Самоходна хаубица 2С1 „Гвоздика“
Министарство одбране РФ/Global Look PressСпоља ова борбена машина веома подсећа на друго совјетско самоходно артиљеријско оруђе – на познату „Гвоздику“ 2С1 калибра 122 мм, која се добро показала у многим војним конфликтима.
И једно и друго оруђе имају исте погонске делове и исти облик корпуса са заштитом од метака.
Дизел-мотор „Норова“ са 300 кс омогућавао му је да на асфалтном путу развије брзину од 60 км/ч, док је водене препреке савладавао брзином од 4,5 км/ч. Са једним резервоаром на путу могао је да пређе 500 км.
Конструкција куполе је била другачија од куполе на „Гвоздици“, јер је прилагођена за постављање топа дуге цеви калибра 100 мм и специјалне опреме.
Почетком 1980-их су у артиљеријске јединице совјетске армије почела да пристижу оруђа за вучу МТ-12Р „Рута“ калибра 100 мм, опремљена и радаром. Она су откривала непријатељску оклопну технику са дистанце од 3.500 метара. Претпоставља се да је сличне могућности имао и 2С15.
Russian 2S15 SPATG based 2S1 SPHhttps://t.co/kWEkfQ1xpvpic.twitter.com/GLxOZN8SGo
— Caesar (@Ninja998998) April 27, 2021
„Норов“ није пуштен у серијску производњу јер су земље НАТО-а почеле да производе тенкове треће генерације (М1 Abrams, Leopard 2, Challenger) тако да су за борбу против њих већ били потребни топови већег калибра.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу