Које руске подморнице су освојиле Арктик?

Sergey Mihailicenko/Anadolu Agency/Getty Images/Getty Images
Ове нуклеарне звери су поставиле војне и историјске рекорде у 20. веку и своја имена овековечиле у историји морнарице.

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Крајем марта ове године по први пут у историји руске морнарице три нуклеарне подморнице су извеле истовремено израњање кроз лед у ограниченом пречнику од 300 метара. Оне су истовремено испалиле торпеда из подводног положаја.

Руска морнарица има дугу историју освајања Арктика и пробијања ледених блокова дебљине по неколико метара. Овде ћемо навести прве руске подморнице које су освојиле арктичке пределе и уписале своја имена у историју морнарице.

Прва руска нуклеарна подморница К-3

К-3

Прва нуклеарна подморница направљена је 1954. године у Сједињеним Државама и Стаљин је совјетској војсци наредио да одмах израде сопствену верзију. Неколико година након америчког „Наутилуса“ руска војска је тако добила К-3. Разлика између ове две подморнице била је драстична: труп совјетске подморнице створен је без коришћења класичног дизајна трупа дизел подморница. Уместо тога, пројекат је израђен од нуле. Нагласак је био на квалитету подводне пловидбе. Зато је совјетска подморница К-3 била бржа од „Наутилуса“.

Совјетска подморница могла је да се креће брзином од 28 чворова (28 миља на сат) при чему реактори нису достизали свој максимални капацитет. Такође је била у стању да испаљује торпеда са нуклеарном главама способна да збришу с лица Земље читаве приобалне градове, као што се догодило са Хирошимом и Нагасакијем десет година раније.

Ипак, са овом подморницом Совјетски Савез је увек каскао за Американцима. Појавила се четири године после „Наутилуса“, а такође је била прва совјетска подморница која је четири године после Американаца 17. јула 1962. године пробила неколико метара леда и изронила на површину на Северном полу. 

Нуклеарна подморница К-51

Нуклеарна подморница К-51

Ова нуклеарна подморница је 1987. године изронила кроз лед на Арктику и постала прва која је испалила две балистичке ракете из површинског положаја на полигону за тестирање „Чижа“ на рту Кањин нос (Архангељска област).

Овакве подморнице су дуге 167 метара и широке 12 метара. Имају депласман од око 18 хиљада тона. Максимална дубина на коју зарањају је 400 метара, крстарећа брзина под водом им је 24 чвора (око 44,5 km/h), посаду чини 140 особа. Наоружане су са 16 интерконтиненталних балистичких ракета „Сињева“. У периоду од 1984. до 1990. саграђено је укупно седам подморница овог типа. Тренутно је шест њих у саставу руске морнарице.

Нуклеарне подморнице пројекта 941

Нуклеарна подморница пројекта 941

Ова подводна звер била је прва руска подморница која је пробила арктички лед и испалила интерконтиненталну балистичку ракету током војних вежби.

Подморница овог пројекта у стању је да својим трупом пробије лед дебљине до 2,5 метра, а да то уопште не утиче на управљање пловилом, с обзиром да поседује лак спољашњи и јак унутрашњи труп. Подморница располаже специјалним инструментима за мерење дебљине леда. На врху подморнице лаки труп је пресвучен гумом што смањује њену видљивост на радарима.

Према доступним изворима, ова подморница је осам пута учествовала у борбеним акцијама. Сматра се за борбено најспремнију подморницу. 1997. године је била на Северном полу и испалили сву муницију (20 ракета) из површинског и подводног положаја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“