- Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!
Научници Федералног истраживачког центра „Краснојарски научни центар Сибирског одељења Руске академије наука“ осмислили су технологију обнове плодног земљишта на Арктику која подразумева коришћење житарица и минералних ђубрива. Применом ове технологије не само да ће поремећено земљиште поново постати пољопривредно него ће бити повећани квалитет и количине приноса, саопштила је служба за односе са јавношћу овог Института.
По мишљењу научника, са повећањем обима експлоатације рудног богатства на Арктику појавила се потреба за умањењем негативних последица по природу и опоравак поремећеног земљишта.
„Научници су развили технологију очувања и опоравка земљишта на простору Јенисејског севера после експлоатације. То ће допринети ефикасној употреби природног потенцијала арктичког агропејзажа, коришћењу рекултивисаних парцела у пољоприведи, као и пољопривредној производњи задатих количина и квалитета“, наводи се у саопштењу.
Јуриј Смитјук/ТАСС
Како је истакнуто, развијена технологија укључује низ мера у опоравку земљишта. А то подразумева површинску механичку обраду земљишта на дубини од 12 до 15 центиметара, коришћење минералних ђубрива и сејање вишегодишњих житарица.
Ово растиње омогућиће брзо формирање биљног покривача на земљишту које се опоравља чиме ће се спречити ерозија тла. Одржавање парцела трајаће три године. Такав метод пружиће могућност „програмирања“ приноса и пољопривредну производње у условима Јенисејског севера у задатим количинама и квалитету. Применом поменуте технологије повећаће се продуктивност ливадских култура два до три пута.
Уз правилан узгој засејане ливаде функционисаће више од десет-петнаест година. У циљу што веће ефикасности наше технологије планирамо да произведемо и применимо вештачку земљану смесу којом ћемо заменити бесповратно изгубљени плодни слој земљишта приликом експлоатације рудног богатства, рекао је докторанд Абибула Саријев из Научно-истраживачког института за пољоприведу и екологију Сибирског одељења Руске академије наука.
Предност ове технологије је то што је прилагођена локалним условима и узима у обзир могуће климатске промене у вегетационом периоду. По речима поменутог научника развијена технологија омогућава узгајање у арктичким условима житарица и крмних култура као што су јечам, овас и пшеница, али и крмних махунарки.