Ако произвођач оружја жели да његов производ постане део арсенала руске армије, он га шаље у Подмосковље на полигон за тестирање. Тамо постоји 80 „справа за мучење“ оружја, тј. континуираних тестова у којима се проверава његова поузданост, ватрена моћ, прецизност, ергономија и многи други аспекти. Тако се долази до сазнања да ли оружје одговара суровим и непредвидљивим условима стварних борбених дејстава.
„Ови тестови су направљени одмах после Другог светског рата, када су совјетски системи наоружања морали да превазиђу озбиљне проблеме. Све перспективно ватрено оружје морало је да постане чвршће и отпорније на блато, воду, ватру, хладноћу и прашину“, каже Иља Давидов, начелник центра за тестирање при фабрици „Цнииточмаш“.
По његовим речима, на овом полигону стручњаци обављају најсуровија тестирања оружја на свету.
Андреј Стењин / Sputnik
„Само руски лаки оклопни транспортери могу у исто време да савладају реку, мочвару и пешчане дине, не мењајући погонски део или друге битне детаље. Да и не говоримо о томе да само ми правимо пловеће тенкове који отварају ватру на непријатеља док плове преко реке“, тврди експерт.
Детаљније о томе: Нови руски пловећи тенк
Тестирање у екстремним климатским условима
Тестови који се врше у овом центру већином су војна тајна, али поједини међу њима могу да се прикажу јавности, па је сниматељска екипа портала Russia Beyond посетила те објекте и припремила овај материјал.
Павел Лавов / Sputnik
По речима стручњака који раде у овом центру, најсуровије тестирање оружја је његово континуирано излагање високој температури, води, песку и екстремно ниској температури.
Погледајмо тестирање класичног АК-74М, основног руског аутомата који се већ 50 година налази у арсеналу руске армије. Пре него што је оруже увршћено у тај арсенал његови прототипи су издржали све ове тестове.
Најпре је аутомат смештен у комору налик на рерну, где се метал загрева до +60 степени Целзијуса. Одмах после тога, након паузе од пар минута, стручњак одевен у посебно заштитно одело уноси оружје у просторију која имитира пустињску буру у Сахари. Док он испаљује један хитац за другим, просторија је у облаку ситних честица песка које улазе у све механизме аутомата и његове најосетљивије делове и лепе се за њих.
После тога (ако је оружје још увек у функцији), човек односи тај прашњави аутомат у комору са „тропском кишом“. Ту се честице песка овлаже на киши и претварају се у блато које би могло да блокира рад свих покретљивих делова аутоматске пушке.
Ако оружје овде добије оцену „А“ и преживи овај тест, стручњак га носи у нешто налик на огроман фрижидер. Ту се аутомат са свим својим влажним и блатњавим деловима замрзава на температури од -60 степени Целзијуса.
„Само ако оружје успешно прође кроз све ове тестове, ми прелазимо на следеће фазе где се може видети да ли оно одговара војницима и да ли је довољно моћно да пробије савремене и перспективне заштитне панцире“, закључује Давидов.