Српски ратни ветеран оценио јаке и слабе стране ПВО система 96К6 „Панцир-С1Е“

Министарство одбране Републике Србије / Војска Србије
Српски медији су објавили текст о руском ракетно-топовском ПВО систему „Панцир-С1(Е)“ који је недавно ушао у оперативно наоружање Војске Србије. О овој теми је нешто више рекао бивши припадник ПВО јединица Војске Југославије, и активни учесник рата против НАТО агресора 1999. године.

Српски интернет портал Т6 који је специјализован за ваздухопловну технику, објавио је текст у коме се анализирају позитивне и негативне стране хибридног ракетно-топовског противваздухопловног система 96К6 „Панцир-С1Е“ који је недавно усвојен у наоружање Војске Србије.

Тако је аутор текста навео да је овај систем конструисан са намером модернизације његовог претходника који је носио ознаку 2К22 „Тунгуска“. Радило се такође о хибридном ракетно-топовском систему који је као основну платформу користио возило на гусеницама ГМ-352.

Основни проблем код овог система је био ограничен домет радара за откривање и праћење циљева што је значајно отежавало рад у самосталном режиму рада. Такође, целокупан систем за управљање ватром је био тако конципиран, да се у односу на ракете фаворизовала употреба ПА топова 2А38. Према речима српског стручњака, то се посебно односило на начин вођења ПВО ракете ознаке 9М311 који се нису могле наводити помоћу оптике што је ограничавало његово дејство у ноћним условима, док је једновремено дејство топовима и ракетама била немогућа мисија. Такође, „Тунгуска“ није могла да дејствује из покрета.

"Панцир":вероватно најбољи ПВО систем кратког домета на свету

Српски стручњак је рекао да је наредна генерација руских хибридних ПВО система кратког домета садржала осматрачко-аквизијски радар који је имао могућност детекције ваздушних циљева веома мале одразне површине који су се кретали у великом распону брзина (од веома мале до суперсоничне). Руски конструктори су на основну верзију овог система поставили једностране антене (пасивна фазна решетка - ПФАР), која због својих објективних ограничења није могла брзо да скенира ваздушни простор око оруђа (круг од 360 степени). Ово је према речима аутора посебно било опасно када је непријатељ изводио нападе са више летелица и из више различитих углова, Једноставно, сам радарски систем није имао довољно времена да испрати велики број циљева, који врше налет из различитих праваца.

„Овај проблем је решен са увођењем нове, двостране антене осматрачког радара, која двоструко брже (готово непрекидно) осматра цео сектор од 360 степени по азимуту и има бољу прегледност ситуације у ваздушном простору. Двострана антена је такође конструкције ПФАР. Такође, двоструко скенирање простора у истом времену омогућава веће могућности откривања циљева и бржу предају параметара радару за навођење на захват, праћење и дејство“ написао је Зоран Вукосављевић, активни учесник борбених дејстава током НАТО агресије 1999.године.

У даљој анализи српски стручњак позитивно оцењује увођење двостране антене која се налази у склопу извозне верзије система „Панцир-С1Е“ (оперативна варијанта у наоружању Војске Србије). Радари опремљени двостраном антеном могу да детектују циљ величине ловачког авиона на даљини и до 47км, крстареће ракете (Tomahawk, SCALP, Калибр и сл.) на даљини до 20км,  једреће ваздухопловне бомбе на даљини до 16км и циљеве величине ударног хеликоптера на даљинама до 32км. Оно што је посебно позитивно је способност детекције изузетно брзих циљева као што су противрадарске ракете, које ова антена открива на даљини и до 12км што оставља сасвим довољно времена да систем реагује и изврши дејство ракетама.

Српски стручњак као позитивну врлину овог система оцењује изузетно брзу проточност података између аквизицијског и радара за навођење који за највише једну секунду врши „захват“ циља и његово праћење што доводи до лансирања ракете и њеног навођења на захваћен циљ. Радар за навођење одликује висока осетљивост која је у стању да „закључа“ циљеве који лете брзинама од свега 36км/ч па до 3,600+ км/ч, на даљини и до 28км.

