Системи ПВО, самоходне хаубице: каква се сва оруђа покушавају изградити на шасији тенка Т-72

Највише су се на овом плану покушали остварити Индуси који су гусеничну платформу совјетског основног борбеног тенка Т-72 користили у развоју ПВО система кратког домета Akash и самоходне хаубице која је предвиђала инсталацију оруђа калибра 155мм.

Одређен број њих је имао необична конструктоска решења. Тако је на пример у Индији на шасију основног борбеног тенка Т-72 покушана интеграција модула са ПВО ракетама малог домета Akash (представља модификацију совјетског ПВО система 2К12 „Куб“, допуна преводиоца). Ипак, у крајњем епилогу Индуси су преломили да за основну платформу ПВО система Akash употребе камионско возило на точковима.

У овој земљи је експериментисано са различитим варијантама тенкова из Нижњег Тагила, који су по лиценци произвођени у Индији. Покушано је освајање новог самоходног артиљеријског оруђа у сарадњи са јужноафричким инжењерима, који су имали доста искуства у овој сфери. Они су успешно довршили пројекат развоја јужноафричке високомобилне самоходне хаубице G6 Rhino – (срб. Носорог/ погон 6х6) која се уз поједине мане сматра прилично функционалним оруђем.

Модел који се развијао у Индији имао је хаубицу калибра 155мм која је са стандардном парчадно-разорном гранатом могла да погоди свој циљ на даљини и до 30 хиљада метара, док је са активно-реактивним типом артиљеријске муниције истог калибра могла да добаци на даљину и до 39 хиљада метара. Домет директне ватре се налазио у распону од 500-3.000 метара- преноси интернет портал РГ.

Оруђе је у борбеним дејствима остваривало средњи темпо паљбе од три гранате у минути, док је теоретски могло да испали и до осам граната у минути. Борбени комплет се састојао од 40 пројектила. Време преласка из маршевске позиције у борбену је било веома кратко, и износило је свега 30 секунди.

Што се тиче допунског наоружања намењеног за непосредну одбрану оруђа на куполи је предвиђена уградња митраљеза калибра 7,62 мм. Ту су се такође налазили бацачи за димне бомбе намењени стварању димне завесе за заштиту самоходне хаубице од дејства противничких тенкова/БВП или противтенковских ракетних система.

У изворима се наводи да је ово самоходно артиљеријско оруђе могло да иствари брзину и до 80 км/час, мада је реална процена да је његова брзина мах. износила 60-65 км/час. Резервоари за гориво су били капацитета 1.000 литара. Укупна маса оруђа достизала је 45 тона, док се посада састојала од четири војника.

Међутим, на ред је дошло тестирање. Приликом тестирања перспективног самоходног артиљеријског оруђа које је направљено на бази совјетског обт Т-72 установљене су озбиљне мане услед којих се одустало од његовог даљег развоја. То се пре свега односило на његову гломазну појаву и недовољне перформансе када је у питању покретљивост.Након тога је покушана интеграција куполе са хаубицом калибра 155мм на шасију индијског обт Arjun, међутим ни овај хибрид није успео да заживи, тако да је за сада пројекат замрзнут до даљњег.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“