Српски министар одбране се осврнуо на могућност набавке моћног руског система за ПЕБ „Красуха“

Војска Србије има намеру да се озбиљно опреми савременим специјалним средствима за вођење противелектронске борбе. На основу последњих борбених искустава (Нагорно Карабах, Сирија) регистрована је значајна потреба за набавком ових средстава, која су у стању да у великој мери одреде и коначни исход оружаног сукоба.

Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, у ишчекивању бољих времена позивамо вас да пратите наше садржаје ДИРЕКТНО на порталу RUSSIA BEYOND НА СРПСКОМ или преко иновационог руског месинџера ТЕЛЕГРАМ.

Оруђа за противелектронску борбу имају посебну улогу у борби против непријатеља који користи високософстицирана убојна средства. Њихова опасност се крије у томе да исправном применом у савременом сукобу ова убојна средства могу на најефикаснији начин да десеткују непријатеља, униште његову борбену технику и нанесе фаталне ударце када су у питању губици у живој сили.

Употреба јефтиних дронова од стране разних терористичких скупина, тачније њихова све већа доступност за набавку, значајно компликује безбедносну ситуацију. Ове махом, „с коца и конопца скрпљене“ борбене летелице су се показале као ванредно опасно оружје на фронту. Оне не само што могу да извиђају ближу и средњу зону потенцијалног бојишта, него могу да остваре и прецизне ударе употребом пренамењених граната које се користе за потцевне бацаче (калибра 30/40мм), или минобацачких мина калибра 60мм.

Посебно алармантну ситуацију је створила појава тзв. лојтеринг муниције (камиказа-дронови) које практично представљају далеко јефтиније верзије неупоредиво скупљих навођених ракета/граната које се одликују изузетно великом прецизности. Наиме, у оплату беспилотних летелица се може сместити смртоносна количина експлозива који је појачан различитим фрагментима (матице, ексери, лежајеви) што је посебно убојито против живе силе (војници/цивили). Употреба класичне ПВО у борби против дронова није рентабилна јер једна противваздухопловна ракета кошта ко зна колико пута више од једне импровизоване беспилотне летелице која је сачињена од комбинације пластике и картона, сведоступних електромотра и камере. Са друге стране ослањање на артиљеријско наоружање (ПА топови) зна да буде веома проблематично, посебно када непријатељ напада у форми „роја“. Управо из горе побројаних разлога набавка система за противелекетронску борбу представља улитмативни одговор за борбу против све присутнијих летећих напасника.

Српски министар одбране је тим поводом дао налог да Генералштаб изврши анализу и да се изјасни шта је најефектније за војску. Он је у интервјуу за српску медијску кућу Политика рекао да је „Красуха систем који делује у пречнику од 200 километара и пре свега је намењен заштити руских ракетних система ПВО С-300 и С-400. Показао се као врло ефикасан, јер може да делује на дронове и беспилотне летелице. Када се војска буде изјаснила, тада ћемо знати шта би било најкорисније и најповољније у односу цене и квалитета. За сада чекамо да Генералштаб процени шта је то што би било најбоље за нашу војску“- истакао је српски министар одбране,

Комплекс противелектронске борбе „Красуха“ је посебна прича. Он може створити „непробојни мехур“ за електромагнетне таласе, пречника неколико стотина километара. Такође, он може потпуно да „ослепи и загуши“ авионе за рано откривање и командовање типа „Авакс“, а такође и космичке сателите који наводе ракете на циљ. При сусрету „Авакса“ са пољем у коме су пристутне електронске сметње, он се суочава са великим потешкоћама око откривања и распознавања циљева и њихове класификације (свој/туђи), њихове локације, као и способности за навођење ловачко-бомбардерске авијације. „Красуха“ може да емитује такве сметње, да је просто немогуће радити у радио-електронском пољу.

Штавише, у крајњој нужди „Красуха“ може да генерише усмерен сноп који физички онеспособљава електронске системе захваћеног авиона, крстареће ракете или сателите који круже по ниској земљиној орбити. Истина, овај режим рада се употребљава у критичним ситуацијама, и није уобичајен у стандардном моду.

Једна од важнијих карактеристика овог система је способност да се непријатељски радарски системи у потпуности збуне, посебно када је у питању идентификација циљева. Наиме, непријатељски радари не могу да препознају циљ (свој/туђи) што доводи до одлагања дејства вођеним високопрецизним ракетама, што у борби у којој неретко одлучују и секунде може бити од виталне важности. У оваквим условима, врло су могући инциденти обарања својих авиона услед потпуне хаотичности основног радара, што је „Красухи“ једна од основних специјалности.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“