Војни конфликт у Нагорно Карабаху је демонстрирао рат будућности који ће се између осталог водити и ројевима беспилотних дронова-камиказа које уништавају све живо што на земљи. Њихов циљ су постали тенкови, системи за противваздухопловну борбу, остала борбена техника и груписана жива сила непријатеља. Комплетан процес се надзире путем видеокамера, и потом објављује на интернету. Све се буквално дешава као на некој компјутерској игри, где је сваку мисију могуће изнова поновити ради добијања најбољег резултата. Ми смо савременици једног новог времена у коме човек убија другог човека без да му гледа у очи.
Ескплозиван развој електронике и компјутерске технологије у великој мери је изменио фазе планирања приликом извођења борбених дејстава. Заузети државу или на њено чело довести послушан режим је савременим методама борбе могуће остварити без прибегавања великог крвопролића: довољно је само активирати већ разрађен механизам „обојених револуција“ и раширити га преко друштвених мрежа, након чега људи у великим бројевима излазе на улицу, у циљ промене власти.
Са друге стране, за извођење модерних ратних операција примењују се технологије групног командовања. Ове технологије у пуном капацитету обједињавају човека и борбену машину.
На великом Међународном сајму савременог наоружања и војне технике „Армија-2020“ које је у августу ове године одржан у Подмосковљу, руско Министарство одбране је по први пут представило компјутер у облику стандардног таблета. Овај минијатурни преносни уређај представљао је савремени командни пункт артиљеријске батерије. Таблет је увезан путем мреже заштићених канала везе са јединственим тактичким системом командовања, поседује дигиталну карту терена где се изводе борбена дејства, графички приказује положаје сопствених снага али и позиције непријатеља итд. За овакво интерактивно праћење бојишта у реалном времену систем је повезан са различитим средствима за извиђање. Поред тога систем прима податке и са метеоролошких уређаја и балистичких станица. Командиру артиљеријске батерије остаје само да додиром кажипрста или палца притисне сензор за паљбу који се налази на екрану свог тактичког таблета. Треба напоменути да се комплетан овај процес раније изводио помоћу папира и оловке.
‘Tablet-A’
Dmitry Fedyushko/TASS„Тактички таблети“ се налазе и у свим модернизованим основним борбеним тенковима руске армије, као што су Т-72Б3, Т-90МС, Т-80БВМ, Т-14 „Арамата“. Такође они се налазе и у опреми самоходних артиљеријских оруђа „Мста-С“ и најновије „Коалиција-СВ“, као и фронтовских бомбардера. Код последњих, актуелан је систем СВП-24 „Гефест“. Он је повезан практично са сваким војником који се налази на сектору фронта на коме је планирана употреба тактичке авијације. Као и у случају командира артиљеријске батерије, тенка или самоходне хаубице, код њега се такође налази таблет. Само што он не добија ознаку циља, него податке које је прикупио непосредно са терена шаље борбеној летелици. Штавише, борац на фронту у реалном времену и простору види непријатеља и његову технику, одакле може јасно да разазна са каквим оруђима располаже, какво наоружање поседује, у каквој је борбеној готовости да исто примени и сл. Даље поступање је ствар технике. Циљ се захвати и изабере тип ваздухопловне бомбе која се отпусти са подвесног носача бомбардера на тачне координате које је војник послао. Управо захваљујући примени овог система тактички бомбардери Су-24 у Сирији су веома ефикасно примењивали гравитационе (ненавођене) бомбе по земаљским циљевима терориста.
У оквиру овог рата битну улоги имају и системи радиоелектронског ометања. У руској армији тренутно има више од 18 образаца ове специјалне технике као што је „Красуха“, „Борисоглебск-2“, „Алургит“, „Инфауна“ и многи други. Сви су они у стању не само да заштите технику и људство од дејства високопрецизног наоружања непријатеља, него и да руску војску учине „невидљивом“ на фронту. Употребом ових система омогућава се одржавање комуникације између јединица и средстава борбене технике, док је истовремено непријатељ онемогућен да на основу овог показатеља изврши адекватан одабир мета и њихово уништење софистицираним видовима убојних средстава.
Красуха - 4
Павел Лисицын/SputnikНа пример, систем противелектронске борбе „Красуха“ је у стању да створи широко поље сметњи у радијусу од 250 км и потпуно паралише непријатељске ваздухоплове, крстареће ракете и беспилотне летелице које би се у њему затекле. Ово је заиста велика површина покривања, чак и када је у питању сукоб ширих размера. Поред тога, неколико „Красуха“ уколико се правилно распореди на првој линији одбране могу да створе непробојну зону која покрива практично цео фронт. Ова средства су од 2016. године ангажована на територији Сирије у склопу заштите ваздухопловне војне базе „Хмејмим“, на коју за све време није пала ни једна једина дрон-камиказа.
Красуха - 4
Павел Лисицын/SputnikИпак, овакав сценарио је могућ само уколико преко пута вас стоји непријатељ који у технолошком смислу далеко заостаје. Најбољи пример за то је конфликт на Нагорно Карабаху у коме је азербејџанска војска, наоружана турским и израелским беспилотним летелицама остварила стратешку предност над слабије опремљеним јерменским снагама.
У случају конфронтације са значајно озбиљнијим противником, попут војски САД и Русије, никава електронска помагала неће бити од велике помоћи. Иако обе стране поседују компјутеризоване система за командовање најсложенијим типовима борбених операција укључујући и различите верзије борбених робота, евентуални сукоб би брзо попримио класични облик који је препознатљив за прошли век, у коме би се масовно користили тенкови и артиљерија, укључујући и међусобни размену пројектила који су опремљени тактичким нуклеарним бојевим главама.
