12. јануара 2021. године Telegram је постао друга најпопуларнија апликација за даунлодовање у САД, а оснивач месинџера Павел Дуров на свом каналу је објавио да је за претходна три дана месинџер добио 25 милиона нових корисника. 38% нових корисника живи у Азији, 27% су Европљани, 21% Латиноамериканци. Још 8% су становници Блиског истока. Укупан број корисника надмашио је 500 милиона.
Број корисника Телеграма почео је да расте након што је 7. јануара блокиран налог Доналда Трампа на Твитеру, Фејсбуку, Инстаграму и другим платформама. Још један фактор повећања броја корисника била је нова политика поверљивости информација на месинџеру WhatsApp, према којој се лични подаци његових корисника дају на располагање Фејсбуку (који је власник WhatsApp-а). Касније је увођење нових правила због критике корисника одложено за 15. мај 2021. године.
„Људи више не желе да се одрекну приватности зарад бесплатних услуга. Не желе да буду таоци технолошких монополиста који изгледа мисле да могу да раде шта хоће чим њихове апликације достигну критичан број корисника”, прокоментарисао је Дуров.
Обични и групни четови чине само мали део инфраструктуре месинџера.
На пример, на Телеграму можете писати тајне четове, повезане за конкретним уређајем корисника, што значи да се они не чувају на серверима месинџера и по жељи корисника нестају после одређеног времена. На све фотографије или видео-записе у тим четовима можете поставити тајмер. Када он истекне, они ће сами себе уништити. Можете направити скриншот, али тада ће месинџер на то упозорити саговорника.
Уместо обичних група на Телеграму постоје канали. Њихова главна специфичност је потпуно одсуство алгоритама. У складу са приступом Телеграма, корисници сами контролишу своје коришћење медија, што значи да се све поруке објављују на каналу у хронолошком редоследу. На месинџеру нема ни функције discover која је популарна код савремених апликација. Нове занимљиве канале можете упознати или путем личних порука од пријатеља и других канала, или из спољних извора. Канал можете да водите како јавно, тако и анонимно, уз постове можете укључити могућност за коментаре, а уз канал прикачити јавни чет.
Још једна занимљива функција је упознавање на основу локације. На пример, налазите се у непознатом граду, досадно вам је и желите са неким да се упознате. Притиснете одељак „Контакти”, изаберете опцију „Пронађи људе у близини” и пред вама ће се појавити списак свих оних који се налазе близу вас (и који су пристали да укључе ту функцију). Осим тога, корисници повремено праве четове за подређену локацију, на пример, неки музеј, градски трг или бар, којим можете приступити, поставити неко питање или почети комуникацију са особом у близини.
На Телеграму функционише и велики број ботова, односно софтверских робота, који могу да вам израчунају курс долара, да вам пусте песму коју желите директно у апликацији, да направе лични избор вести за вас и тако даље.
Телеграм такође има и практичну десктоп верзију, као и веб-верзију, којима није потребна функционална веза са смартфоном, каква је потребна код WhatsApp-а и Viber-а.
Према званичним подацима, на развоју Телеграма су радили оснивач популарне руске друштвене мреже „ВКонтакте” Павел Дуров и његов брат Николај. Прва верзија апликације појавила се у AppStore у августу 2013. године. Павел Дуров и данас тврди да се Телеграм развија и расте захваљујући његовим личним улагањима (новцу који је зарадио од ВКонтакте). 2016. године у интервјуу за часопис Fortune рекао је да на одржавање месинџера троши милион долара месечно.
Павел Дуров
lukomore.org/Global Look Press2014. године Павел Дуров је напустио позицију генералног директора „ВКонтакте”, продао акције компаније и напустио Русију. У свом блогу је овај поступак објаснио променом састава акционара друштвене мреже 2013. године. Уочи тога је један од акционара оптужио Дурова да се бави личним пројектом Телеграм на штету интереса друштвене мреже.
Првобитно Телеграм чак није функционисао на руском језику, већ је био усмерен на људе широм света. Месинџер је локализован на руском тек 2017. године.
Исте 2017. године руска Федерална служба безбедности је тражила од Телеграма да јој преда кључеве за дешифровање преписке корисника осумњичених за припрему терористичког напада. Представници Телеграма одбили су да открију ове податке. Према њиховом образложењу, то је технички немогуће. Због тога је 2018. године Роскомнадзор, орган који контролише поштовање закона на руском сегменту интернета, званично блокирао Телеграм на територији Русије. Истина, месинџер је и даље био доступан преко VPN, а убрзо су и његови програмери научили да заобиђу блокаду тако да је функционисао чак и без коришћења туђих сервиса, понекад са ретким сметњама.
