Након три деценије једноличних операција амерички пилоти су у тактичком смислу „закржљали“

На основу ових искустава који су се претворили у укорењене навике, поставља се озбиљно питање како би се амерички пилоти на ловачким авионима уопште снашли у условима када би укрстили своје вештине са равноправним противником, као што су ратна ваздухопловства Кине и Русије, што би их свакако избацило из вишедеценијске зоне комфора.

Од раних 1990-их, ваздухопловна команда РВ САД (Air Combat Command, ACC) полако реформише свој систем борбеног распоређивања ваздухопловних ексадрила и пукова ловачко-бомбардерске авијације. У том временском периоду формирано је 10 „експедиционих корпуса“ – који се наизменично ротирају када је у питању борбено ангажовање ван граница САД - на пример, ловачка ескадрила базирана на простору Јужне Каролине која у свом саставу има вишенаменске борбене летелице F-16 се дислоцира у ваздухопловну базу Баграм у Авганистану где наредних шест месеци бомбардује позиције локалних побуњеника - преноси интернет портал РГ.

Међутим, овакав приступ одржавања борбене готовости има учинка само када се наспрам себе има бепомоћан противник, који у својим рукама нема ниједно средство које иоле озбиљније може угрозити ток операције, које је обично предвидива, дуга по свом трајању и што се тиче унутрашње динамике - успорена. Међутим, уколико дође до конфликта са руским или кинеским ратним ваздухопловством време реакције мора да буде неупоредиво брже од укорењених вишедеценијских навика. Чињеница је да Москва и Пекинг имају ракете које су способне да униште противничке авионе док се налазе још на аеродромима (на писти и у хангарима, примедба преводиоца).

Нова стратегија америчког ратног ваздухопловства се своди на деконцентрацију ескадрила на већи број мањих аеродрома који се налазе у близини простора где се изводе активна борбена дејства. Ваздухопловни официри САД су уверени да ће ово збунити непријатеља јер он неће знати тачну путању одакле се очекује главни налет. Не може се рећи да је овде у питању нека револуционарна тактика када је у питању борбена авијација (совјетски и руски пилоти већ деценијама користе сличну методологију), али боље ишта него ништа.

Међутим, овакво расцепкавање ексадрила доводи до организационих проблема везаних за командовање. Ко ће у критичном моменту донети одлуку да се ловачка ескадрила „раштрка“ на више одвојених аеродрома, ко ће да преузме команду над тим мањим тактичким ловачким одељењима, и коме ће они бити претпочињени? У складу са новим ветровима који дувају у РВ САД главна команда је донела одлуку да се на фону ваздухопловних пукова образује неколико експерименталних штабова. Њихов задатак је да реше све претходно побројане проблеме пре него што на ред дође распоређивање самосталних ексадрила и њихова даља подела на театру борбених дејстава.

„Главни ваздухопловни пукови ће бити третирани и увежбавани као ударне групе. Оваква формацијска надоградња ће им омогућити да на простор где се изводе активна борбена дејства дођу у потпуности спремни“ – рекли су из команде РВ САД.

Реформа система борбене обуке пилота одвија се у позадини процеса замене ваздухопловног парка ловачких авиона. После неколико деценија спокоја, Пентагон се суочио са хитном потребом да модернизује своје ваздухопловство услед значајног технолошког раста (како у авионима нове генерације, тако и њиховом броју) руског и кинеског ратног ваздухопловства.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!