Заборављено оружје: Совјетски пиштољ „Балтијац“

Пиштољ „Балтијац“ конструисан у Лењинграду за време прве зимске блокаде на иницијативу команданта минске одбране и начелника штаба Балтичке флоте Јурија Раља.

Пиштољ „Балтијац“ конструисан у Лењинграду за време прве зимске блокаде на иницијативу команданта минске одбране и начелника штаба Балтичке флоте Јурија Раља.

Vladislav-K-V (CC BY-SA 3.0)
Ово оружје је направљено за време Другог светског рата са циљем да постане главни пиштољ совјетских официра уместо револвера ТТ и „Наган“. Испало је, међутим, да је то био само престижан и луксузан поклон за највише војне официре.

У децембру 1941. године у Лењинграду је предузет покушај да се направи нови пиштољ за официре Црвене армије који су се често жалили на пиштољ ТТ.

У целини гледано, ТТ се добро показао у време Великог отаџбинског рата, али су се поједини његови недостаци испољили већ у првим зимским борбама. Већ на првом мразу покретни механизми у пиштољу су се смрзавали и приањали један за други. Тај проблем је требало отклонити што пре. Војна команда је предложила врло једноставно решење – да се узме немачки пиштољ Walther PP и на његовој бази направи нови совјетски пиштољ. Пројекат је добио назив „Балтиец“ („Балтијац“).

„Балтијац“

Конструкција Walther PP (Валтер ПП) била је једноставна, лака за опслуживање и ефикасна на јаком руском мразу. Овај пиштољ је имао и добре борбене карактеристике али је његова главна предност у односу на совјетске моделе била отпорност на ниске температуре.

Совјетски конструктори су направили своју верзију модела Walther PP за метке калибра 7.62х25 мм, а то је била најпопуларнија и најчешће коришћена муниција у време рата. Исте метке су користили и пиштољи ТТ и аутомати ППШ.

7.62×25 мм

Треба истаћи да је „Балтијац“ прављен у Лењинграду за време опсаде и да је прва предпродукцијска серија требало да има 15 комада.

Почетком 1942. направљен је први примерак овог пиштоља. Совјетска копија немачког Walther PP била је успешна и показала се као одлично оружје на -30 степени Целзијуса. Пиштољ није отказивао на тестирању и оставио је снажан утисак на војну команду.

Па ипак, имао је и своје лоше стране. Испоставило се да је доста тежак и није добро избалансиран. У следећем примерку су ти недостаци отклоњени. Пиштољ је добио скраћену цев и нову повратну опругу. Делови су му боље обрађени, а тежина смањена на 960 грама. Био је то потпуни успех и требало је да крене масовна производња.

Скандал

Чим је пиштољ почео да се производи у Лењинграду под опсадом, избио је скандал са првом прелиминароном партијом. „На папиру“ су свих 15 пиштоља из предпродукције прошли тестирање у војсци, али се испоставило да у опкољеном граду има довољно делова само за 14 пиштоља.

У граду који је био под опсадом овом догађају је приписан невероватно велики значај, утолико пре што је требало да свих 15 пиштоља буду поклоњени највишем војном руководству Лењинграда.

Инжењерима је недостајало само неколико делова да направе 15. пиштољ, али војни суд није марио за то. Кривци су брзо пронађени и затворени.

После овог инцидента највиши руководиоци су дошли до закључка да нема потребе правити још један пиштољ јер је он по карактеристикама само мало бољи од модела ТТ (ако се изузме чињеница да нови пиштољ није отказивао на јаком мразу). На крају је одлучено да није ефикасно правити пиштоље у граду под опсадом у коме влада несташица професионалних кадрова и материјалних средстава.

Због тога је одлучено да се совјетска реинкарнација немачког „Валтера ПП“ не прихвати и не пусти у масовну производњу.

Совјетски официри су наставили да се боре против нациста користећи „Наган“ и ТТ.

Данас постоје само три примерка пиштоља „Балтијац“ – први, други и пети. Сви се налазе у Централном војнопоморском музеју Санкт Петербурга.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“