У јуну 2020. године Роскомнадзор је деблокирао Телеграм, рекавши да служба „позитивно оцењује спремност коју је изразио оснивач Телеграма да учествује у борби против тероризма и екстремизма”. Компанија је развила систем са спречавање терористичких напада, успевши притом да заштити садржај преписки, написао је Дуров.
Не само валуту. Дуров је планирао да покрене читаву платну блокчејн-платформу TON (Telegram Open Network), коју би чинили месинџер Telegram, криптовалута Gram и инструменти за чување података.
За овај пројекат Дуров је 2018. године успео да сакупи 1,7 милијарди долара од 175 инвеститора, којима је обећао да ће исплатити 2,9 милијарди токена Gram када буду пуштени у оптицај. Платформа је требало да буде покренута до краја октобра 2019. године, али 11. октобра SEC (The United States Securities and Exchange Commission) је поднела пријаву суду Јужног округа Њујорк, оптужујући Телеграм за незакониту дистрибуцију нерегистрованих дигиталних токена, које SEC третира као хартије од вредности, а не као валуту.
У марту 2020. године Суд државе Њујорк оценио је да Gram није валута, него вредносна хартија, забранио је њихово емитовање и дистрибуцију инвеститорима у САД и целом свету. Дуров је са SEC потписао мирни споразум, према којем инвеститорима треба да исплати 1,2 милијарде долара. У мају исте године Павел Дуров је саопштио да затвара TON, а у јуну је исплатио сва дуговања.
У децембру 2020. године Павел Дуров је објавио да ће Телеграм од 2021. године почети да зарађује. Према речима оснивача месинџера, процес ће бити „ненаметљив”. Сви постојећи сервиси ће за кориснике и даље бити бесплатни, а у четовима неће бити никаквих реклама. Дуров планира да зарађује на додатним функцијама за пословне тимове и за кориснике са већим потребама, као што су екстра стикери.
„Понудићемо сопствену рекламну платформу за канале, која ће корисницима обезбедити удобност и поверљивост, а нама омогућити да покријемо трошкове одржавања сервера и саобраћаја на месинџеру”, написао је Дуров на свом Телеграм каналу. Платформа тренутно не регулише рекламе на својим каналима.
Након те изјаве у јануару 2021. године неколико западних инвеститора понудило је да откупи удео у месинџеру од 5-10% за 30 милијарди долара. Дуров је то одбио, објавио је The Bell позивајући се на своје изворе. Такође The Information је објавио да је Дуров добио понуду да узме у зајам милијарду долара, али да засад није донео коначно одлуку о томе. По мишљењу портала, дуг би могао да се претвори у акције у случају да компанија изађе на IPO, а новац је неопходан за проширење и финансирање Телеграма пре његовог изласка на берзу.
Не сасвим. Постоји реалан ризик да ће Телеграм бити уклоњен из продавнице апликација AppStore. У том случају ће им бити много теже да шире корисничку базу.
17. јануара 2020. године америчка непрофитна организација Coalition for a Safer Web тужила је компанију Apple суду тражећи да се месинџер Телеграм уклони из AppStore, објавио је Washington Post. По мишљењу ове организације, на месинџеру су се ширили екстремистички позиви уочи јуриша на Капитол у Вашингтону 6. јануара 2021. године, а Телеграм није предузео никакве мере да ове поруке блокира. Дуров засад није коментарисао тужбу, али на њу је већ реаговао министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
„Чуо сам већ да прете Телеграму да ће му ускратити могућност да пружа своје услуге. То ће бити занимљиво”, изјавио је Лавров.
Павел Дуров је и сам више пута критиковао компанију Apple. Између осталог, због тога што узима 30% од продаје туђих апликација на AppStore. Према речима Дурова, Apple цензурише део апликација, надзире кориснике и приморава ауторе апликација да приказују више реклама како би зарадили.
Осим тога, Дуров је у јануару 2021. године критиковао одлуку Apple и Google да из својих продавница уклоне Parler, апликацију популарну међу присталицама бившег председника САД Доналда Трампа. Дуров је такође позвао све кориснике да пређу на Android.
„Apple је опаснији од ово двоје, јер може потпуно да контролише које апликације користите, док на Android можете да инсталирате self-hosted апликације као APK-ове. Што се тиче iOS-а, радимо на веб апликацији са много функција и опција која ће функционисати на Сафарију скоро једнако глатко као његове изворне апликације. То ипак није исто, али ће функционисати у екстремним случајевима ако буде потребно”, рекао је Дуров.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
