„Објекат 150“: Како је СССР направио једини ракетни тенк на свету

Ракетни тенк ИТ-1.

Ракетни тенк ИТ-1.

Vitaly V. Kuzmin/www.vitalykuzmin.net
У периоду 1960-1972. на полигону Кубинка је врло интензивно тестирана домаћа и страна оклопна техника.

Почетак шездесетих није био најпогодније време за хармоничан развој Оружаних снага Совјетског Савеза, јер је Никита Хрушчов био опседнут ракетама, па су због тога потиснути многи други правци развоја војне технике. То се између осталог тицало и артиљерије, па чак и тенкова.

Конструкторима је наложено да направе тенк наоружан искључиво ракетама, а треба имати у виду да почетком 1960-их Русија није имала квалитетно навођено ракетно оружје. Па ипак, направљено је и тестирано неколико модела ракетних тенкова на бази Т-60 и Т-64. Испоставило се да је оптимална варијанта „Објекат 150“ на бази тенка Т-62. Он је чак показан и генералном секретару Хрушчову, који је посетио Кубинку у септембру 1964, непосредно пре него што ће бити смењен са свих функција. Та демонстрација је представљала тријумф „Објекта 150“, али умало се није трагично одразила на читаву тенковску индустрију.

Тада су у покрету испаљене три ракете, и оне су са дистанце од 3.000 метара погодиле и уништиле три тенка која су послужила као мете и такође су била у покрету. Одмах сутрадан Хрушчов је изјавио да је „јуче видео како се тенкови ефикасно уништавају са велике удаљености, те нам, према томе, тенкови нису ни потребни када имамо такве противтенковске ракете“.

После детаљних компаративних тестирања 1967. године препоручено је да „Објекат 150“ постане део арсенала са ознаком ИТ-1 (истребљивач тенкова), па још и са претећим називом „Дракон“. Машина је била у серијској производњи од 1968. до 1970. године. Направљено је укупно 110 примерака. Тенк је имао систем навођења ракета помоћу радио-везе и могао је да гађа из места или у покрету са дистанце од 300 до 3.000 метара дању и од 1.000 до 1.500 метара ноћу.

ИТ-1 је први и једини тенк на свету који је увршћен у војни арсенал иако као муницију користи искључиво ракете.

Треба истаћи да су током 1960-их врло интензивно тестиране карактеристике борбених машина у свим климатским и природним зонама СССР-а. Данашњи тенкисти по том питању могу само да завиде својим претходницима.

У научноистраживачким радовима и тестирањима тих година највећа пажња је посвећена тенку Т-64, који је конструисао легендарни Александар Морозов. То је био тенк потпуно нове, друге генерације послератних машина, и био је револуционаран у свему. Вероватно је због тога и тестирање обављано са много потешкоћа и са отказивањем скоро свих система и погонских склопова, пре свега на мотору, трансмисији и механизмима који омогућавају кретање.

Тај модел Т-64 није ни усавршен тако да буде прихватљив, па су покренути други пројети, који су данас познати као Т-72 и Т-80. Па ипак, управо на тенку Т-64 су први пут реализоване техничке идеје које су касније искоришћене и у моделима Т-72, Т-80 и Т-90.

Тада је направљен и свеобухватно тестиран први трослојни комбиновани оклоп на свету, који је знатно појачао заштиту тенка, а постављена је и заштита од радијације са спољашње и унутрашње стране куполе тенка. Она је уједно ефикасно штитила посаду и од гелера у случају да пројектил пробије оклоп.

За тенк Т-64А направљен је први навођени активно-реактивни пројектил „Кобра“ на чијој бази је касније стварано ефикасније навођено ракетно оружје за моделе Т-72 и Т-80.

Такође треба поменути и двотактни петоцилиндрични боксер мотор 5ТДФ. Он из више разлога није касније прављен у већем броју, али су његове карактеристике биле и остале изузетне. Овај тенковски дизелаш је стварао снагу од 700 кс (с тим што цилиндри на 5ТДФ имају запремину од свега 13,6 литара). То су и данас изузетни показатељи, а 1955. године је тако нешто било фантастично.

За тестирање мотора 5ТДФ у Кубинци су направљени специјални штандови где је мотор тестиран са максималним бројем обртаја. Испоставило се, међутим, да мотор има више недостатака него предности, и ти недостаци су пре свега били везани за технологију и културу серијске производње мотора.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“