Невероватно: Граната испаљена из самохотке „Мста-С“ се рикошетирала од крова чувене Ладе (ВИДЕО)

Виталиј В. Кузмин

На видео материјалу се види полигонско гађање из дивизијске совјетске/руске самоходне хаубице 2С19 калибра 152мм. Она је имала задатак да између осталог погоди и једно, за ову прилику, специјално довучено моторно возило. Сниматељи си хтели да виде ефекат експлозије и размере штете које ће проузроковати граната која је тешка скоро 45 килограма. Међутим, ствари се на почетку нису одвијале онако како су сниматељи замислили. За уништење совјетске лимузине је било неопходно отпаковати још муниције.

Ради се о изузетно моћном оруђу које се налази у саставу руских артиљеријских јединица. Базична верзија ове хаубице које је још пре 30 и кусур година ушла у наоружање совјетске армије је са основним оруђем (2А64 дужине 47 калибара) да погоди свој циљ на даљини већој од 25 километара (стандардни парчадно-разорни пројектил). На устима цеви граната тешка 43,4 килограма је остваривала почетну брзину од 810 м/сек. што није било довољно да се пробије кров чувеног совјетског аутомобила. Видео материјал је објављен на каналу Борбени Ефективи који се налази на платформи Телеграм.

Историјат хаубице „Мста-С“

Развој самоходне хаубице 2С19 је започет још 1976.године за време СССР-а. Њен развој је узрокован појавом нових хаубица у земљама које су чиниле НАТО, а које су по својим техничко-тактичким карактеристикама значајно превазилазили постојећа совјетска артиљеријска оруђа. Прво су се појавили вучни модели ове хаубице 2А65 „Мста-Б“, а нешто касније је конструисан и самоходни модел са ознаком 2С19. У оперативну употребу Совјетске армије, ова хаубица је ушла 1989.године са основном намером да замени самоходну хаубицу 2С3 „Акация“ калибра 152мм, која се у великим количинама налазила у оквиру артиљеријских пукова, који су били део мотострељачких и тенковских дивизија.

Први пут је ова хаубица приказана широком аудиторијуму, још 1992.године на ваздухопловном сајму који је одржан у граду Жуковски, а већ следеће године је ова хаубица имала и свој међународни „деби“ на великом сајму наоружања и војне технике IDEX-93, који се одржава у УАЕ. Она је на овом сајму демонстрирала висок степен борбене способности, тако што је на локалном полигону Макарта оборила 38 постављених мета са раздаљине од 15км. Хаубица је имала сјајне извозне перспективе, али је „домино-ефекат“ распада великог СССР-а, довео до тешке политичке и материјалне ситуације у земљи. Ово је узроковало да не дође до реализације извозних послова, што је искористила конкуренција. Она је брзо отклонила недостатке својих експортних модела, понудила их као замену за „Мсту“ и успела да се наметне светској пијаци артиљеријског наоружања.

Дакле, у току је велика трка са временом, јер је технолошки прогрес ових система доста брз. Руски конкуренти усавршавају своје оружје и артиљеријске системе. У Русији је на основу резултата употребе овог оруђа у конфликтима на Северном Кавказу, као и на основу искустава са светске пијаце наоружања, уочен недостатак руских хаубица у односу на своју конкуренцију, а који се састојао од технолошки превазиђеног система за управљање ватром који је имао ниску ефективност. У складу са овим резултатима Руси су 1998.године започели рад на усавршавању аутоматизованог система за управљање ватром који би били интегрисани у постојећа артиљеријска оруђа, која су се налазила у оперативној употреби у руској армији.

Модификована верзија самоходне хаубице „Мста-С“ која је опремљена новим аутоматизованих системом управљања ватром „Успех-С“, добила је име 2С19М1. У 2002.години завршио се развој софтвера који је имао функцију да унапреди овај систем, посебно на плану израчунавања елемената ватре и њене корекције у реалном времену. Овај софтвер је потом интегрисан у систем за управљање ватром на модернизованим верзијама самоходних хаубица 2С31 „Вена“ и 2С19М1 „Мста-С“. Почетком 2008.године после опсежних испитивања, у артиљеријске јединице руске армије су почеле да пристижу прве модернизоване самоходне хаубице 2С19М1 „Мста-С“ опремљене савременим системом за управљање ватром.

