_-_5.jpg){kind=link}
Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Већ у другој половини четрдесетих година прошлог века уместо прекоокеанских Studebaker US6 лансирни уређај је монтиран на домаћи ЗиС-150, подсећа РГ.
Та варијанта вишецевних бацача ракета први пут је показана на Паради победе на Црвеном тргу 1948. године.
Међутим, поменута верзија због недовољне проходности сматрала се привременим решењем и већ 1949. године створен је БМ-13НН на шасији троосовинског возила са погоном на свим точковима ЗиС-151 чија је серијска производња почела годину дана раније.
Девет година касније вишецевни бацач ракета „пресађен“ је на савременији ЗиЛ-157, са далеко напреднијим техничким карактеристикама у поређењу са ранијим моделом, између осталог бољом проходношћу.
СССР је управо БМ-13НМ почео масовно да испоручује пријатељским земљама, рецимо Северном Јемену, као и Авганистану, Вијетнаму, Ираку, Египту, Сирији и другим земљама.
Те „Каћуше“ интензивно су коришћене у разним оружаним сукобима, рецимо у Југоисточној Азији, Блиском истоку и у Африци.
Најнапреднија модификација постала је БМ-13НММ на платформи ЗиЛ-131, а у Руској војсци сретала се још крајем деведесетих. Познато је да се у овом тренутку налази у наоружању копенених трупа Вијетнама и да не намеравају да је повуку из употребе.