„Најстарији“ тенк у саставу руске војске данас је Т-72БМ „Уралˮ. Ушао је у употребу 1973. и још има потенцијала за побољшање.
Ово је најмасовнији тенк друге генерације. До данас је произведено преко 30.000 возила. Постоје бројне модификације за домаће и страно тржиште.
Оно што издваја T-72БM од осталих модела друге генерације је динамички систем заштите „Контакт-5ˮ који је у стању да пресреће непријатељске пројектиле док се приближавају возилу.
Тенк такође поседује топ глатке цеви калибра 125 милиметара који може да испаљује навођене пројектиле. Вишегоривни дизел мотор у облику латиничног слова V са 840 коњских снага омогућава возачу да убрза до 60 km/h на асфалтираном путу, а до 35-45 km / h по неравном терену.
Данас се у саставу руске војске налази око 2.000 тенкова T-72БМ и T-72Б3, са додатних 7.000 у магацинима.
Ово је први тенк на свету са гасном турбином. Често га зову „хеликоптерˮ или „џетˮ због карактеристичног звиждука који производи. Обичан бензин, керозин и дизел могу се користити као гориво. У хитним случајевима долазе у обзир чак и лож-уље, природни гас, синтетички гас, алкохол, бродско гориво, па чак и издробљени угаљ.
Мотор модела Т-80У производи 1.250 коњских снага. Његова максимална брзина на путу је 70 km/h, а на неравном терену 45 km/h. Овај тенк је направљен у време када је вероватноћа избијања новог рата била веома висока. Мотор му омогућава да „гутаˮ све пред собом и непрекидно се креће напред. Али има и неке недостатке, као што су техничка сложеност код ремонта и велика потрошња горива. Тенк се могао поправљати само у фабрици, а потрошња је била око 8 литара по километру. Ради поређења наводимо да је Т-72 трошио само 2-4 литре по километру.
Надимак „Владимирˮ потекао је од имена главног конструктора тенка. На тај су начин руске власти одале пошту његовом креатору.
Једну од специфичности тенка серије Т-90А чини систем електронско-оптичке активне заштите „Штора-1ˮ за одбрану од противтенковских навођених ракета.
Т-90А поседује мотор од 1.000 коњских снага. Није тако прождрљив као мотор из Т-80У, а готово му је једнак по брзини коју постиже.
2011. године набавка Т-90 за руску војску је обустављена како би се средства ослободила за нови модел Т-14 Армата. Из тог разлога напуштена је најновија модификација Т-90, која већ има модуларну динамичку заштиту „Реликтˮ.
Тренутно се у саставу руске војске налази око 400 тенкова Т-90, претежно модификације А. У магацинима се чува још око 200 возила овог модела.
Основна верзија тенка Т-14 пројектована је за топ калибра 125 милиметара. Међутим, како наводи произвођач, ово борбено возило такође може да носи топ калибра 152 милиметра.
Т-14 у стању је да испали 10 пројектила у минути, а мете погађа на удаљености до седам километара. Ради поређења: амерички „Абрамсˮ може да испали само три мине у минути и има домет од само 4.600 метара.
Осим тога, сваки нови руски тенк опремљен је сопственим радарским системом који му пружа специфичне могућности када се ради у нишањењу и контроли паљбе. Т-14 тако може да обара и авионе, као и да пресреће непријатељске ракете.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу