Зашто су руски програмери најбољи на свету?

DragonImages; Aleksandr Semenov/Getty Images
Они стално побеђују на међународним такмичењима у информатици, раде у IT компанијама широм света и праве популарне игре и апликације, од Тетриса до Телеграма. Покушали смо да сазнамо како је Русија постала један од највећих расадника добрих програмера на свету.

Једноставну игру Тетрис совјетског програмера Алексеја Пажитнова познаје цео свет. Број даунлодовања само мобилне званичне верзије игре 2020. године је премашио 500 милиона.

Месинџер Telegram Павла Дурова користи преко 500 милиона људи широм света.

Програмски језик Kotlin, који су осмислили руски програмери Сергеј Дмитријев, Јевгениј Бељајев и Валентин Кимјатков, Google третирао као приоритетни при програмирању апликација за Android.

Логичке игрице СuttheRope руских програмера Семјона и Јефима Воинова даунлодоване су преко милијарду пута.

Најзад, преко десет година руски програмери заузимају прва места на великим међународним такмичењима, као што су The ICPC International Collegiate Programming Contest и International Olympiad in Informatics.

Све ово су само најупечатљивија достигнућа програмера из Русије. А разлог њихове успешности можемо тражити, између осталог, у систему совјетског образовања.

Нуклеарна трка и математичке школе

Главни разлог за развој примењене математике и програмирања у земљи била је жеља СССР-а да надмаши САД и њихове савезнике у нуклеарној трци, сматра директор Центра студентских такмичења Високе школе економије Михаил Густокашин. Ради тога су били потребни добри технички стручњаци, па су се широм СССР-а одржавала математичка такмичења.

Висок ниво математичке обучености у школама и на универзитетима био је неопходан како би се обезбедио паритет у војној и научној сфери практично са читавим преосталим светом”, каже Густокашин.

У великим градовима СССР-а отварале су се специјализоване физичко-математичке школе и интернати, што је одиграло значајну улогу у развоју програмирања у земљи, сматра академик Руске академије наука, декан факултета за информатичку математику и кибернетику МГУ „Ломоносов” Игор Соколов.

Добро организован рад са талентованом децом у специјализованим математичким школама који је развијен у време СССР-а, као и систем такмичења из математике, физике, информатике и других предмета и даље доноси резултате”, тврди Соколов.

Његов став дели и Михаил Мирзајанов, оснивач Codeforces, платформе за љубитеље такмичења из програмирања.

Важно је да ове школе и данас постоје и развијају се, и да је похађати овакву школу и данас престижно. Ја сам из Саратова, завршио сам најјачу математичку школу у граду. Међу талентованим учитељима и друговима у разреду имао сам жељу да себи докажем да нисам лошији од других, да могу боље од свих нешто да решим. За мене је то била мотивација да напредујем”, каже Мирзајанов.

Такође, по Михаиловом мишљењу, значајна је била и жеља СССР-а да се деца вежу за програмирање од школског узраста.

Нису ту биле само школе, него и секције, тематски часописи. Као дете сам читао 'Младог техничара', математички часопис 'Квант' и био сам одушевљен”, присећа се оснивач Codeforces.

Популарност такмичења

Руски ђаци учествују у такмичењима од основне школе, почев од најједноставнијих рејонских такмичења из руског језика, па све до сверуских такмичења водећих универзитета земље из различитих струка, укључујући програмирање и информатику. Они који заузму прва места на оваквим такмичењима могу без полагања пријемних испита да се упишу, на пример, на МГУ на други престижни универзитет.

Михаил Мирзајанов је учествовао на такмичењима од 8. разреда. Било му је важно да победи и зато је био у стању да ноћима учи нове задатке.

Неким људима, као што сам ја, важна је конкуренција. Ако сасвим искоренимо такмичарски дух, биће им тешко да нађу мотивацију и развију свој потенцијал. Осим тога, неки програмери превазилазе оквире руских такмичења и побеђују на међународним, зато што просто воле да решавају задатке, за њих је то већ као професионални спорт. И ја сам то волео, то је занимљивије него било који филм. То је веома интересантна друштвена појава”, објашњава Мирзајанов.

