Свевидећи „Норов“: По чему је био јединствен совјетски огледни „убица тенкова“

Самоходна хаубица 2С1 „Гвоздика“

Самоходна хаубица 2С1 „Гвоздика“

Министарство одбране РФ/Global Look Press
Совјетско противтенковско самоходно оруђе 2С15 „Норов“ могло је да уништава непријатеља у свако доба дана и ноћи помоћу јединственог радарског нишана. Радови на ову тему покренути су средином 1970-их и трајали су непуних десет година.

Споља ова борбена машина веома подсећа на друго совјетско самоходно артиљеријско оруђе – на познату „Гвоздику“ 2С1 калибра 122 мм, која се добро показала у многим војним конфликтима.

И једно и друго оруђе имају исте погонске делове и исти облик корпуса са заштитом од метака.

Дизел-мотор „Норова“ са 300 кс омогућавао му је да на асфалтном путу развије брзину од 60 км/ч, док је водене препреке савладавао брзином од 4,5 км/ч. Са једним резервоаром на путу могао је да пређе 500 км.

Конструкција куполе је била другачија од куполе на „Гвоздици“, јер је прилагођена за постављање топа дуге цеви калибра 100 мм и специјалне опреме.

Почетком 1980-их су у артиљеријске јединице совјетске армије почела да пристижу оруђа за вучу МТ-12Р „Рута“ калибра 100 мм, опремљена и радаром. Она су откривала непријатељску оклопну технику са дистанце од 3.500 метара. Претпоставља се да је сличне могућности имао и 2С15.

„Норов“ није пуштен у серијску производњу јер су земље НАТО-а почеле да производе тенкове треће генерације (М1 Abrams, Leopard 2, Challenger) тако да су за борбу против њих већ били потребни топови већег калибра.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“