Руска армија жели да има „летећу топовњачу“ екстремно велике ватрене моћи али са битним изменама

Слободан Ђукић
Руско Министарство одбране је исказало потребу за летелицом која ће давати непосредну ватрену подршку трупама на земљи, а која ће бити развијена на платформи војно-транспортног авиона. Њен основни задатак ће бити подршка копненим јединицама за време извођења борбених дејстава. Комбинацијом артиљеријске ватре и навођене ваздухопловне муниције овај авион ће бити у стању да уништава живу силу непријатеља, његова утврђења као и оклопну технику, и то у свим временским условима дан/ноћ.

Рад на овом пројекту је започео 2016. године. Три године касније је постало извесно, да ће основна база за ову „летећу топовњачу“ постати авиона Ан-12, међутим нешто касније је то промењено зато што у осново не одговарама савременим захтевима за овај тип летелица. О овоме је писао и руски интернет портал „Известија“.

Како су саопштили извори руског војноиндустријског комплекса за руску медијску кућу ТАСС, ова летелица ће бити наоружана средствима за непосредну ватрену подршку. Ту ће се налазити аутоматски топ високе балистике калибра 57м, аи и остала ваздухопловна убојна средства као што су восокопрецизне бомбе и навођене ракете. До скора се сматрало да би овај авион требао да буде наоружан искључиво артиљеријским средствима. Допуна код наоружавања овог авиона навођеном муницијом створиће летлеицу која ће у широј размери омогућити пружање непосредне ватрене подршке (гађање далеко већег броја потенцијалних мета), у било које доба (дан/ноћ), без обзира на временске услове.

Топови високе балистике у кал.57мм су нешто потпуно ново, и то не само у руским, већ и у глобалним размерама. Конкретно, ради се о топу „А-220М“ калибра 57 мм, који је део роботизоване куполе коју у комплету производи чувени руски биро „ЦНИИ Буревестник“. Овај топ је неупоредиво снажнији од стандардних топова у кал.30мм какви су нпр. 2А42 и 2А72, како по ефективном домету тако у по учинцима ватре на циљу. Тако на пример, поткалибарна граната калибра 57×348 мм SR испаљена из овог топа моћи ће као од шале да „прострели“ и најтежа оклопна борбена возила пешадије, какав је нпр. немачки Schützenpanzer Puma. Претпоставке су да ће нова муниција на даљинама већим од 1500 метара, имати способност да пробије хомогену панцирну плочу дебљине и до 150мм. Е сад треба само замислити каква ће његова убојна моћ бити када се употреби из ваздуха, „тукући“ горњу пројекцију оклопних возила тамо где је заштита по правилу најслабија.

Према речима руског војног експерта Сергеја Кузњецова, руским конструкторима неће бити тешко да овакав један топ (или више њих) интегришу на ваздушну летелицу чиме би се добила руска верзија „Gunshipа“. Како је објаснио овај руски експерт, традиоционална топовњача се састоји од турбоелисног транспортног авиона који је наоружан моћним стрељачко-топовским наоружањем. Са овако снажним калибром топа и великом брзином гађања, његова посада ће моћи да оствари смртоносне ударе по копненим и поморским циљевима из готово вертикалне позиције (познато је да хеликоптери и тактички бомбардери приликом ракетирања дејствују само у своју предњу полусферу). Код летеће топовњаче то није тако. Она се углавном налази на великој висини одакле „туче“ по непријатељским циљевима практично из свих углова (напред, назад, бочно).

Први уговор за почетак научно-истраживачког рада на развоју нове платформе је потписан између руског Министарства одбране и ПАО „Ил“ још 2016.године. У њему се наводи да је циљ истраживања разрада пројекта наоружаног артиљеријског авиона, тачније израда студије о његовим могућностима у савременом сукобу, као и процене његове укупне употребљивости. Руски конструктори су након годину дана интензивног рада завршили научно-истраживачки пројекат и његове резултате послали у војно министарство децембра 2017.године.

О овој летелици се поново проговорило 2019.године. Тада је саопштено да ће у првој етапи тестирања бити употребљена летећа платформа Ан-12, на коју ће бити интегрисана два артиљеријска топа калибра 57мм.

„Још увек се суочавамо са сумњом да ли су такве летелице уопште потребне нашим оружаним снагама", рекао рускиексперт Владислав Шурјигин. „Американци су створили свој АС-130 који је подржавао јединице за специјалние операције. Штавише, он се и даље користи за подршку у специјалним операцијама. Такви авиони су погодни за нападе по циљевима милитаната и терориста, али са друге стране њихова употреба може бити веома контрапродуктивна у рату са озбиљнијим непријатељем“. (летелица која је искључиво намењена за сукове ниског интензитета, где противник нема адекватну ловачку потпору или средстава за ПВО, примедба преводиоца).

Историјска примена авиона за непосредну ватрену подршку

Авиони за непосредну ватрену подршку су постали познати још за време рата у Вијетнаму. Тада је у САД по први пут развијена ударна верзија летелице која је направена на бази војно-транспортног авиона. Она се одликовала снажним наоружањем,  дугачком аутономијом лета и великим ресурсима муниције који су јој омогућавали да у кружном кретању непрекидно дејствује по земаљским циљевима непријатељима, буквално стварајући пакао на земљи. Ови авиони су по параметрима брзине, ефективног домету и ватрене моћи значајно премашивали тадашње хеликоптере.

Али већ почетком 70-их година прошлог века ове летелице почињу да трпе озбиљне губитке у Вијетнаму. У узвратној ватри из аутоматских топова, ракетних ПВО система и преносних система ПВО оборено је шест АС-130 укључујући и десетак њехових претходника АС-47.

Баз обзира на то Американци су и у следећим ратовима у којима су активно учествовали активно употребљавали ове авионе, и то посебну на тлу Авганиста и Ирака, укључујући и неколико борбених мисија на Блиском Истоку.

У овом моменту најсавременији модел америчке „летеће топовњаче“ представља авион AC-130J Ghostrider. Он од наоружања поседује чак и са хаубицу калибра 105мм. Поред ње се се ту налази и аутоматски топ калибра 30мм. За разлику од слоичних летелица из времена вијетнамског рата модернизована верзија „летеће топовњаче“ може да упптребљава навођена ваздухопловна убојна средства као што су бомбе и ракете. У плану је да Војска САД у свој састав прими 32 летелице овог типа.

Потреба за овим летелицама је иницирана на основу борбених искустава у борби против терориста у Сирији. Према доступним статистикама Пентагона, класична ударна/бомбардерска авијација укључујући ту и тактичке јуришнике A-10 Thunderbolt II су далеко чешће били ангажовани у борбеним операцијама ваздушне подршке тактичким јединицама специјалне намене од горе поменутих „летећих топовњача“, али се без обзира на то не планира њихово повлачење из оружаних снага.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“