Српски стручњак се посебно осврнуо на оптоелектронски блок опреме који се налази у склопу самоходног лансирног оруђа 96К6 „Панцир-С1Е“.

„Систем поседује одличан електро-оптички сензор. Код оптичког вођења ракета, постоји термовизијски средње-таласни сензор који прати циљ по угловима и постоји оптички IC трагач који прати ракету по ласерском транспондеру (по даљини). Једно борбено ватрено оруђе у стању је да једновремено дејствује на четири циља на даљинама до 20 км и висинама до 15 км, од којих се на три циља може дејствовати у радарском, а на још један циљ у оптичком каналу.“ – наводи српски експерт.

Све потенцијалне недостатке дефинитивно отклања перспектива верзија ПВО система кратког/средњег домета „Панцир-СМ“

Што се тиче условно негативних карактеристика овог система, српски војни експерт сматра да треба порадити на повећању домета осматрачко-аквизицијског радара. Ово је од велике важности када систем ради у аутономном режиму рада.

Паралелно са тим треба радити и на повећању ефективног домета радара за навођење ракета, укључујући и домет самих ракета. Остаје за сада дискутабилна ефикасност овог система када се нађе у конфронтацији са циљевима изузетно малих одразних површина, као што су беспилотне летелице, које у великом броју могу да нападну на једно оруђе (пример- камиказа дронови). Такође, систем би по аутору текста требао да буде ефикаснији и када је у питању борба против минобацачких мина и ракета које су лансиране из вишецевних ракетних лансера.

Он се на ове податке позвао када је у питању борбена употреба ових система на тлу ваздухопловне војне базе Хмејмим у Сирији, коју су донедавно терористичке снаге нападале импровизованим беспилотним летелицама, и артиљеријско-ракетним пројектилима. Том приликом пресретнут је велики број различитих циљева (овде „Панцирима“ асистирају и ракетни ПВО системи кратког домета „Тор-М2“), који су се састојали од беспилотних летелица и ракета испаљених из вишецевних лансера ракета „Град“. Током ракетног удара на Сирију који су здружено извеле војске САД, Француске и Велики Британије „Панцир-С1“ је имао екстремно висок проценат (92%) приликом обарања крстарећих ракета (BGM-109„Tomahawk“, SCALP, AGM-158 JASSM-ER, Storm Shadow).

Српски војни стручњак се веома позитивно осврнуо на даљу еволуцију овог система кроз модел „Панцир-СМ“ који се налази у фази развоја, иако смо могли да видимо прва комплетирана борбена оруђа који се налазе у фази тестирања.

Према његовим речима нова верзија „Панцира“ поседује нови осматрачко-аквизицијски радар са активном фазном антенском решетком (АЕСА/АФАР ) домета до 75 км и нови радар за навођење ракета са пасивном фазном антенском решетком (ПЕСА/ПФАР) који је другачије конструкције од оног на стандардном „Панциру- С1“. „Ради се о рефлексном ПЕСА радару, увећаног домета. За овај систем, развијене су и новије ракете, са ознаком 57Е6М, домета до 40 км по даљини и мало-габаритне ракете домета од 3-7 км“ -напомиње српски експерт.

Нови „Панцир-СМ“ је знатно отпорнији на радиоелектронске сметње, значајно је унапређенији кад је у питању борба против различитих врста дронова, минобацачких и ракетних пројектила, а одликује га већа ватрена моћ додавањем малогабаритних ракета. Све ово ће „Панцир-СМ“ учинити знатно отпорнијим, жилавијим и ефикаснијим на бојном пољу- речи су српског експерта. Поред тога, основну платформу представља оклопљени КамАЗ-53958 „Торнадо“ тежине 25 тона, који повећава безбедност посаде. Осим што се ради о оклопљеном возилу, сама његова структура омогућава физичку раздвојеност радног места где се налази посада оруђа, од дела где су смештени радарски системи и борбени комплет. Српски експерт се похвално изразио и о "гусеничној" верзији перспективног оруђа које носи ознаку „Панцир-СМ-СВ“ која је намењена за трупну ПВО, као и о арктичкој верзији која носи ознаку „Панцир-СА“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“