Ова оруђа су посебно била употребљавана против терористичких снага током борби у провинцијама Хама, Хомс, Дејр-ез Зор, Идлиб и Дара. Сиријска армија је помоћу њих успела да организује и у делу спроведе низ победничких војних операција, преноси званични сајт странице Борбени Ефективи.
БМ-27 „Ураган“ (Нато индекс 9П140) је углавном употребљаван за далекометне ударе по непријатељу, и имао је широк дијапазон примене од класичне артиљеријско-ракетне подршке приликом опточињања великих нападних операција, па све до плотунског удара на пунктове непријатеља, одакле је детектована употреба беспилотних летелица. Овај вишецевни лансер ракета је посебно био ефикасан када је требало ударити по непријатељских колонама на отвореном простору, или његовој пешадији која се окупљала на зборним местима пред сам почетак напада.Такође, са овим средствима је успешно неутралисан велики број артиљеријских позиција приликом извођења контрабатирања.
Овај самоходни вишецевни лансер ракета пројектован у Совјетском Савезу. Започео је са својом службом у совјетској армији средином 1970-тих година прошлог века. Ради се о лансеру који је монтиран на камионској платформи ЗИЛ-135ЛМ. Ово средство у рафалној паљби може да испали свих 16 ракета калибра 220мм за 20 секунди. Ефективни домет ових ракета 35,8 км. Плотунским ударом једно оруђе покрива површину од 426 хиљада м2. Маса једне ракете износи 280кг, док је укупна тежина напуњене лансирне јединице око 20 тона.
Сматра се да сиријска армија у свом поседу има 4-5 артиљеријских батерија које су опремљене вишецевним ракетним бацачима БМ-27 „Ураган“. Њихово разорно дејство против терористичких формација у Сирији је посебно уочено током ослободилачке операције сиријске војске у циљу заузимања Палмире. Ова операција се изводила у ½ 2016.године приликом чега је у потпуности разбијене елитне јединице тзв. Исламске државе које су бројале око 4 хиљаде добро наоружаних терориста, и ослобођена Палмира.
Што се тиче тешког вишецевног лансера ракета ТОС-1А „Солнцепек“ његово дејство се испољило приликом извођења непосредне ватрене подршке по ближој дубини непријатељског фронта, када је требало плотунским ударом групе ракета огромне разорне моћи (опремљених вискооекплозивним – термобаричним бојевим главама) уништити упоран отпор на добро утврђеним положајима. Захваљујући својој великој ватреној моћи помоћу овог комплекса су заузети објекти који су по свом облику али и обиму фортификацијских радова практично претворени у неосвојива упоришта. Без њихове асистенције сиријска армија тешко да би успела да ослободи ове објекте без великих губитака јер су их бранили добро обучени и опремљени терористи (противтенковске ракете разних произвођача, имровизоване мине, веома квалитетно пешадијско оружје), који су били решени да се боре под последњег човека. Ово оруђе је употребљавано и приликом спречавања брзог продора терористичких снага у позадину сиријске војске када је било довољно да се са десетак ракета у потпуности разбије њихов напад. Углавном су га користиле сиријске специјалне јединице „Тигрови“ којима је често садејствовала и група руских командоса из састава ССО.
Тешки вишецевни лансер „Солнцепек“ је у стању да цео свој борбени комплет који се састоји од 24 ракете испуца за 7-8 секунди. Он има способност да у режиму плотунске паљбе лансира по две ракете одједном, чиме се остварује велика концентрација ватре која је у стању да и у буквалном смислу разори непријатељске позиције.
Модернизација система ТОС-1 „Буратино“ који носи ознаку ТОС-1А „Солнцепек“ реализована је 2001.године. Ради се о оруђу велике ватрене моћи које се налази на платформи основног борбеног тенка Т-72. Стандардна верзија овог оруђа ефикасно испред себе расчишћава простор на даљини и до 6,000 метара. За разлику од базичне верзије, код модернизованог система ТОС-1А „Солнцепек“ је смањена количина ракета (30 на 24), док је са друге стране знатно повећана њихова разорна моћ.
Међутим, основни проблем ових оруђа је релативно мали ефективни домет ракета, као и његова слаба оклопна заштита што захтева употребу тактичких специфичности приликом њихове употребе. Овај проблем ће дефинтивно бити елиминисан увођењем у наоружање нове генерације ракетне муниције за ове системе, који ће се пре свега одликовати знатно већим дометом.
Последица коју производи експлозија термобаричне бојеве главе се описује као „девастирајућа“, посебно када се по ограниченом циљу дејствује плотунски, и из више оруђа једновремено. То ствара ефекат који се највише приближава снази тактичког нуклеарног оружја.
Треба напоменути да руски војно-индустријски комплекс интензивно ради на даљем развоју овог заиста моћног тактичког оруђа. У плану је даља модификација вишецевног лансера ТОС-1А „Солнцепек“, где ће се посебна пажња обратити повећању његове оклопне заштите (додавање реактивног оклопа). Унапређен је и квалитет гусеничне траке, а такође је и увећана снага основног мотора која сада достиже 840 кс. Најважнији задатак руских конструктора је значајно повећање техничких карактеристика основне ракете у калибру 220мм. Њеним побољшањем оруђе ће остваривати знатно већи ефективни домет, који ће се према различитим проценама кретати у дијапазону од 9-12км.
Оруђе је најефикасније против непријатеља који се налази на отвореном простору. Такође, ракетна салва из ових оруђа је изузетно ефикасна и против непријатеља који се налази на брдско-планинском терену, али и у изграђеним фортификацијама.
Треба напоменути да Руси раде и на развоју мобилније верзије оруђа које ће носити ознаку ТОС-2 „Тосочка“. Она представља даљу еволуцију система ТОС-1А „Солнцепек“, која ће имати увећане техничко-тактичке карактеристике. За разлику од свог претходника који се налази на тенковској шасији, „Тосочка“ као основну платформу употребљава камион-точкаш „Урал“ увећане носивости и проходности. „Тосочка“ поседује модернизоване ракете које имају већи ефективни домет у односу на раније верзије. Систем за управљање ватром на ТОС-2 је у потпуности аутоматизован. На возилу се налази кран-манипулатор, који врши пуњење оруђа ракетама тако да „Тосочки“ није потребно посебно транспортно-логистичко возило. Поред тога, на „Тосочки“ је монтиран и систем радиоелектронске заштите које је ефикасно у одбрани од високопрецизних типова убојних средстава.