Према његовим речима, многи ђаци и студенти путем решавања задатака упознају основе програмирања, вежбају се у решавању нестандардних задатака и уче да успостављају односе са другим учесницима такмичења, када се ради о екипним такмичењима. Такмичења из програмирања касније помажу људима да раде тражен и добро плаћен посао.

Мотивација, досада и технички факултети

Јефим Воинов, један од оснивача студија Zeptolab и аутор популарне мобилне игре CuttheRope почео је да се бави програмирањем са 8 година због недостатка забаве. По његовом мишљењу, то је вероватно подстакло и друге програмере.

Сећам се да су нам родитељи поклонили компјутер ZXSpectrum. За њега у продаји није било пуно игара и ми смо почели да проучавамо приручник о програмском језику Бејзик, и ускоро смо сами писали своје игре. Сећам се да ме је посебно задивила могућност да направим реалистичан лет метка из цеви по балистичкој путањи и уопште програмирање уз примену физичких закона. Вероватно је овај дубок утисак из детињства утицао на пројектовање мозгалице CuttheRope, која је много година касније постала хит”, сматра Воинов.

Љубав према програмирању код ученика су развијали и наставници.

Ишао сам у обичну школу и у сећању ми је остао посебан однос наставника информатике. Када је видео да умем да програмирам, ослободио је мене и мог брада својих часова. Док су наши другари учили основе компјутерске писмености, ја и брат смо седели за наставниковим компјутером и писали своје игре”, сећа се Јефим.

Такође је важна фаза у његовом животу било школовање на Московском институту за електронику и математику. По мишљењу Воинова, у Русији има доста техничких факултета који припремају добре програмере.

Имали смо веома јаку математику. Посебно сам запамтио курс линеарне алгебре. Професорка је била веома строга и захтевна, а притом је све објашњавала веома домишљато и занимљиво. На њеном испиту је било тешко добити највишу оцену и сећам се да је за мене то постао изазов”, каже Воинов.

Важан део добре припреме руских студената је стицање фундаменталних знања из математике, сматра декан факултета ВМК МГУ Игор Соколов.

На факултету информатичке математике и кибернетике, као и на многим другим факултетима наше струке, школовање обухвата две компоненте: фундаментална знање из математике и информатике и практичну обуку. Управо захваљујући фундаменталној компоненти наши студенти могу да решавају сложене научне и практичне задатке”, сматра Соколов.

Пиратерија, плате и сопствене снажне IT компаније у Русији

IT тржиште се у Русији развијало за време тешке економске ситуације 90-их, када су у земљи затворена многа предузећа и научноистраживачки институти, али то је земљи пружало предност у односу на друге, сматра директор Михаил Густокашин из ВШЕ.

У то време светско IT тржиште се тек развијало и Русија се налазила чак у повољнијем положају у поређењу са остатком света: није морала да одржава застареле системе, могла је бесплатно да користи пиратске софтвере и много да уштеди на платама запослених”, сматра Густокашин.

По његовом мишљењу, у таквим условима у Русији су настале велике и снажне IT компаније, као што су Јандекс и Mail.ru. Уједно су значајно утицали и руски универзитети за које се испоставило да су довољно припремљени да обезбеде добар ниво образовања унутар земље.

Већина руских дипломаца остаје у Русији и ради у руским компанијама или у филијалама страних фирми. Они своје искуство могу да пренесу новим генерацијама руских програмера”, уверен је Густокашин.

По мишљењу суоснивача Zeptolab Јефима Воинова, кључна мотивација за школовање у сфери програмирања у Русији су високе плате.

Плате програмера сваке године су све веће и све мање везане за локално тржиште. Томе доприноси брз развој IT компанија, процеси глобализације и садашња ситуација са радом на даљину. У очима ђака, матураната и њихових родитеља то је очигледно важан аргумент у корист школовања у сфери програмирања”, закључује Воинов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“