Путинова „Потемкинова села“: Амерички експерти уверени да Русија гради лажни имиџ хиперзвучне силе

Слободан Ђукић
Амерички војни аналитичари и стручњаци за ваздухопловну војну технику сматрају да је визуелно представљање најновијих модела руског ударног хиперзвучног оружја најобичнији телевизијски шоу за широке народне масе. То се пре свега односи на недавну демонстрацију специјалне варијанте МиГ-31К са џиновском хиперзвучном ракетом „Кинжал“, која по њима представља лажни реквизит, и која нема реалну борбену вредност.

Кремљ је објавио намеру да и други ваздухопловни пук руског ратног ваздухопловства опреми специјалном модификацијом ловца-пресретача МиГ-31К, који је у стању да носи и употреби хиперзвучне ракете „Кинжал“ класе ваздух-море и ваздух-земља.

У пракси ово значи да ће руска армија да удвостручи број ударних ваздухопловних апарата способних да користе тренутно најопаснију ваздухопловну оперативно-тактичку ракету на свету. Према писању америчког сајта то практично значи да ће Руси у бојевом дежурству ускоро имати најмање 20 оперативних борбених летелица МиГ-31К, са 20 ракета „Кинжал“.

Међутим, када се конкретно анализира овај случај у САД сматрају да је појава ловаца МиГ-31К и њихових супербрзих ракета најобичнији „блеф“ Москве. За сада се чини да је програм опремања руског ратног вазухопловства хипрезвучним ракетама више ствар маркетинга, него што то реално повећава борбене способности руске армије. „Све информације које имам у вези овог питања испоставило се да су погрешне“ – констатује Том Купер, аутор и независни ваздухопловни војни експерт.

Купер је истакао да у руским изворима често проналази информације, где се могу видети речи критике када је у питању развојни програм хиперзвучне ракете „Кинжал“. „У суштини, ради се о шоу-програму који широј публици треба да демонстрира тзв. „напредак руског оружја“ – категоричан је Купер.

Према тврдњама америчких аналитичара, два ударна ваздухопловна пука који ће бити опремљени модернизованом верзијом ловца-пресретача МиГ-31К са ракетама „Кинжал“, у пракси не проводе специјалну обуку у увежбавању ваздухопловне тактике употребе ракета великих брзина, која је иначе ваздухопловна верзија аеробалистичке ракете „Искандер“ (копнени оперативно-тактички ракетни комплекс „земља-земља“, примедба преводиоца.)

Скоро 8,5 метара дугачка ракета „Кинжал“ може да погоди свој циљ на даљини од 1,200 миља (1,930км).  Сам пројектил је као и код осталих типова балистичких ракета, неухватљив за савремене системе противракетне одбране. За сада није јасно колико је тачно ових ракета успела да произведе руска војна индустрија, али се сматра да је та количина мала. По свему судећи, ова ракете ће се употребити само против изузетно важних циљева потенцијалног непријатеља.

„Ја сматрам да су ракете „Кинжал“ намењене за нападе на циљеве од велике важности, као што су нпр. центри за командовање и управљање борбеним операцијама, војне базе, и могуће, велики ратни бродови (носачи авиона)“ – рекао је специјалиста за нуклеарно оружје из Удружења америчких научних радника са седиштем у Вашингтону, Хан Кристенсен.

Али све ово представља бесмислено теоријско наклапање, јер планери употребе руских ваздухопловних ефектива још нису формирали модел примене хиперзвучних ракета „Кинжал“ у потенцијалном рату. Истовремено, команда армије још није усагласила процес одређивања комплекса циљева и подршке приликом њиховог проналажења које треба да обезбеди специјални систем образован из више обавештајних извора. Пукови који су опремљени модернизованим апаратима МиГ-31К не изводе програме ватрене обуке када је у питању употреба хиперзвучних ракета „Кинжал“, по реалним вежбовним циљевима.

Начин прикупљања обавештајних података је од пресудног значаја. „Овде се не ради само о пуком испаљивању ракете. Ви морате организовати цео напад по свим његовим етапама“ – рекао је Том Карако, аналитичар вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије (Center for Strategic and International Studies).

Иако медији указују, да би извиђачки авиони Ил-20М који се налазе у саставу руског ратног ваздухопловства потенцијално могли да прикупљају информације о циљевима, и те податке достављају летелицама МиГ-31К који су наоружани „Кинжалима“, то остаје нејасно јер се поставља питање степена преживљавања „елисног“ Ил-20М у зонама где делује непријатељска ПВО. Сателити и друга техничка средства за надзор и детекцију циљева би могли да замене извиђачке авионе, али и у том случају и они имају извесна ограничења.

Амерички аутор сматра да први проблем представља качење једне балистичке ракете на платформу ловца-пресретача МиГ-31К. Други проблем је ову комбинацију претворити у ефикасан борбени потенцијал. И трећи проблем, да се овако конципирано оруђе додатно унапреди, посебно када је у питању ваздухопловна тактика његове примене.

Чак и под претпоставком да Русија развија посебну верзију ваздухопловног извиђачког апарата који ће имати функцију подршке новоформираним ударним пуковима опремљеним специјално модернизованим ловцима пресретачима МиГ-31К, све то јако пуно кошта. Претпоставка је да цена опремања ударним ракетним хиперзвучним арсеналом формације еквивалента једног ваздухопловног пука достиже 300 милиона америчких долара, што значи да их ниједна армија на свету, укључујући ту и руску, не може формирати у већем броју.

Управо је из тог разлога амерички аналитичар Брајан Кларк, који долази из Центра за стратешке и буџетске процене у Вашингтону, скептичан када се говори о масовној подукцији хиперзвучног оружја. „Тачно је. Треба очекивати производњу мале количине овог наоружања, јер је она прилично скупа, што говори да ће се оно моћи употребити против ограниченог броја циљева“, рекао је Кларк.

Дакле, схватајући сложеност и високу цену генерисања реалне хиперзвучне ударне силе, Кремљ је до сада углавном користио „Кинжал“ и МиГ-ове само као пуке реквизите, сматра амерички аутор. Летелице попут авоина МиГ-31К и њихових џиновских ракета су имали истакнуту улогу на великој Паради победе која је одржана у Москви, маја 2018. године.

Према речима Купера, супербрзе ракете су део Путиновог „Потемкиновог села“ које се ослања на стварање визуелно-опажајних моћних ударних система за широке народне масе који су у суштини лажни. „Колико могу да приметим у овом моменту не постоји ниједан озбиљан план који би могао да претпостави њихову војну примену“- констатује амерички аналитичар.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“