Способност „једновременог ватреног налета“

Информације о даљој модернизацији самоходне хаубице „Мста-С“, која ће добити нову ознаку 2С19М2, појавиле су се у децембру 2012.године. Програм ремонта и модернизације овог оруђа на стандард М2* је направио Федерални научно-производни центар „Титан-Баррикады“, и он подразумева повећање темпа паљбе из „нове“ хаубице као и прецизност само ватре. Знатно су побољшане и укупне експлоатационе способности оруђа. Поред тога самоходна хаубица 2С19М2 је опремљена новим аутоматизованим системом управљања ватром као и системом за навигацију. Као што смо рекли, повећана је брзина паљбе која сада износи до 10 граната у минути, што је изузетан резултат (М109А6 има максималну борбену брзину гађања до 4 гранате у минути).

Од посебног је значаја способност овог оруђа да дејствује у режиму тзв. „ једновременог ватреног налета“. Шта подразумева овај режим? Наиме, балистички рачунар у оквир СУВ-а (систем за управљање ватром) прорачунава трајекторије пројектила који се из оруђа испаљују под различитим угловима, тако да се ови на крају своје путање „вежу у грозд“ и истовремено обрушавају на циљ. На овакав начин самоходна хаубица „Мста-С2“ 2С19М2 може да једновремено уништи циљ са 6 пројектила у калибру 152,4мм. Практично једна хаубица замењује целу батерију стандардних оруђа. Дакле, замислимо да се група од 6 пројектила испаљује на циљ удаљен 15км. На основу унетих елемената у компјутер, аутоматизовани систем за управљање ватром израчунава следећу хипотетичку једначину: први пројектил испаљује се под углом од неких 70 степени, други под углом од 60 степени, трећи - 55, четврти - 45, пети - 40, шести - 35... правећи између опаљења временску паузу која је неопходна да се путање ових пројектила практично споје непосредно пред удар у циљ.

Резултат целог овог процеса су стравични ефекти на коначном одредишту, јер не треба ни замислити последице удара нпр. групе од 10 ових хаубица са 60 граната кал.152мм, на простор површине 1 хектара.

Још једна важна ствар код ове хаубице је повећана способност „невидљивости“ приликом борбеног дејства. У њеном саставу се налази систем маскирања „Накидка“ (прев. Плашт) који у великој мери снижава радарско, оптичко, топлотно исијавање оруђа, што је изузетно важно приликом заштите од непријатељског против-дејства, контрабатирања. Пошто је захваљујући својој брзини паљбе у режиму „једновременог борбеног налета“ испалила 5-6 граната на даљину од нпр. 15 км, ова хаубица може веома брзо да промени свој положај и настави са дејством са друге позиције. И у овом погледу руска самоходна хаубица 2С19М2 је знатно квалитетнија од иностраних аналога, а посебно од њеног потенцијалног конкурента, америчке самоходне хаубице М109А6 „Paladin“. Приликом ватреног дејства нови систем ослањања који је примењен на овој хаубици се аутоматски блокира, и омогућава велику стабилност код гађања са великим бројем граната.

Процес модернизације самоходне хаубица „Мста-С“ на стандард М2 је такође утицао и на увећање експлоатационих карактеристика оруђа. Део аутоматизованог система за управљање хаубицом је интегрисан и на место возача, где он једноставним погледом на дисплеј у сваком часу може да види параметре погонског и ходног система оруђа. Самоходна хаубица је опремљена и новим комуникационим и навигационим системима, који јој обезбеђују потпуну интеграцију на поље савременог бојишта. Оваквим коренитим техничким захватима, самоходна хаубица 2С19М2 „Дилема“ достигла је висок степен оспособљености који је једнак најбољим хаубицама на свету. По укупним техничко-тактичким карактеристикама, последњи образац који је изашао из погона „Титан-Баррикады“ знатно премашује способности свог потенцијалног супарника у артиљеријском двобоју - америчку самоходну хаубицу М109А6 „Paladin“ .

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“