Како је изгледала прва совјетска нуклеарна подморница

К-3 „Лењински комсомол“, прва у Совјетском Савезу и трећа у свету нуклеарна подморница пројекта 627 „Кит“.

К-3 „Лењински комсомол“, прва у Совјетском Савезу и трећа у свету нуклеарна подморница пројекта 627 „Кит“.

Public domain
Ова подводна аждаја била је намоћнија совјетска подморница и прва која је пробила арктички лед дебео 2,5 метара.

У Хладном рату који је почео одмах после Другог светског рата читав свет се поделио на два велика супротстављена табора – совјетски и амерички. Обе суперсиле су се трудиле да направе најмоћније оружје како би у случају избијања правог рата могле сравнити непријатеља са земљом.

Понекад су у тој трци први били Руси, а понекад Американци. У случају са подморницама Совјети су морали да сустижу своје ривале.

Зашто је Совјетски Савез одлучио да направи сопствену нуклеарну подморницу?

Совјетска нуклеарна подморница „Лењински комсомол“.

Сједињене Америчке Државе су 1945. године сасвим отворено показале целом свету разорну моћ новог нуклеарног оружја. Међутим, транспортовање атомске бомбе ваздушним путем на територију коју треба бомбардовати (као у случају бомбардовања Хирошиме и Нагасакија) било је повезано са великим ризиком.

Због тога је једини прихватљив начин транспортовања нуклеарног оружја у оно време била подморница која је могла скривено и неприметно прићи непријатељској обали и нанети одлучујући ударац.

Прва америчка нуклеарна подморница је направљена у најстрожој тајности. Одлука о њеној изградњи донета је 1951. године, а 14. јуна 1952. године почела је изградња подморнице која је добила назив „Nautilus“. Тада је СССР, као и у погледу атомске бомбе, био у заостатку и требало је да га надокнади.

Совјетска подморница се по конструкцији знатно разликовала од америчког „Наутилуса“. У америчкој подморници су спољне контуре обичних дизел-електричних подморница потпуно сачуване. Главна разлика је била у томе што нова подморница има нуклеарни погон. Са друге стране, совјетска подморница К-3 имала је сасвим другачију архитектуру од претходних подморница. Њена изградња је почела 24. септембра 1955. године у Северодвинску.

Корпус совјетске подморнице направљен је без коришћења класичних конструкција дизел-електричних подморница. За нову подморницу направљена је и потпуно нова конструкција. Највише пажње је посвећено квалитету подводног кретања подморнице. Захваљујући томе совјетска подморница К-3 је била бржа од „Наутилуса“. У тестирању је под водом развијала брзину од 28 чворова, а да при томе реактори нису радили пуним капацитетом. Првобитно је ова подморница била намењена за напад на обалске војнопоморске базе вероватног противника једним термонуклеарним торпедом (Т-15) веома великог калибра (пречника 1,5 метара). Међутим, од тог пројекта се одустало због очигледних техничких недостатака оваквог приступа и „једнократне“ употребе подморнице, што је са војног гледишта било бесмислено и веома скупо. Акценат је стављен на примену традиционалног торпедног оружја са могућношћу примене торпеда која имају нуклеарну бојеву главу.

Нуклеарна подморница „Лењински комсомол“ (пројекта 627 „Кит“, по НАТО – класе „Новембар“) је прва нуклеарна подморница Совјетског Савеза и прва која је послата на Северни пол, Северна флота, СССР, 1965.

У циљу повећања акустичке неуочљивости подморнице искоришћени су механизми са смањеним нивоом шума који настаје услед вибрација и амортизовањем рада најважнијих механизама подморнице. Искоришћена је специјална облога спољних зидова подморнице од материјала који је такође амортизовао вибрације. Труп је био обложен посебним антихидролокацијским премазом и постављени су тихи пропелери. Све се то позитивно одразило на уочљивост подморнице. У кретању средњом брзином на перископској дубини подморница је правила мање шума него дизел-електричне подморнице пројекта 611 и 613.

Конструкција ове подморнице се знатно разликовала од претходних, не само по томе што има нуклеарни погон, него и по контурама трупа. Првобитно је у пројекту било доста дискутабилних решења: подморница није имала уређаје за привезивање (специјални тегљач био је предвиђен за маневрисање у војнопоморској бази), није имала никакво одбрамбено наоружање, резервне дизел-моторе и сидра.

Касније су очевици причали да је унутрашњост подморнице личила на уметничко дело. Свака просторија је била у посебној боји, а коришћене су јарке боје пријатне за људско око. Једна преграда подморнице направљена је у облику слике ливаде са брезама по лепом летњем времену, а друга у виду огромног огледала. Сав намештај у подморници направљен је по специјалној наруџбини од драгоцених врста дрвета и у ванредним ситуацијама је могао да се користи у различите сврхе. На пример, велики сто у трпезарији могао је лако да се искористи као операциони сто.

У јулу 1962. године посада совјетске нуклеарне подморнице „Лењински комсомол“ поновила је достигнуће Американаца који су 1958. године у својој нуклеарној подморници „Nautilus“ успешно отпловили до Северног пола. После тога су овај подухват поновиле и посаде других нуклеарних подморница. Први пут у историји Руске морнарице подморница је извела дугу пловидбу испод леда Северног леденог океана и два пута пресекла Северни пол.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“