- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Споља ова борбена машина веома подсећа на друго совјетско самоходно артиљеријско оруђе – на познату „Гвоздику“ 2С1 калибра 122 мм, која се добро показала у многим војним конфликтима.
И једно и друго оруђе имају исте погонске делове и исти облик корпуса са заштитом од метака.
Дизел-мотор „Норова“ са 300 кс омогућавао му је да на асфалтном путу развије брзину од 60 км/ч, док је водене препреке савладавао брзином од 4,5 км/ч. Са једним резервоаром на путу могао је да пређе 500 км.
Конструкција куполе је била другачија од куполе на „Гвоздици“, јер је прилагођена за постављање топа дуге цеви калибра 100 мм и специјалне опреме.
Почетком 1980-их су у артиљеријске јединице совјетске армије почела да пристижу оруђа за вучу МТ-12Р „Рута“ калибра 100 мм, опремљена и радаром. Она су откривала непријатељску оклопну технику са дистанце од 3.500 метара. Претпоставља се да је сличне могућности имао и 2С15.
„Норов“ није пуштен у серијску производњу јер су земље НАТО-а почеле да производе тенкове треће генерације (М1 Abrams, Leopard 2, Challenger) тако да су за борбу против њих већ били потребни топови већег калибра.