О томе Американци отворено говоре у документу Nuclear Posture Review који је објављен и фебруару 2018. године. У њему се прецизно набрајају средства као и стратегија обуздавања оружаних снага Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје у евентуалном сукобу. Једна од кључних компоненти ове доктрине је употреба тактичког нуклеарног оружја снаге до 5 кт. У садејству са оклопно-механизованим снагама, дивизионима артиљерије и ескадрилама тактичке авијације могао би се водити локални рат без последица по глобални мир. На пример, на овај начин се може уништити носач авиона, или други важан објекат од стратешког значаја што би приморало непријатеља да седне за преговарачки сто и потпише прекид непријатељстава под неповољним условима.
Један од сигнификатора припреме за потенцијални ненуклеарни рат који би у наредној фази прешао на употребу атомских бојевих глава мале снаге је појачано довлачење оклопно-механизованих снага Војске САД на тло Источне Европе, као и пребацивање борбених ескадрила које су опремљене вишенаменским борбеним авионама F-16, Eurofighter али и летелицама пете генерације F-35 Lightning (аеродроми у Пољској и Финској).
U.S. Air Force F-35A Lightning II
Legion MediaРусија такође не остаје дужна. У складу са очигледним повећавањем борбеног потенцијала условног непријатеља на својим границама, ускоро се у Калињинградској области може појавити оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер-М“ наоружан крстарећом ракетом 9М729. Тамо се већ налазе суперсонични ловци-пресретачи МиГ-31БМ (вероватно се ради о модификацији МиГ-31К, примедба преводиоца) која је у стању да носи хиперзвучне аеробалистичке ракете „Кинжал“.
Руска армија је поново реактивирала изузетно моћна артиљеријска средства из времена Хладног рата као што су 2С7М „Малка“ калибра 203 мм и самоходни минобацач 2С4 „Тулипан“ калибра 240 мм. Ова средства имају способност да дејствују пројектилама који су опремљени тактичким нуклеарним бојевим главама. Управо ова средства су на граници Источне и Западне Немачке својевремено одвраћала копнене снаге НАТО од евентуалне инвазије на СССР.
9П78-1 "Искандер-М"
Григорий Сысоев/SputnikНа крају треба додати да је руски председник Владимир Путин потписао доктрину „О основама државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања“ у коме се изричито наводи да Кремљ задржава право превентивне употребе нуклеарног оружја у случају озбиљног заштравања ситуације.
У исто време не постоје гаранције међусобног обуздавања. Тек недавно је на иницијативу Вашингтона раскинут Споразум о конвенционалном наоружању у Европи који је регулисао количину борбене технике и живе силе на границама између НАТО и Русије. Када је у питању Споразум о ракетама кратког и средњег домета он је потонуо у заборав. Захваљајући томе Американци сада могу гомилати крстареће ракете Tomahawk у Пољској и Румунији. Русија ће на ово свакако одговорити размештањем копнене верзије система „Калибр“ и раније споменутим ракетама 9М729 у Калињинградској области. Такође, није више валидан ни Споразум о отвореном небу. Он је једној и другој страни омогућавао да помоћу извиђачких авиона надгледају поштовање Споразума о конценционалном наоружању.
Ракета 9М729
Владимир Астапкович/SputnikОно што је најгоре у целој овој причи јесте висока вероватноћа да би сукоб конвенционалним средствима између две суперсиле врло брзо добио глобалне размере. Једноставно речено, рат који за циљ има да се супротна страна „обузда“ оружјем ограничене снаге, просто не пије воду. Притом, и једна и друга страна на обе стране Атлантика имају више него довољно пројектила да међусобно униште једна другу. Али ту је такође још нешто интересантно. Њихов управљачки механизам (ракетно-нуклеарне снаге стратешке намене) такође почива на роботима.
На последњем састанку између највиших функционера руског Министарства одбране и руководилаца војноиндустријског комплекса који је одржан средином овог месеца у Сочију, председник Руске Федерације Владимир Путин је рекао да је при крају завршетак изградње новог пункта командовања стратешким нуклеарним снагама који ће се одликовати екстремним нивоом заштите. Објекат је постао технолошки напреднији када је у питању способност брзе анализе свеукупне ситуације, али и ефикаснији када је у питању доношење исправних и правовремених одлука о употреби оружја које иду ка командним пунктовима и самосталним лансирним оруђима, у ситуацији првог непријатељског удара.
На Западу су ову изјаву повезали са системом „Периметар“ који се популарно назива „Мртва рука“. Овај систем има функцију да реагује у случају прекида везе између председника државе и његовог заменика са командним местима преко којих су увезани сви дежурни системи са интерконтиненталним балистичким ракетама. Тада на сцену ступа овај систем који поседује управљачки механизам заснован на вештачкој интелигенцији. Овај механизам самостално организује операцију масовног узвратног удара активирајући све ракетно-нуклеарне потенцијале који испаљују пројектиле по унапред задатим маршрутама.
У овом моменту, људи све више дигитализују арену где се изводе борбена дејства. У њима се људском фактору све више додељује улога посматрача, јер се у прогнозирању коначног исхода потенцијалног ратног сукоба све више ангажују веома детаљне компјутерске симулације, док акције на терену изводе копнена и ваздушна роботизована борбена средства. Притом, ескалација ратног сукоба који би се догодио између две нуклеарне суперсиле би веома брзо прерастао у рат глобалних размера у коме би свакако било употребљено нуклеарно оружје, што би на крају довело до тоталног уништења свега живог што постоји на овој планети.
Аутор текста је одговорни уредник издања Независимое военное обозрение
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
