Када је 1986. године СССР лансирао у свемир свемирски станицу „Мир“, била је то прва модуларна станица са посадом. Дуго је „Мир“ био само платфрома за тестирање и припрему дужих периода рада у свемиру. Отада су га посетили многи астронаути из различитих земаља. Лекције научене током година допринеле су, између осталог, унапређењу Међународне свемирске станице.
Станица је специјално коришћена за дуготрајне мисије у свемиру. Зато није ништа необично што су два светска рекорда у дужини боравка у свемиру, за жене и за мушкарце, постављена управо на станици „Мир“. То су учинили руски космонаут Валериј Пољаков и америчка астронауткиња Шенон Лусид.
Руски космонаут Анатолиј Соловјов држи рекор у броју шетњи кроз свемир, извео их је укупно 16, као и рекорд у укупном времену проведеном у шетњи по свемиру (82 сата). Све то је постигао приликом боравка на станици „Мир“.
Прва страна посада посетила је станицу „Мир“ 1995. године. Отада су астронаути из САД, Канаде, Велике Британије, Аустрије, Немачке, Француске, Јапана, Словачке, Бугарске, Сирије, па чак и Авганистана, посетили ову свемирску станицу, чинећи је симболом солидарности у име науке.
Станица је такође носила знак мира, симбол Рериховог пакта, посвећеног заштити уметничких и научних институција и историјских споменика, који се тамо налазио од фебруара до августа 1990.
Програм „Мир-Шатл“, започет 1993. године, био је програм сарадње између свемирских агенција САД и Русије. Током четири године руски космонаути су користи америчке шатлове за пребацивање до станице „Мир“, а амерички астронаути летелицу „Сојуз“ за дуготрајне мисије на станици „Мир“. Програм је окончан 1998.
Најозбиљнија несрећа догодила се 25. јуна 1997. године, када је грешка у новом систему контроле изазвала судар између транспорног брода „Прогресс М-34“ и модула „Спектр“.
Судар је оштетио соларне панеле и изазвао велики губитак енергије у станици. Испоставило да се оштећени модул не може поправити, па су га космонаути само запечатили и ставили ван употребе. Он је у таквом стању остао све док 2001. године „Мир” није потопљен у Тихи океан.
Станица „Мир“ се много пута појавила у популарној култури. Може се видети у филмовима „Армагедон“, „Вирус“ и „Гвоздено небо“, као и у играма „Red Alert 3“ и „Fallout Tactics: Brotherhood of Steel“.
Прва модуларна станица са посадом у Земљиној орбити је провела укупно 5.511 дана.
Између осталог, научне мисије на свемирској станици „Мир“помогле су научницима да тачније предвиђеју земљотресе.
Временом су све чешћи кварови на свемирској станици „Мир” указали на то да је она застарела и да су потребне велике инвестиције да се одржи њен рад који је до 2001. године трајао 15 година. То више није било изводљиво, па је 23. марта 2001. године станица спуштена у удаљену зону Тихог океана, познату као „гробље свемирских бродова“.
Након што је легендарна летелица сахрањена под водом рашириле су се непроверене гласине о томе да је њен излазак из употребе био у вези с доласком смртоносног вируса из свемира.
Неколико месеци после расходовања „Мира” белгијски астроном Ерик Волтер Елст открио је астероид који је добио име „11881 Mirstation“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
