The Drive: Руси у Сирију пребацили бомбардере Ту-22М3 наоружане ракетама мегатонске снаге

Овај интернет портал је посебну пажњу посветио појави руских суперсоничних бомбардера Ту-22М3 на небу изнад Сирије и Источног Медитерана. Руси су том приликом упутили јасну поруку да у наредном периоду желе да ојачају своје присуство на тлу Блиског Истока, са намером да своју пројекцију силе рашире на басен Средоземног мора. У томе ће им свакако помоћи застрашујуће ракете Х-22/32 које одликује изузетно брзина лета и огромна разорна снага, која као од шале може да пресече брод величине носача авиона.

Инернет портал The Drive је помно анализирао видео материјал који је објавило руско Министарство одбране, на коме се виде детаљи ваздухопловне мисије у Сирији у којој учествују суперсонични бомбардери великог долета Ту-22М3. Посебну пажњу заинтересованих новинара је привукла огромна суперсонична противбродска ракета Х-22 дужине 11,6 метара које је била окачена на поткрилни носач летелице.

Аутори су подсетили да се ракета Х-22 (НАТО класификација AS-4 "Kitchen") у стручној јавности дефинише као ракете велике брзине тачније „убица носача авиона“, која сем конвенционалне може да поседује и атомску бојеву главу. „У својој противбродској варијанти, ракета Х-22 која се сматра застарелим оружјем (њен развој започео средином 20 века, допуна преводиоца) и даље представља веома озбиљно ударно средство које захваљујући изузетно разорној снази своје бојеве главе је у стању да зада велике проблеме површинским ратним бродовима".

У моменту њене појаве, летно-техничке карактеристике ракете су за то време биле напросто фантастичне. Оне је на својој путањи могла да достигне брзину већу од 3 Маха. Њено лансирање се реализује са висине 10-12км, након чега је стартни мотор подиже на висину од 20км. На овој висини ракета прелазил већину свог пута (крстарећа висина). Приликом достизања задате висине лета (20км) одбацивао се стартни мотор, и палио маршевски који је имао задатак да обезбеди ракети да дође у зону циља. На даљини од неколико десетина километара од циља ракета је прелазила у режим „пикирања“ под углом од 30 степени. Снажна разорно-кумулативна бојева глава тежине 900+кг је била у стању да у оплати брода направи огромни кратер дубине 12 метара, што је обезбеђује гарантовано уништење/избацивање из строја највећих површинских бродова које се се налазе у оперативној употреби (тешке крстарице, носачи авиона).

Суперсонична крстарећа ракета класе ваздух-море Х-22 је намењена за борбу против изузетно важних циљева на морима и океанима, као што су носачи авиона, тешке ракетне крстарице које се налазе на челу ударних поморских борбених група итд. У ту сврху, ова ракета је опремљена конвенционалном и термонуклеарном бојевом главом. Тежина конвенционалне пробојно-рушеће бојеве главе износи 960кг док је снага термонуклеарне бојеве главе равна експлозији милион тона ТНТ-а (1 Мт). Њен оперативан домет је износио око 600км. Овим ракетама су били наоружани бомбардери Ту-16К, Ту-22К, Ту-22М2/3, и Ту-95К. Сви ови бомбардери су били оријентисани на огромну акваторију Тихог океана, и њихов основни задатак је била борба против америчких поморских борбених група које су предводили носачи авиона. Совјетска врховна команда је рачунала, да јој је за ефикасно решавање овог задатка довољна употреба једна стратегијске ваздухопловне формације ранга авио-дивизије, која је бројала нешто више од 80 бомбардера опремљених овим ракетама. У ту сврху МБГ „Радуга“ је произвела око 1000 ових ракета.

Међутим, упркос заиста изванредним летним карактеристикама ове ракете, пре свега када је у питању њена максимална брзина, као и армагедонској снази њеног убојног потенцијала, постојао је један веома озбиљан проблем. Наиме, систем за навођење ове ракете је био изузетно рањив на средства за противелектронску борбу, посебно када је непријатељ активно примењивао методе ометања који су у неприхватљивој мери смањивали њену ефикасност. Њена модернизација је започела још за време СССР-а, међутим услед његовог колапса а потом и свеопште финансијске катастрофе, технички радови на пројекту њене модернизације су заустављени до доласка бољих дана. И научници се нису преварили. Бољи дани за поновни рад на модернизацији ове ракете су дошли 2013.године. Њена дубоко модернизована верзија је добила и своју нову ознаку Х-32.

Основна разлика у односу на Х-22 се односила на промене у управљачком блоку ракете, који се састоји од унапређене електронике која омогућује комбиновано навођење (инерцијално и радарско) а које је изузетно отпорно на сваки вид електронског ометања. Затим, повећан је капацитет резероара са горивом а побољшан је и ракетни мотор који користи течно гориво. Захваљујући овом изузетно озбиљном пакету модернизације, њен домет је повећан за читавих 400км и достиже целих 1000км. Заиста изузетан резултат руских конструктора. Захваљујући оваквим помацима када су у питању техничко-тактичке перформансе ове ракете, бомбардер не мора уопште да улази у зону коју покривају палубни ловачки апарати који се налазе на главном објекту њеног дејства тј. на непријатељском носачу авиона. Бојева глава је практично иста као и код ракете Х-22. Дакле, Х-32 је оспособљена да носи и конвенционалну и нуклеарну бојеву главу. Ова ракета је предвиђена за модернизовану варијанту бомбардера-ракетоносца Ту-22М3М. У плану је да се у најскоријем времену руско ваздухопловство ојача за најмање 30 модернизованих бомбардера Ту-22М3М, који ће бити опремљени са стотинама ракета Х-32.

Теоретски, сваки бомбардер Ту-22М3/Ту-22М3М може да носи до три ракете Х-22/32. Аутор на крају овог текста констатује да је долазак суперсоничних бомбардера великог долета Ту-22М3 у Сирију који су опремљени оваквим типом ракета наозбиљнија могућа опасност по бродове НАТО у Средоземном мору.

Ту-22М3– је суперсонични бомбардер великог долета, који се може користити у различитим типовима борбених мисија. У свом наоружању поседује широк спектар убојног оружја, од којег је свакако најопаснија ракетна компонента класе ваздух-земља и ваздух-море. Широка палета наоружања му дозвољава да се бори против великог броја копнених и поморских циљева на различитим даљинама. У наоружању се налази од 1989.године. Један је од најмасовнијих бомбардера великог долета који се налази у саставу руске армије. Авиони овог типа су примењивани и у операцији руске војске у Сирији.

Дубоко-модернизовани суперсонични ракетоносац Ту-22М3М први пут је полетео крајем 2018. године са аеродрома у граду Казањ, Руска Федерација. Код њега је реализован толико обиман програм модернизације, да се може рећи да се ради о потпуно новом авиону, који се од својих претходника не разликује једино по спољном дизајну који је мање-више остао исти. Авион је добио савремена средства навигације и везе, нови нишански комплекс за навођење најсавременијих типова ваздухопловних бомби и ракета (употреба хиперзвучних ракета „Кинжал“), као и комплетно нови електро-систем.

У блиском временском периоду, руско Министарство одбране планира да модернизује флоту од 30 авиона Ту-22М3 на стандард Ту-22М3М. Сваки авион ће моћи да носи 2-3 ракете Х-32. Главни извођач радова ће бити Казањска фабрика авиона, која је управо специјализована за суперосничне бомбардере фамилије Т-22М и Ту-160.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“