У Србији демонстрирана способност „роботизованог“ десантног одељења на хеликоптеру Ми-17В-5

Слободан Ђукић

На динамичком приказу способности јединица Војске Србије које су пре две недеље демонстриране на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, могло се видети савремено десантно одељење које треба да егзистира у саставу веће високомобилне десантно-јуришне групе специјалне намене1, која се у веома кратком временском периоду може употребити на било којој тачки државне територије која је угрожена. У својој основи, овако модерно конципиран састав ће се ослањати на делове елитне 63-ће падобранске и 72-ге бригаде за специјалне операције Војске Србије.

Како је пренео званични интернет портал српског Министарства одбране, на демонстрацији нових способности ВС су прсиуствовали врховни командант Војске Србије и председник Републике Александар Вучић, представник Његовог величанства краља Бахреина за хуманитарни рад, питања омладине и саветник за националну безбедност, шеик Насер бин Хамад бин Иса Ал Калифа, потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић. Цео догађај је реализован Србије на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници.

Процене су да је у динамичком риказу ангажовано око 400 припадника Министарства одбране и Војске Србије, са више од 20 борбених возила и борбених система и 12 ваздухоплова Ратног ваздухопловства.

Посебно су били интересантни новитети који су се могли видети на овој демонстрацији. Поред нових артиљеријских система као и трупних средстава за ПВО, посматрачи су могли да виде десант одељења специјалне намене које је ојачано земаљским даљински управљаним роботехничким средствима „Милош-Н“. Основна платформа за извођење десантан је руски хеликоптер Ми-17В-5 које је недавно набавила Војска Србије и успешно усвојила у своје наоружање. Ови хеликоптетри у пару са „ербасовим“ H145M могу да учествују у операцијама десантна специјалних борбених састава, али и да пруже непосредну ватрену подршку трупама на земљи, употребом невођених ракетних зрна различитог калибра.

Што се тиче хеликоптера Ми-17В-5, он представља савремену вишенаменску војно-транспортну летелицу која је намењена превозу људства, а такође и терета. Он то може да обавља како у простору унутар кабине тако и на спољним носачима. Поред тога овај хеликоптер може да се примени и у класичним борбеним мисијама, јер је оспособљен да носи и убојна средства. Летелицом управљају 3 члана посаде. Његова укупна носивост износи и до 4,500 кг терета, што га чини веома погодним и у спасилачким мисијама. Може да транспортује до 36 путника, или 24 војника са пуном ратном опремом. Такође, у мисији евакуације рањеника на носилима, може да прими до 12 тешко повређених војника.

Погонска група се састоји из два турбо-елисна мотора Климов ВК-2500 који генеришу излазну снагу од 2700кс. Ови мотори обезбеђују да хеликоптер под пуним теретом достигне брзину од 262 км/ч. Капацитет резервоара и економичност мотора омогућавају хеликоптеру практични долет и до 700 км.

Хеликоптери могу да буду ојачани додатном оклопном заштитом, као и савременим системима за ометање самонавођених противваздухопловних ракета које се лансирају са рамена.

На практичној демонстацији се могло видети да се у оквиру десантног одељења специјалне намене налазе две земаљске даљински управљане борбене станице са својим операторима. Реч је о производу српске војне индустрије који носи ознаку „Милош-Н“.

Дакле, ради се о електричној беспосадној земаљској борбеној платформи средње величине „Милош Н“, а основна намена овог система је подршка пешадији и специјалним јединицама у онеспособљавању и неутралисању појединачних и групних циљева на растојањима до 800 метара.

Средство је у јавности познатије под надимком „Мали Милош“ и има два оружна подсистема - митраљез М86 калибра 7,62 мм и револверски бацач граната калибра 40 мм. Капацитет борбеног комплета је 500 метака 7,62x54 мм и 6 метака 40x46 мм. Систем поседује савремен оптоелектронски систем са дневном и термовизијском камером са променљивим зумовима. као и ласерски мерач даљине. Све је интегрисано са системом за управљање ватром који на основу измерене даљине до циља и изабраног оружног подсистема може и аутоматски да заузме потребне елементе за гађање. Системом се управља са безбедног удаљеног места из командно-логистичког возила или помоћу преносног управљачког пулта. Поседује савремени комуникациони систем који остварује поуздано управљање возилом чак и у урбаним условима тј. условима без оптичке видљивости.

Процене су да тренутна аутономија возила износи нешто више од 90 минута, али је недавно речено да је у току тестирање новог батеријског пакета којим ће аутономија и брзина кретања бити вишеструко увећана.

Тактичка предност коју има у односу на друге платформе у својој категорији, јесте та да може да прође кроз врата стандардне ширине (80 цм) и да се пење уз степенице, што омогућује додатну версатилност, односно, може се кретати и извршавати задатке унутар објеката. Платформа је балистички заштићена од оружја калибра 5,56 мм и 7,62 мм.Представља роботизовани борбени систем прве генерације у Војсци Србије.

На приказу се могла видети и његова логистичко-транспортна варијанта под називом „МИЛОШ-Л“, која ће поред стандардних логистичких потреба дотура терета на прву борбену линију, као што су муниција, храна, вода, служити и за евакуацију рањеника са борбених положаја, што је и практично демонстрирано.

У наредном периоду планира се модификација система „МИЛОШ-Н“ додавањем наоружања већег калибра којим би овај систем постао и противоклопно возило. Једно од планираних унапређења у даљем периоду је и имплементација паметних функција којим би „Мали Милош“ добио могућност аутоматизованог кретања, препознавања и избегавања препрека и враћања на почетни положај, као и самосталног кретања тј. праћења војника у току њиховог кретања.

Имајући у виду да је основна намена даљински управљане беспосадне платформе „Милош“ заштита људства, домет које возило „Милош“ може да успостави од командно-управљачког возила је око два километра. Заједно са дометом митраљеза од 800 метара то значи да је оператер возила удаљен 2,8 километара од борбене линије фронта. Ово возило је ефикасно за уништавање циљева до 800 метара митраљезом и до 350 метара бацачем граната.

Беспосадна платформа на даљинско управљање „Милош“ већ је показала своје квалитете и процена је да ће унапредити борбене способности Војске Србије.

¹ Пројекције су да Војска Србије у овом моменту има капацитете за превоз и десант 320-350 специјалаца са пуном ратном опремом (+специјална роботизована техника), што је еквивалентно једном аеромобилном батаљону.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“