу на које је могуће преко основног оклопа уклопити и додатне плоче које повећавају оклопну заштиту возила од муниције 12,7мм, коју употребљавају тешки митраљези и амтиматеријалне пушке.

Ниво противминске заштите омогућава преживљавање возила уколико наиђе на укопану мину тежине 6кг. За смањење дејства ударног таласа приликом експлозије мине, максимално је повећан клиренс возила. Доњи део пода возила је конструкционо одрађен у облику слова V што представља геометријски облик који је на најбољи могући начин неутралише ефекат експлозије.

Треба додати да су витално важни сегменти возила као што су трансмисија и резервовар са горивом, смештени су у његов задњи део. На оклопном аутомобилу „Рис“ може бити инсталирано различито пешадијско наоружање.

Оклопно возило повећане заштите К-63968 „Тајфун-К“ има универзалну намену. Спада у категорију средстава која се на западу означавају као MRAP. Део је шире породице оклопних возила „Тајфун“. Оклопно средство је конструисано у оквиру пројекта „Концепције развоја војне ауто-технике руске армије у периоду до 2020.године“.

Његова оклопна заштита је у категорији IV STANAG 4569. Она је комбинованог типа (челик и керамика) и у стању је да задржи панцирни метак испаљен из КПВТ кал. 14,5мм. Возило издржава наилазак на експлозивну направу еквивалента 8 кг ТНТ-а.

Ради се о точкашу са погоном 6х6. Његова дужина је 8990 мм, а ширина 2550 мм.“Тајфун-К“ је висок око 3300мм. Маса празног возила изно 21,000кг, док је максимална маса ограничена на 25,000кг. „Тајфун-К“ може да достигне брзину до 110 км/ч (по уређеним путевима). Том приликом његов мотор ЯМЗ-5367 укуоне снаге 450 коеских снага троши око 80 литара горива на 100км. Са пуним капацитетом резервовара „Тајфун-К „ може да савлада растојање од 700км.

Посаду чине три војника. У десантном одсеку може да превози до 14 војника са пуном ратном опремом.Руска армија у свом саставу има 300+ возила овог типа.

Специјална средства

Руски контингент који се налази на простору Нагорно Карабаха је ојачан и модерном техником за радиоелектронску борбу и радиотехничко извиђање РБ-341В „Леер-3“ која је специјализован за ометање сетях сотовой связи стандарта GSM. Главна карактеристика комплекса (његов модус операнди) је ваздушно пребацивање средства за радиоелектронску борбу и радиотехничко извиђање помоћу беспилотних летелица „Орлан-10“. Овај систем је развила руска компанија ООО „Специальный технологический центр“ из Санкт Петербурга. Комплекс је уведен у наоружање 2015.године, када је започела и његова серијска производња.

Основни задаци комплекса радиоелектронске борбе и радиотехничког извиђања РБ-341В „Леер-3“

  • Ометање мобилне комуникације;
  • Имитација рада базних станица мобилне мреже у дијапазонима GSM 900 и GSM 1800 и производња лажних сигнала;
  • Реализација операције радиотехничкох извиђања у циљу детекције и утврђивања тачних координата базних станица које се налазе и систему бежичне везе;
  • Детекција свих корисника који су накачени на систем бежичне комуникације (мобилни телефони, рачунари и други уређаји који су интегрални део везе);
  • Уношење свих детектованих уређаја са тачним координатама на специјално генерисану компјутеризовану мапу;
  • Предаја података о свим корисницима (тачна географска локација) артиљеријско-ракетним јединицама ради ликвидације детектованих тачака;
  • Ваздушни надзор ситуације на фронту са посебним акцентом на детекцију покрета трупа;
  • Детаљно истраживање рељефа терена на коме се изводе активна борбена дејства.

Комплекс „Леер-3“ је способан да решава постављене задатке у задатој зони у трајању од 10 часова при употреби једне беспилотне летелице „Орлан-10“ која поседује висок ниво отпорности на дејства непријатељских средстава за противелектронску борбу.

Комплекс за радиоелектронску борбу и радиотехничко извиђање РБ-341В „Леер-3“ се састоји из возила за управљање беспилотним летелицама типа „Орлан-10“ у коме се налази кабина са формацијским местима на којим седе оператори као и антенског комплекса за командно-телеметријску радиовезу. Цео овај комплекс је смештен на бази камиона КамАЗ-5350.

Посада се састоји од 5 људи. Један комплекс има 1 или 2 беспилотне летелице „Орлан-10“. На возилу се налази и катапултирајући механизам за полетање беспилотних летелица.

Комплекс се налази у саставу руске армије (јединице за радиолектронску борбу и радиотехничко извиђање у оквиру Западног и Централног војног округа) и за сада није познато дали постоји експортна верзија овог система. Његова примена је забележана у Сирији.

Приликом организације сповођења војних колона примећени су и оклопни аутомобили „Тигр-М“ који су углавном наоружани лаким митаљезима „ Печењег“. Међутим, ту се могла видео и специјална верзија овог возила која носи ознаку Тигр П-230Т.

Наиме ради се о комплексном мобилном средству које је намењено за организацију система везе у коју су укључени различити пунктови командовања, од тактичког, оперативног, па све до стратешког нивоа.

Главна предност овог система је његова висока мобилност и независност. Овај систем је од стране конструктора замишљен као истурено мобилно командно место које оперише у непосредној близини прве линије фронта. Са тим у вези комплекс се налази на платофрми оклопног аутомобила што обезбеђује његову заштиту од стрељачког наоружања и фрагмената граната.

Техничке карактеристике комплекса омогућавају да официри комуницирају преко отворене или затворене телефонске везе. Штавише, овај мобилни командни пункт омогућава организацију видеоконференције и електронску комуникацију која се може реализовати током кретања. Напредна апаратура комплекса је у стању да се брзо увеже са корисничким терминалима мобилне мреже.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“