Како Русија зарађује на „хладноћи“

Legion Media; Russia Beyond
У најперспективније пројекте који се реализују на „хладним географским ширинама“ у Русији спада изградња центара за обраду података, тестирање борбене технике и рударење биткоина.


Територије великих површина са хладном климом могу да крију драгоцене природне ресурсе.
Нарочито су погодне за истраживање минералних сировина што је у последње време и довело до тако великог интересовања за проучавање Арктика, истиче аналитичар ГК Финам Леонид Делицин.

Међутим, зарада „на хладноћи“ не подразумева само ресурсе.

Тестирање технике и истраживања

Према Делициновим речима још око пре педесет година простор са хладном климом почео је широко да се користи за тестирање нових технологија. Тако је, рецимо истакнути проналазач Инокентиј Чичињин још шездестих година прошлог века предлагао коришћење авионских бомби за подстицање сеизмичких колебања. Једним ударцем простору великих хладноћа убијане су две муве. Проучавана је дубинска структура Земље и тестирана нова борбена техника.

Чување података

Још 2019. године Државни универзитет у Петрозаводску и GS Nanotech одлучили су да на северу републике Карелија изграде дистрибутивну мрежу дата-центара. Захваљујући клими која погодује хлађењу предвиђена уштеда у раду центра износи 40 одсто. Пројекат ће бити готов до краја 2025. године. Његови креатори верују да ће мрежа покривати око двадесет одсто руског и око два одсто светског тржишта клауд услуга.

GS Nanotech је центар за развој и производњу мирко и наноелектронике који може да произведе десет милиона микрочипова годишње. Мрежа дата центара налазиће у северним регионима Републике Карелија. Постројење и централно чвориште дата центра биће у кампусу ПетрГУ, недалеко од наноцентра и центра цивилне миркоелектронике.

Стране технолошке корпорације као што су Google и Facebook такође лоцирају своје дата центре на северу, између осталог у Скандинавији. „Када је реч о изградњи дата центара на простору са хладном климом осим хлађења важна је и потреба за јефтином енергијом. Због тога се дата центри граде тамо где постоје индустријски извори енергије, као што су рецимо хидроелектране. Не могу се градити у тајги или на мочварном терену“, каже Леонид Делицин.

Рударење биткоина

Крајем 2020. године на Арктику, у близини затворене фабрике никла у Нориљску, почела је са радом крипто фирма. Клима у Нориљску где се температура зими спушта испод 40 степени, изузетно погодује рударењу, чији највећи трошкови одлазе на хлађење и струју. Место је идеално за рударење криптовалута, хладно је, а осим тога постоји и снабдевање електричном енергијом које није повезано ни са једном мрежом у Русији.

Пројекат је покренуо оператер индустријског рударења BitCluster, међународни инфраструктурни пројекат са централом у Швајцарској. У овом тренутку капацитет крипто фарме износи 11,2 мегавата, а током 2021. године очекује се да ће достићи 31 мегават. Поменути капацитет омогућиће да се дневно добије шест биткоина.

Ове капацитете BitCluster Nord-а у потпуности користе клијенти из целог света, укључујући Швајцарску, Сједињене Америчке Државе и Јапан, рекао је за Bloomberg суоснивач BitCluster-а Виталиј Боршченко.

Изградња алтернативних извора енергије

Територије на северу погодне су и за градњу соларних електрана. Тако је прошле године у селу Шугур у Кондинском рејону у Ханти-Мансијском аутономном округу покренута соларна електрана. Мање соларне електране на овом подручју омогућавају локално снабедевање енергијом најудаљенијих села у региону којима је тешко испоручити ресурсе из великих електрана.

Пре него што ће започети реализација пројекта обављена су проучавања светлог периода дана, кретања и висине изласка сунца, соларне деклинације. Извршени су сложени инжењерски прорачуни и дефинисан капацитет батерија, израчуната количина производње електричне енергије за 24 сата, месец и годину дана. Како би се добило што више сунчеве светлости зими панели су монтирани под оптималним углом. Приликом одабира опреме у обзир су узимане климатске специфичности локалитета.

Планирана производња електричне енергије треба да достигне 35 хиљада киловат часова годишње што би заменило више од два одсто досадашње производње електричне енергије помоћу дизел агрегата и чиме би се уштедело девет тона горива. Према инвестиционој документацији пројекат ће постати исплатив за седам година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“