Амерички експерти сматрају да би се Москва одбранила у случају нуклеарног рата?

Москва би могла постати најзаштићенији град у случају нуклеарног рата, рекао је експерт америчког сајта National Interest- Калеб Андресон.Он је ову своју оцену поткрепио чињеницом да руска армија интензивно ради на изградњи система противракетне одбране нове генерације у циљу одбране свог главног града. Реч је о систему који носи ознаку А-235. Његов задатак је да неутралише све недостатке ПРО система раније генерације, посебно када је у питању борба са хиперзвучним пројектилима-преноси интернет портал РИА Новости.

Ларсон напомиње да је давне 1972.године између СССР-а и САД потписан Спооразум о ограничењу система ПРО, по коме је број таквих система у свакој држави потписници смањен на два основна. Један од тих система је имао задатак да штити позиције са интерконтиненталним балистичким ракетама, а други – да брани главни град, што је у случају СССР-а била Москва. Поред тога, стране потписнице су се договориле да смање број лансирних јединица и ограничили даљи развој технологије у тој сфери.

Тих 70-их година прошлог века Москву је штито систем ПРО А-135 „Амур“¹. Његова ракета је могла да погоди непријатељски циљ на великој висини, смањујући ризик од саме нуклеарне експлозије и њених последица. Међутим, према извештајима ЦИА, овај систем није могао да покрије све ракетне коридоре преко којих су САД могле да ударе по СССР-у, нити је био имун на дејство директне нуклеарне експлозије.

Пре 25 година Русија је упркос тешком материјалном стању успела да модернизује ПРО главног града. Противракетне одбрана града се сада не ослања искључиво на фискиране подземне армирано-бетонске силосе, већ на самоходна средства на којима се налазе ракете. Такође, амерички експерт истиче да руски конструктори раде на усавршавању прецизности ових пројектила где би се нуклеарне бојеве главе могле заменити конвенционалним.

_____________________________________________

¹За непосредну одбрану града Москве од нуклеарног удара, задужен је противракетни комплекс А-135 „Амур“, који је конструисан још 70-их година прошлог века. У његов састав улази радараска станица великог домета „Дон-2Н“ који се налази у Софрину, командног пункта у Пушкину и неколико дивизиона који су распоређени на најважнијим ракетним коридорома одакле може да дође до нуклеарног напада.  Ови дивизиони су наоружани специјалним ракетама „пресретачима“ кратког домета 53Т6 (НАТО кодификација „Gazelle“). Ова ракета према техничкој спецификацији може да пресретне и уништи балистичке објекте на даљинама до 100 км, док је зона уништења циља по висини око 30 км*.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!