„ЈЕДНОМОТОРНА 57-ИЦА“: Зашто су Руси кренули у развој новог тактичког ловачког авиона?

Снимак екрана
Лаган, окретан и што је најважније јефтин – руска ваздухопловна компанија „Сухој“ је кренула у развој једномоторног тактичког вишенаменског ловца пете генерације. Такви авиони се данас широко употребљавају у свету. Домаћа и светска јавност је навикла на двомоторне борбене авионе које „избацује“ руска војна индустрија. Које су предности и мане једних и других, прочитајте у наредном тексту.

Извесно је да ће се у конструкцији перспективне борбене летелице користити техничка решења која су већ развијена и имплементирана на ловцима пете генерације Су-57. То се пре свега односи на материјале који апсорбују радарски сигнал, блок радио-електронске опреме и комплекс наоружања, пише портал Борбени Ефективи.

Предвиђено је да се на опитно-експериментални модел перспективне једнотмоторне летелице угради мотор Ал-31ФН треће и четврте серије који се већ показао у експлоатацији на иностраним ловцима (као што је нпр. кинески Chengdu J-10). У даљој перспективи овај ловац ће највероватније добити и верзију потпуно новог мотора, који се реализује у оквиру пројекта „изделие 30“ .

Су-57 МАКС-2019

Што се тиче узлетне масе руски конструктори сматрају да она не би требала да буде већа од 18 тона. У поређењу са вишенаменским ловцем Су-57 то је за чак 7 тона ниже (57-ица је тешка 25 тона). Показатељ односа између масе летелице и потиска мотора је дужан да буде на нивоу 1,0. Заједно са овим веома важним показатељом, нова летелица ће као и у случају тежег двомоторног претходника бити „стелтна (невидљива за непријатељске радаре).

Максимална брзина перспективне једномоторне борбене летелице пете генерације ће ићи преко 2.200 км/час.Променљиви вектор потиска ће омогућити употребу веома кратких полетно-слетних стаза. Испод трупа летелице ће као и код сличних једномоторних борбених авиона који се налазе у оперативној употреби у свету, бити постављен велики усисник ваздуха.

Према речима војног експерта Алексеја Леонкова, данас је концепција једномоторних авиона светски тренд где Русија поседује јединствена искуства када је у питању њихова конструкција и употреба. Руски инжењери су у међувремену направили велике помаке када су у питању погонски системи. На пример, компанија „Климов“ је развила и произвела свој млазни мотор РД-33. Његову модификацију РД-93 су Кинези употребили за опремање ловца-бомбардера Chengdu FC Xiaolong. Још једна експортна модификација овог мотора носи ознаку СМР-95 и она је адаптирана за потребе Јужноафричке Републике и њихове летелице Super Mirage F-1 и Super Cheetah D-2..

Постоји верзија мотора РД-33 и са променљивим вектором потиска. Овај погонски систем је испробан на специјалној модификацији поузданог вишенаменског ловачког авиона 4 генерације МиГ-29 (верзија ОВТ). Управо на овој летелици руски инжењери и специјалисти за израду авионских мотора су први у свету испробали овај систем, кога ниједна држава (која је уз то и ваздухопловна сила) није успела да произведе и примени у пракси.

Предности и недостаци

Највећа предност када је у питању једномоторна борбена летелица је свакако њена производна цена. Оваква концепција вишенаменских борбених авиона који спадају у категорију лаких ловаца је значајно јефтинија за производњу у односу на тешке борбене летелице.

Више од 50% укупне цене летелице отпада на авионски мотор и систем за снабдевање горивом“ – сматра руски војни експерт Леонков. „Многе државе желе да у својим ратним ваздухопловстима имају што јефтинију ваздухопловну технику, а за такве захтеве најпогоднија опција је набавка једномоторних борбених летелица“ – истиче руски експерт.

Што се тиче борбених квалитета, у погледу авионике, радарских система и маневарбилности, једномоторни авиони нису ништа инфериорнији од летелица теже категорије, које поседују два мотора. Разлика у ватреној моћи (тиче се носивости убојних средстава) није већа од 20 одсто.

