ВИДЕО: појавио се снимак обарања совјетског двокрилца ПО-2 (У-2 ЛНБ) током Стаљинградске битке

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

На интернет сајту Marsonline се појавио видео-материјал на коме се види обарање совјетског двокрилца Поликарпов-2 (скр.ПО-2). Авион је услед оштећења морао принудно да слети на њиву на којој се налазили делови немачког моторизованог пука из састава здружене оперативно-стратегијске Групе армија „Југ“ (нем. Heeresgruppe Süd), која је крајем августа месеца 1942.године отпочела Битку на Стаљинград. Том приликом совјетски пилот је заробљен, док даља судбина авиона није позната. Као што се на видео-материјалу може видети, осим техничких оштећења која су резултат ватре са земље, авион је остао у прилично добром стању.

Поликарпов По-2 (рус. самолёт У-2) је совјетски двокрилни авион који је иницијално био намењен за школовање и обуку војних пилота Црвене армије, и цивилних пилота у ваздухопловним клубовима. У изузетним околностима се могао користити и у борбеним мисијама ограниченог карактера, за ношење поште, санитет, и за везу. У цивилне сврхе је кориштен у пољопривреди.

До 1944. године је носио назив У-2, а војници су га прозвали „Кукурузник“. Произвођен је у Совјетском Савезу од 1929. до 1953. У техничком смислу представља летелицу која је позната по својој једноставности израде, јефтиној производњи,одржавању и експлоатацији током оперативне употребе.Произведен је у скоро 40.000 примерака, а користио се у великом броју држава, на свим континентима.

Варијанте летелице

Прва верзија овог авиона је носила ознаку У-2АО, а касније У-2АС. Радило се о летелици која је била намењена за цивилну употребу (пољопривреда). Авион је комплетиран 1931.године. Управо је ради ове намене авион прозван „Кукурузник“, јер му је за слетање била довољна минимална равна површина. Од 1932. године направљена је санитетска верзија У-2АС, а са почетком Другог светског рата У-2С-2. Све верзије од 1939. су опремљене јачим мотором Швецов М-11Д, да би касније после рата користиле мотор М 11K. Следећа санитетска верзија се производи од 1941. под ознаком У-2С-3, а после рата По-2С. Поред ових наведених верзија направљени су и као авиони за ваздушну пошту: војни У-2ВС и цивилни У-2СП, затим верзије са пловцима за слетање на воду У-2М и МУ-2. У току рата, Совјетско ваздухопловство је користило и овај лаки авион тј. адаптирану борбену варијанту У-2ВС, под именом У-2ЛНБ (ЛНБ – је руски акроним за лаки ноћни бомбардер). Ова верзија је имала већу носивост, те је могла понети до 350 kg бомби. За потребе ратне пропаганде направљена је и верзија У-2ГН опремљена звучницима велике снаге.

Употреба „Кукурузника“ у борбеним дејствима

Током Другог светског рата коришћен је углавном у диверзантским ноћним ударима. Совјетски лаки бомбардери су били у стању да захваљујући релативно мало буци мотора током лета, неприметно дођу до предњег краја непријатељске одбране, и прецизно испусте бомбе које би падале директно у немачке ровове. На овај начин су успешно исцрпљивали живу силу непријатеља. Немачки војници су му дали надимак „машина за шивење“ (нем. Nähmaschine) вероватно ради карактеристичног звука који је том приликом производио. Авион је имао задовољавајуће маневарске способности, био је једноставан за пилотирање. Његове карактеристике су му омогућавале да реализује специфичне мисије које друге борбене летелице нису биле у стању да ураде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!