Друго питање је способност преживљавања једномоторне летелице у односу на двомоторну. Авиони са два мотора имају могућност да дођу до аеродрома, чак и ако један од њих закаже. Када су у питању једномоторни авиони сваки отказ погона представља авио-катастрофу, тачније сигуран губитака летелице.

Амерички пилоти немају бојазан да лете на F-35, јер су убеђени да је овај авион „невидљив“, истичер уски стручњак.„ Претња за ову летелицу постоји само у земљама које имају напредне системе ПВО који имају способност да га виде. А ово поседује свега неколико држава: Русија и оне којима смо испоручили наше  системе С-400 „Тријумф“ – Кина, Индија и Турска. Када су у питању војске других земаља и њихова ПВО F-35 нема чега да се плаши.

F-35 Lightning II

Заслужни војни пилот Русије Владимир Попов такође је уверен да је избор једномоторне шеме везан за прагматичне разлоге економске природе.

“У интензивним борбеним дејствима где се осим ловачких капацитета непријатеља масовно употребљавају и системи ПВО, просечни ловачки авион изводи пет, максимално десет борбених полетања. Након тога летелица или иде на ремонт услед оштећења која су настала у борби, или бива оборена. Губитак скупоцених борбених авиона тешке категорије је једноставно прескупа работа“ – истиче руски генерал.

Према његовом мишљењу, свака озбиљна војна сила треба да поседује технологије за стварање јефтиних једномоторних авиона, како би у случају спољне претње брзо успоставила његову масовну производњу.

Совјетска искуства

Конфигурација са једним мотором је прилично популарна у свету – то су амерички F-16 и F-35, шведски JAS 39 Gripen, као и кинески Ј-10. Међутим, најупечатљивији пример ефикасне употребе летелица у оваквој конфигурацији је совјетски ловачки авион МиГ-21, најмасовнији и вероватно нејексплоатисанијих надзвучни ловац који је учествовао у готово свим већим војним сукобима из друге половине 20. века.

Ова летелица је развијена 50-их година прошлог века. Тада је совјетском ратном ваздухоловству била потребна лака, брза летелица способна да пресретне бомбардере, и да истворемено уђе у ваздушни дуел са непријатељским ловцима. Осам тона тешка „21-ица“ био је намењена за борбена дејства у ваздушном простору изнад прве линије фронта, и на релативно малим даљинама од матичног аеродрома. Његово нароужање се састојало од вођених и невођених ракета које су се качиле на четири тачке вешања, укључујући и 1х ваздухопловни топ калибра 23 мм.

Овај авион је своје прво ватрено крштење имао у Вијетнаму. Овде му је главни противник био амерички ловац F-4 Phantom. Он је по својим габаритима (20 тона) и двомоторном погону надмашио совјетски авион када је у питању акциони радијус и количина убојног наоружања које је могао да понесе. Међутим, током Вијетнамског рата у ваздушним борбама са агилном и окретном совјетском „двадесет-јединицом“ РВ САД је изгубило више од стотину „Фантома“. Мигови су масовно користили своје предности као што су брзина и степен управљивости у ваздуху. Према совјетским подацима, у ваздушним окршајима са америчким ловцима у Вијетнаму изгубљено је око 60 летелица МиГ-21.

1967. године, у Шестодневном рату између арапске коалиције Израела, МиГ-ови су се сусрели са „Миражима“ (летелица француске производње). Египатски пилоти су успели да униште десетак непријатељских летелица, док су изгубили 19 машина. Израел је током овог сукоба остварио апсолутну превласт у ваздуху јер је готово цела флота египатског ваздухопловства уништена на земљи, где је свега неколико ескадрила било спремно да уђе у борбу. Поред тога, ниво обуке арапских пилота када је у питању тактичка употреба ових летелица је био веома проблематичан.

Совјетске „21-ице“ су се бориле на небу изнад Авганистана, Либије, Југославије, Анголе, на граници Индије и Пакистана. Са монтажне линије је скинуто више од 11 хиљада јединица МиГ-21 укључујући и његове иностране копије. Ловац је био у служби у више од педесет земаља света.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“